Хенрик II Свети
Из пројекта Википедија
- Овде је представљен Свети Римски Цар, а постоји и Хенрик II, који је био енглески краљ.
Хенрик II Свети (972.-13. јул 1024.) је Свети Римски Цар (1014.-1024.) и краљ Немачке (1002.-1024.). Био је последњи цар из Саксонске односно Отонске династије.
Садржај |
[уреди] Рани живот
Отац му је био Хенрик II Баварски, који се често бунио против два претходна цара. Због тога је млади Хенрик II Свети често био у егзилу. Цркви се окренуо још у младом добу, најпре у егзилу код бискупа Абрахама у Фрајзингу. Касније се образовао у катедралској школи у Хилдесхајму. Постао је војвода Баварске 995.
[уреди] Избор за краља
Био је на путу према Риму да спаси свог рођака, опседнутог цара Отона III, али цар је умро јануара 1002. године. Пошто је знао да је отпор његовом именовању за краља врло јак, Хенрик је одузео краљевске ознаке од пратилаца мртвог краља.
Противници Екарт из Мајсена и војвода Швабије Херман оштро су се супростављали његовом постављању за краља. Уз помоћ келнског надбискупа Вилигиса успева да осигура свој избор за краља. Крунисање је обављено 7. јуна 1002. у Мајнцу. Требало је чекати још годину дана да би га сви признали за краља.
[уреди] Против Болеслава Храброг
Неколико година је провео у консолидацији политичке моћи на границама краљевине. Болеслав Храбри је заузео Лужице и Мајсен. Искористио је Хенрикову заузетост свађама око наследства, тако да је преузео царске територије. Болеслав је и раније подржавао Хенрика II против краља Отона III. Подржавао га је и током борбе за наслеђе, али је заузео територије на истоку.
Болеслав Храбри је освојио Бохемију и постао је војвода Бохемије и Моравске. Хенрик II је неколико пута ратовао против Болеслава. Хенрик није имао проблема само на истоку, него и у Италији, тако да се враћао из похода у поход. У првом походу против њега повратио је неке територије. Посебно му је био значајан Мајсен.
Хенрик је стално ратовао против Болеслава и на крају је 1018. склопљен мир по коме Лужице и Моравска припадају Болеславу, а Бохемија и Мајсен припадају Хенрику. Болеслав се осим тога обавезује да признаје да је Хенриков вазал, а да те земље припадају Болеславу као феуд.
[уреди] Рат у Италији са Ардуином Иврејским
Чим је постао краљ имао је проблема у Италији са Ардуином Иврејским, који се прогласио краљем Италије. У почетку је Хенрик послао Ота Корушког против Ардуина, али Ардуин је успешно победио. Хенрик је дошао са великом војском у марту 1004. и срео се са Ардуином крај Вероне. Ардуину није дошла очекивана подршка, па је побегао.
Хенрик је крунисан као краљ Италије у Павији 15. маја 1004. године. Хенрик је веома сурово поступио спаливши град, који је Ардуину пружио заштиту. Цела Италија је била запрепаштена и уплашена, тако да је Хенрик овладао великим делом Италије. Ардуин поступа једнако сурово према онима, који му нису били верни. Уништио је тако многа места, али без успеха јер је ипак Хенрик надјачао.
[уреди] Однос са црквом
Хенрик се 1013. поново враћа у Италију. Папа Бенедикт VIII га крунише 14. фебруара 1014. за Светог Римског Цара. Хенрик поставља Немце да управљају Италијом. Подржава бискупе против манастира и помаже бискупима да успоставе секуларну власт на ширим територијама. Присилио је свештенике да целибат буде строго очуван унутар цркве. На тај начин кад додели земљу неком од бискупа, не може ту земљу наследити нико од наследника, јер се ови не смеју женити. Додељивањем земље осигурао је лојалност бискупа.
Оснива бискупију у Бамбергу 1007., која брзо постаје центар школства и уметности. Папа је брзо након тога посветио 1020. у Бамбергу нову катедралу. Хенрик је бискупији дао велике комаде земље, а касније је са женом Кунингундом ту и сахрањен.
[уреди] Поход у јужној Италији
Папа је замолио Хенрика да му помогне у јужној Италији. Византија је на југу Италије постала главна сила под вођством способног генерала Васила Војаниса. То је било први пут после неколико векова слабљења Византије на том подручју. Папа је потицао побуне на југу Италије. Византија се суочавала са побунама, па је током 1018. Васил победио ломбардског генерала Мелуса Барског и његову норманску војску у другој бици код Кане. После тога Васил је саградио велику тврђаву названу Троја, која је штитила планински пролаз у Апулију, која је била под влашћу Византије. Као посаду Троје Васил користи Нормане.
Побуне на југу Италије потицао је папа, па је кршењем тих побуна, односно јачањем Византије постао незадовољан. Папа Бенедикт VIII отишао је 1020. код Хенрика II да тражи помоћ. Хенрик није био вољан да одмах помогне.
Васил и његов савезник Пандулф од Капуе успевају да 1021. победе Мелусовог рођака и заузму нове територије. Хенрик II је зато 1022. кренуо са великом царском армијом. Заузео је Капу и заробио Пандулфа од Капуе. Безуспешно је покушао да заузме Троју, као тврђаву стратешког значаја на превоју за Апулију. Гарнизон у Троју се одржао и никад није пао.
[уреди] Смрт
На повратку са похода на југу Италије присуствовао је црквеном синоду у Павији, где се Хенрик залагао за црквену реформу. Затим је радио заједно са папом на новом црквеном концилу, који би потврдио нови систем политичко-црквене контроле. Међутим, изненада умире 1024., па тај рад остаје незавршен. Он и његова жена Кунингунда нису имали деце, па се тако окончава Отонска или Саксонска династија.
[уреди] Спољашње везе
- Хенрик II Свети , његови преци и потомци ((en))
| Претходник: Отон III |
Краљ Немачке (1002 - 1024) |
Наследник: Конрад II |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: Отон III |
Свети Римски Цар (1014 - 1024) |
Наследник: Конрад II |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
