Финска

Из пројекта Википедија

Координате: 60°-70° СГ Ш,21°-31° ИГД

Suomen tasavalta
Republiken Finland
Република Финска

(Застава) (Грб)
Национални мото: нема
Службени језик	фински, шведски
Главни град	Хелсинки
Председник:	Тарја Халонен
Председник владе:	Мати Ванханен
Површина  - укупно  - % воде	63. по површини |338.145 km² 9,4%
Становништво  - укупно (2003.)  - густина	109. по броју становника 5.261.000 17,1/km²
Независност  - објављена  - призната	Од Русије 6. децембар 1917 22. децембар 1917
Валута	Евро (€)
Временска зона  - преко лета	EET (UTC+2) EEST (UTC+3)
Химна	Maamme
Интернет домен	.fi
Позивни број	+358

Република Финска (фински: Suomen tasavalta, шведски: Republiken Finland) је нордијска држава у североисточној Европи, ограничена Балтичким морем на југозападу, Финским заливом на југоистоку и Ботничким заливом на западу. Финска се граничи са Шведском, Норвешком и Русијом. Атланска острва, на југозападној обали, налазе се под Финском управом и имају неки вид веће аутономије.

Простор Финске је појас земље, у коме Скандинавско полуострво граничи са великом Руском равницом, западни са источним свијетом, Арктик и Балтик. Називају је још и земљом језера и шума, више од двије трећине површине је под шумама, а има oko 188000 језера. Има излаз на Балтичко море, запљускују је Фински и Ботнички залив. Највећи и главни град је Хелсинки.

Садржај 1 Географија 2 Историја 3 Становништво 4 Образовање 5 Култура 6 Привреда 6.1 Пољопривреда 6.2 Индустрија 7 Транспорт 8 Комуникације 9 Влада и законодавство 10 Социјални систем 11 Одбрана 12 Административна подела 12.1 Регионална подела 13 Спољашње везе

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Финске.

Финска је северноевропска, скандинавска и балтичка земља.

У групи земаља којој припада скандинавским земљама, она би могла понети атрибут низијска јер јој највиши врх једва прелази 1.300 метара надморске висине. За разлику од других скандинавских земаља Финска је континентална земља без обзира што излази на Балтичко море. По многим особинама је сличнија Карелији и полуострву Коли (територија Русије), него другим скандинавским земљама. Државну територију пресеца поларни круг, четвртина њене територије је изнад северног поларника. Финска допире близу Северног леденог океана на који је имала излаз пре Другог светског рата. Државна територија се простире од 60° до 70° северне географске ширине. Њена дужина у правцу север-југ прелази 1100 km а њена просечна ширина је 600 km. Површина Финске је 338.145 km² са 5.183.545 (2002. год.) становника са просечном густином 15 становника на km² (40 по миљи²) што Финску чини једном од најређе насељених земаља у Европи. Финска граничи са Норвешком на северу, на истоку са Русијом, Финским заливом, на југозападу са Балтичким морем, и на западу Ботничким заливом са Шведском.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Финске.

Најстарији трагови о људском постојању у Финској датирају од 8000 године пне. Ови примитивни ловци и сакупљачи су вероватно стигли са истока. Производња лонаца карактерише други тип културе људи из каменог доба познате као украсна керамика. Успех Battle-Ax културе (1800. - 1600. пне.) можда је донешен у Финску од индоевропских људи из јужнијих балтичких региона. Ови људи су били успешни морепловци и увели земљорадњу. Удруживања Battle-Ax људи са претходним становништвом довело је до нове клукаинен културе. Бронзано доба почело је у Финској 1300. пне..

Током првог периода предхришћанске ере и наредних векова људи су говорили један од финскоугарских језика. Прошлост Финске је везана за дуг период доминације германских народа (првенствено Швеђана), а са друге стране словенских народа (Руса). Етногенетски ни са Швеђанима, ни са Русима немају ништа заједничко. Најближи етнички сродници су им Естонци и Мађари у Панонској низији. Финци су народ Угро-Финског порекла. Швеђани су у ХI веку покорили и политички себи присвојили целу Финску. Она је била њихов посед све до 1809. године. Два племена Финци и Хемејци примили су римокатоличку веру, а Карелијци православну од Руса.

После 1809. године Финска потпада под Руску власт све до 1917. године. По проглашењу Лењинових социјалистичких народа о самоопредељењу народа Русије, Финци су искористили моменат и постали самостална држава. Финска је током Другог светског рата поражена од тадашњег СССР-а и морала је уступити СССР-у дeо Карелије са градом Виборгом, целу обалу Ладошког језера и залив Петсамо на обали Баренцовог мора, те је тако Финска сведена на данашњи простор. Коначан мировни споразум са Русима потписан 1947. године. Накнада штете у облику роба широке потрошње је исплаћена у потпуности 1952. и три године касније. Поркала полуострво је врaћено Финској. Нови односи са СССР-ом су довели до легализације комунистичке партије, споразум о пријатељству сарадњи и обостраној помоћи (неважећи од јануара 1992.

Од 1995. године Финска је чланица Европске уније.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Финске.

Финци чине више од 93% популације, a потомци Швеђана око 6%. На истоку земље живи око 2.500 Саaмија. Остале етничке групе чине мање од 1% становништва. Иако су Швеђани у мањини, они имају своје политичке партије, школе и друге институције.

Фински и шведски су званични језици. Више од 93% становништва говори фински језик. Око 6% људи, углавном сконцентрисаних на Аландским острвима говоре шведски. Саами говоре Самијски језик, који је дијалекат Финског.

Евангелистичка Лутеранска црква је главна и њој припада 86% популације. Слобода вјероисповјести је загарантована. Православна црква, иако национална, у броју вјерника опада од Другог свјетског рата.

Становништво Финске је 5.183.545 становника, по попису из 2002. Густина становништва је 15 становника на km², што Финску чини једном од најређе насељених земаља у Европи. Више од 2/3 становника је смештено у јужним крајевима. У градовима живи 67% становника. Хелсинки има око 551.123 становника (2000.г.). То је интелектуални, производни и трговински центар. Следећа три велика града су Еспоо 209.667, Тампере 193.174, Турку 172.107, који су такође индустријски центри.

[уреди] Образовање

За више информација погледајте Образовање Финске.

Школовање је бесплатно и обавезно од 7 до 16 година. Неписменост скоро да не постоји. Уз редовно основно и средње образовање она има даље школе народне академије и радничке институте. Школе за одрасле су приватне, друштвене или провинцијске и имају подршку државе. Она има систем средњих усмерених школа као што су комерцијалне, занатске, техничке, трговачке и пољопривредне. Фински институт вишег образовања укључују 13 универзитета и неколико колеџа и школа за обуку наставника са годишњим уписом од 205.000 студената. Највећи је Хелсиншки универзитет.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Финске.

Након освајања Финских племена од стране Швеђана домаћа култура је била много под утицајем швеђана, који траје и данас. Међу сељацима су певане традиционалне епске песме. Радови у дрвету и ћилими су још увек декорисани традиционалним украсима и спиралним и сличним једноставним геометријским облицима. Међу образованим преовладала је шведска култура. Говорио се шведски језик и уз ретке изузетке био књижевни језик. Због тога што је шведска уметност и архитектура била из много праваца многе Финске грађевине и уметнички радови одсликавају италијанске, флеманске, њемачке и друге утицаје. У 19. веку образовани Финци почели су да оживљавају своју националну традицију. У исто време национална финска књижевност настаје на властитом језику. Парно купатило које настаје сипањем воде преко врелих стена је фински изум. Финци веома воле књиге, библиотеке и музеји су саставни дио њихове културе. Хелсиншка градска библиотека има око 2,1 милион издања, универзитетска 2,6 милиона и служи као национална библиотека. Финска има 1.500 библиотека широм земље.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Финске.

Други светски рат је оставио Финску са огромним економским проблемима укључујући високу инфлацију, незапосленост и неповољан трговински биланс. Од тада индустријски сектор се ширио до шездесетих година прошлог века више особа је запослено у индустрији него у оба сектора пољопривреди и шумарству, трговинска равнотежа се побољшала. Осим јавних установа, индустрија и бизнис су приватизовани. Влада, дакако, контролише економију низом прописа. Национални буџет 1998. предвиђао је 41,3 билиона долара буџетских прихода и 43,1 билион трошкова. Пораст домаће производње у 2000. г. био је 121,5 билион долара.

Новчана јединица је Евро, уведен је 1. јануара 1999. само за електронске трансфере и финска валута 'МARKKA' је кориштена у осталим случајевима до 1. јануара. 2002. када је Евро постао званична валута и престала је употреба 'МARKKЕ'. Пошто је прихватила Евро, Финска мора да следи економска правила утврђена од стране Европске банке (ECB). ECB је у Франфурту и регулише снабдијевање новцем и економске полисе.

[уреди] Пољопривреда

Фармерство је углавном ограничено на плодне приобалне регије. Само 7% површине Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усеви су били јечам, зоб и пшеница (3,9 мил.м метричких тона), и коренасто поврће као кромпир и шећерна репа (816.000 метр.тона). Животиње су укључивале 6 милиона комада перади, 1,1 милион стоке, 1,3 милиона свиња, 106.600 оваца. Финска има 414.000 припитомљених собова. Око 60% шума у финској је у приватном власништву.

Улов рибе у 1997. је био 196.513 метр. тона. Више од 1/3 рибе потиче из унутрашњих вода.

[уреди] Индустрија

Дрвна маса, папир, дрвопрерађивачка индустрија представља значајан сегмент финске индустрије. Раних 1990-их је произвођено око 1,3 метр. тона папира годишње. Производња осталих папирних и дрвних производа укупно износи 7,9 милиона годишње. Финска поседује индустрију тешких машина, метала, бродова, штампарског материјала, електро индустрију, индустрију хране и пића, текстилну индустрију, индустрију одеће, хемикалија, керамике и стакла.

Финска је значајан извор бакра (произ. 11.600 метр.тона 2000.г.), цинка, сребра (24 метр.тоне), а хром, никал и злато се такође ископавају. Папир, дрвна маса и дрвни производи чине 40% год. финског извоза. Увоз укључује бензин, хемикалије, машине, транспортну опрему, грожђе, челичне производе, храну и текстил. Значајна трговина се води са Немачком, Великом Британијом, Шведском, и другим земљама ЕУ. 2000. увоз је био 32,6 милијарди долара, а извоз 44,5 милијарди долара. Финска је члан слободне трговинске уније од 1961., а у 1995. придружила се ЕУ. Радна снага броји 2,6 милиона људи 2000. Раднике заступају раднички синдикати груписани у две велике федерације: Централна организација и Конфедерација плаћених радника.

[уреди] Транспорт

За више информација погледајте Транспорт Финске.

Систем канала који повезују Финска језера са осталим и са Финским заливом представљају јефтин и ефикасан вид транспорта за дрвну индустрију. Око 6.600 км унутрашњих вода су пловне. Жељезница је у државном власништву (дужина око 5.836 km). Финска има око 77.900 км путева 65% асфалтираних. Финер ('Finair') обезбеђује иностране и летове у земљи, Карер ('Karair') и Финавиејшн ('Finnaviation') опслужују многе градове.

[уреди] Комуникације

Влада контролише телеграфске службе и Финска ТВ преноси већину ТВ и радио програма. Приватне ТВ станице нуде око 20 сати комерцијалног програма седмично. 1/3 телефоније је у државном власништву. У 2000. је било 550 телефонских линија на сваких 1.000 становника. Земља има 1.498 радио и 622 ТВ пријемника на 1000 домаћинстава 1997.г. Има 56 дневних новина и плус магазини и периодичници.

[уреди] Влада и законодавство

За више информација погледајте Влада Финске.

Финска је република са демократским и парламентарним обликом власти. Власт је конституисана и усвојена 17. јула 1919.г. На челу Финске је председник изабран на шестогодишњи мандат директним гласањем. Кабинет је изабран од стране председника и одобрен од парламента на чијем челу је премијер. Гласају старији од 18 година. Фински парламент је јединствено тело познато као Едускунта. Њених 200 чланова је народ изабрао на 4 године. Извршна власт у провинцијама припада гувернеру који је изабран од стране председника државе. У Анвенааму који има аутономију провинцијско веће се бира од стране становника, провинцијски савет бира извршни савет који дели моћ са гувернером. Локални судски систем је подељен на општинске судове у градовима и дистриктне судове у руралним срединама. Апелациони судови су смештени у Абу, Вааси, Купиу, Куовилу, Рованиему и Хелсинкију. Врховни суд чије је седиште у Хелсинкију је главни суд за цивилне и криминалне случајеве.

[уреди] Социјални систем

Фински социјални систем обезбеђује незапосленим, болесним, немоћним и старим осигурање, породичну и дечију заштиту, и надокнаду инвалидима. Медицинска заштита је издавана преко места запослења, али националним здравственим актом од 1972. обезбеђено је оснивање здравствених центара у свим општинама и искључење докторских хонорара.

[уреди] Одбрана

Војни рок од 11 месеци је обавезан за мушкарце старије од 17 год. Финска има војску, морнарицу, ваздушне снаге, али војне снаге су смањене Париcким мировним уговором од 1947. на максимум 41.900 особа. 2001. године око 32.250 људи било је на служби војног рока. Резерва броји 500.000 људи. 1994. године. Финска се придружила партнерству за мир, иако земља нема амбиције да постане чланица НАТОа.

[уреди] Административна подела

1. Јужна Финска
2. Западна Финска
3. Источна Финска
4. Оулу
5. Лапонија
6. Оланд

[уреди] Регионална подела

У регионализацији Финске јасно се истичу три предионо-физиономске целине:

• Финска Лапонија
• Језерска Финска и
• Финско приморје

Оваква регионализација одговара регионализацији овог простора и по правцу пружања ове државе. Лапонија одговара регији Северна Финска, Језерска Финска одговара регији Јужна Финска, и наjзад регија Финско Приморје одговара регији Ботничка обала.

[уреди] Спољашње везе

• Фински парламент
• Влада Финске
• Председник Финске