Техеран

Из пројекта Википедија

Мапа Ирана и околних земаља, са приказаним положајем Техерана

Техеран (персијски: تهران), је главни град Ирана. Уже градско језгро има 7.160.094 становника, а шире језгро 12.183.682, и површину од 254 квадратне миље. Центар је провинције Техеран. Налази се на координатама 35°40′СГШ 51°25′ИГД. [1]

Више од половине индустрије Ирана се налази у Техерану. Од привредних грана је заступљена аутомобилска индустрија, производња електронске и електричне опреме, војног наоружања, текстила, шећера, цемента и хемијских производа. Град је водећи центар за продају тепиха и намештаја, а нафтна рафинерија се налази у близини.

Техеран је велики град у подножју планинског венца Алборз. Поседује велику путну мрежу, без премца у западној Азији. Такође је чвориште железничке мреже Ирана. У граду се налазе бројни музеји, уметнички центри, комплекси палата и културни центри.

Осим персијских, у Техерану постоје азерске, јерменске, асирске, курдске и јеврејске заједнице. 98,3 процената становника Техерана говори персијским језиком [2]. Град је прошара џамијама, а постоји и знатан број цркава и синагога.

На персијском, Техеран значи "топла планинска падина" (دامنه گرم).

[уреди] Историја

Ископине сведоче о постојању насеобина у Техерану старе 8000 година. Техеран је био добро познат као село у 9. веку, али је познатији био град Раја који је у близини цветао у пред-монголској ери. У 13. веку, након што су Монголи уништили Рај, многи његови становници су побегли у Техеран. У неким изворима из Монголске ере, град се помиње као "Рајев Техеран" (طهرانِ ری). Град се касније помиње у делу Nezhat ol-Gholoob Хамдолаха Мостовија (Hamdollah Mostowfi) (написаном 1340.) као чувено село.

Трг Топханех, Техеран, почетком и средином 20. века.

Нико тачно не зна како је град добио име, али се прихвата објашњење да Техеран значи "топло место", као супротност "свежем месту", званом Шемиран - хладнијој области у северном Техерану. Дон Руј Гонзалес де Клавихо (Ruy Gonzáles de Clavijo) кастиљански амбасадор је вероватно био први Европљанин који је посетио Техеран, свративши у овај град јула 1404, док је путовао у Самарканд (данас у Узбекистану) и монголску престоницу у то доба.

Техеран је постао седиште сафавидских владара у 17. веку. Тахмасп I је изградио базар и зидине око града, али је град постао нешто мање омиљен када се Абас I разболео док је пролазио кроз град кретавши у рат са Узбецима.

Почетком 18. века, Карим Кан Занд је наредио да се изгради палата, харем и владина канцеларија у Техерану, могуће зато што је хтео да овај град прогласи за своју престоницу, али је касније преместио своју владу у Шираз. Техеран је коначно постао главни град Персијског Царства 1795, када је каџарски краљ Агха Мохамад Кан крунисан у овом граду. Од тада до данас је Техеран престоница.

Техеран

Током Другог светског рата, британске и совјетске трупе су ушле у град. У Техерану је одржана чувена Техеранска конференција 1943, којој су присуствовали председник Америке, Френклин Д. Рузвелт, британски премијер, Винстон Черчил, и совјетски премијер Јосиф Стаљин.

8. септембра 1978, демонстрације против шаха су прерасле у нереде. По изворима, војска је отворила ватру на демонстранте. Уведено је ванредно стање у освит револуције која је уследила у периоду 1978. - 1980.

Током Иранско-ирачког рата 1980. - 1988, Техеран је био мета учесталих напада Скад ракетама, као и ваздушним нападима на стамбене и индустријске циљеве унутар града, што је узроковало смрт на хиљаде цивила.

[уреди] О Техерану

Торањ Азади је прва знаменитост коју посетиоци угледају када долазе из правца међународног аеродрома Мехрабад. Торањ је постао национални симбол Ирана.

Техеран пати од изузетно озбиљних проблема због загушеног саобраћаја, и загађења. Дисајни проблеми као што је астма су врло чести. Техеран је постао толико загушен у протеклој деценији, да је влада разматрала премештање главног града како би умањила ове проблеме, и децентрализовала привреду и становништво.