Хронологија Хладног рата

Из пројекта Википедија

[уреди] 1940е

[уреди] 1946

• 7. јануар: створена је Република Аустрија у границама из 1937, али подељена у четири зоне под контролом САД, Велике Британије, Француске и Совјетског Савеза.
• 11. јануар: Енвер Хоџа проглашава Народну Републику Албанију, а себе за премијера.
• 22. фебруар: Џорџ Кенан пише свој Дугачки телеграм, описујући своју интерпретацију циљева и намера совјетског руководства.
• 2. март: британски војници се повлаче из њихове јужне окупационе зоне Ирана. Совјетски војници остају у свом сектору.
• 5. март: Винстон Черчил упозорава на спуштање Гвоздене завесе широм Европе.
• 4. јул: Филипини добијају независност од САД и почињу борбу са комунистичким Хук побуњеницима.
• 8. септембар: На референдуму, Бугарска гласа за успостављање Народне републике, збацујући краља Симеона Другог. Западне земље су одбациле референдум као нелегитиман.
• Кинески грађански рат се наставља између комуниста и националиста.
• Француска се искрцава у Индокини започињући Први индокинески рат. Њима су се супротставили борци Вијет Мина који су желели националну независност.
• Март: Грчки грађански рат бесни између комуниста и конзервативне грчке Владе.
• Мај: совјетске трупе се повлаче из Ирана након кризе.

[уреди] 1947

• 1. јануар: Америчке и британске окупационе зоне Немачке се уједињују створивши Бизону.
• 12. март: Председник САД Хари Труман објављује Труманову доктрину. Доктрина наводи да ће се САД посветити задржавању даље комунистичке експанзије. Труман наводи домино ефекат као могућност.
• 22. мај: САД пружају 400 милиона долара војне помоћи Грчкој и Турској, сигнализирајући своје намере да задрже комунизам у Медитерану.
• 5. јун: Државни секретар САД Џорџ Маршал прави план за обиман програм економске помоћи ратом разрушеним земљама западне Европе. Он ће постати познат широм света као Маршалов план.
• 15. август: Индија и Пакистан добијају независност од Велике Британије.
• 14. новембар: Уједињене нације усвајају резолуцију која позива на повлачење страних трупа из Кореје, слободне изборе у свакој од администрација и стварање комисије Уједињених нација посвећене уједињењу полуострва.

[уреди] 1948

• 25. фебруар: Комунистичка партија преузима власт у Чехословачкој, након што је председник Едвард Бенеш прихватио оставке свих некомунистичких министара.
• 3. април: Труман потписује Маршалов план. До краја програма, САД су дале 14 милијарди долара економске помоћи европским државама.
• 10. мај: парламентарни избори у јужној Кореји потврђују Сингмана Рија као председника Републике Кореје, након бојкота левичарских странака.
• 18. јун: почиње комунистичка побуна у Малаји против снага Велике Британије и Комонвелта.
• 21. јун: Бизона и француска зона усвајају заједничку валуту, немачку марку.
• 24. јун: совјетски премијер Јосиф Стаљин наређује блокаду свих копнених путева из Западне Немачке у Берлин, у покушају да исцрпи француске, америчке и британске војнике у граду. Као одговор, три западне силе покрећу Берлински ваздушни лифт да из ваздуха помогну цивиле из Берлина.
• 17. јул: Конституисање Републике Кореје.
• 9. септембар: Совјетски Савез проглашава Демократску Републику Кореју за легитимну владу целе Кореје, са Ким Ил Сунгом као премијером.

[уреди] 1949

• 4. април: НАТО пакт су основале Белгија, Канада, Данска, Француска, Исланд, Италија, Луксембург, Норвешка, Португал, Холандија, Велика Британија и САД са циљем отпора комунистичкој експанзији.
• 11. мај: Совјетска блокада Берлина се завршава отварањем путева за Берлин. Ваздушни лифт се наставља до септембра, у случају да Совјети поново успоставе блокаду.
• 23. мај: Бизона се уједињује са фрнацуском зоном да би створила Савезну Републику Немачку, са Боном као главним градом.
• 8. јун: Црвена страва достиже свој врхунац именовањем бројних познатих Американаца за чланове Комунистичке партије.
• 29. август: Совјетски Савез тестира своју прву атомску бомбу. Тест, познат Американцима као Џо 1, успева и СССР постаје друга светска нуклеарна сила.
• 13. септембар: СССР гласа против чланства у УН Цејлона, Финске, Исланда, Италије, Јордана и Португала.
• 15. септембар: Конрад Аденауер постаје канцелар Савезне Републике Немачке.
• 1. октобар: Мао Це Дунг проглашава Народну Републику Кину.
• 7. октобар: СССР проглашава Немачку Демократску Републику
• 7. октобар: Николаос Захаридис, вођа Комунистичке партије Грчке, проглашава крај оружаног устанка. Декларација доноси крај Грчког грађанског рата и прво успешно заустављање комунизма.

[уреди] 1950е

[уреди] 1950

• 6. јануар: Велика Британија признаје Народну Републику Кину. Република Кина прекида дипломатске односе са Великом Британијом.
• 31. јануар: Последњи Куомитангшки војник се предаје у континенталној Кини.
• 14. фебруар: СССР и Кина потписују пакт о заједничкој одбрани.
• 1. март: Чанг Кај Шек премешта престоницу у Тајпех, Тајван.
• 9. мај: Роберт Шуман описује своју амбицију уједињене Европе. Позната као Шуманова декларација, означава почетак стварања Европске заједнице.
• 25. јун: Северна Кореја напада Јужну Кореју, започевши Корејски рат.
• 27. јун: Уједињене нације гласају за слање трупа у помоћ Јужној Кореји. Совјетски Савез бојкотује Савет Безбедности и не ставља вето. На крају, број земаља које су деловале под заставом УН се повећава на 16: Аустралија, Белгија, Велика Британија, Грчка, Етиопија, Јужноафричка Република, Канада, Колумбија, Луксембург, Нови Зеланд, Тајланд, Турска, Сједињене Америчке Државе, Филипини, Француска, Холандија,
• 28. јун: Сеул, престоницу Јужне Кореје, заузимају севернокорејске трупе.
• 5. јул: УН трупе се први пут сукобљавају са снагама Северне Кореје у Осану. Нису успеле да задрже напредовање Северне Кореје и повукле су се јужније, према ономе што ће постати Пусански периметар.
• 15. септембар: УН снаге се искрцавају код Инчуна. Победивши севернокорејске снаге, напредовале су и освојили Сеул.
• 7. октобар: УН трупе су прешле 38. паралелу и ушле у Северну Кореју.
• 8. октобар: трупе из Народне Републике Кине се мобилишу дуж реке Јалу.
• 19. октобар: Пјонгјанг, престоницу Северне Кореје, заузимају УН трупе.
• 25. октобар: Кина улази у Кореју са 300.000 војника, изненадивши УН. Ипак, оне су се повукле након почетних борби.
• 26. новембар: УН снаге се приближавају реци Јалу. Као одговор, Кина опет улази у Кореју. Ова офанзива присиљава УН да се повуче назад у Јужну Кореју.

[уреди] 1951

• 4. јануар: кинески војници заузимају Сеул.
• 14. март: УН поново освајају Сеул. До краја марта, стигле су до 38. паралеле и успоставиле одбрамбену линију дуж Корејског полуострва.
• 11. април: председник Труман смењује Дагласа Мекартура са места комаданта америчких снага у Кореји.
• 18. април: Европска заједница за угаљ и челик је створена Париским споразумом.
• 1. септембар: Аустралија, Нови Зеланд и САД потписују АНЗУС споразум. Ово * обавезује три земље да сарађују у питању одбране и безбедности на Пацифику.
• 20. септембар: Грчка и Турска ступају у НАТО.

[уреди] 1952

• 28. април: Јапан усваја Споразум из Сан Франциска и Споразум из Тајпеха, званично окончавши период своје окупације и изолације и постаје суверена земља.
• 21. јун: Поринута прва нуклеарна подморница на свету УСС Наутилус.
• 30. јун: Маршалов план се окончава, са европском индустријском производњом изнад нивоа из 1938.
• 26. јун: Гамал Абдел Насер води пуч против краља Фарука.
• 1. новембар: САД детонирају прву светску хидрогенску бомбу у операцији Бршљан.

[уреди] 1953

• 20. јануар: Двајт Ајзенхауер постаје председник САД.
• 5. март: Умире Јосиф Стаљин, чиме је започета борба за власт у Совјетском Савезу.
• 27. јул: Примирје окончава Корејски рат.
• 19. август: ЦИА помаже у монархистичком пучу против премијера Ирана Мохамеда Мосадека (операција Ајакс). Пуч је организован због иранске национализације нафтне индустрије и страха да би се Иран могао придружити совјетском блоку.

[уреди] 1954

• новембар:Насер, египатски националиста, протерује пробританског краља Фарука и уводи диктатуру. Ускоро постаје важан совјетски савезник.
• 18. јун:Изабрана левичарска гватемалска Влада је збачена у преврату који је подржала ЦИА. Успостављен је нестабилни режим. Опозиција води герилски рат са марксистичким побуњеницима у коме су главна људска права прекршена са обе стране. Ипак, режим се одржао до краја Хладног рата.
• Криза у Тајванском мореузу је почела када су кинеске снаге бомбардовале тајванска острва. САД су подржале Тајван и криза се решила сама од себе пошто су обе стране одбиле да преузму акције.
• Вијет Мин побеђује Французе у бици код Дијен Бијен Фуа. Француска се повлачи из Индокине, остављајући четири независне државе: Камбоџу, Лаос, Северни Вијетнам и Јужни Вијетнам. Женевски преговори траже слободне изборе ради уједињења Вијетнама, али ниједна од страна не жели да се то деси.
• Југославија излази из совјетског блока.
• Стварање СЕАТО пакта у који улазе Аустралија, Велика Британија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, САД, Филипини, Француска. Као и НАТО, и он је основан да се одупре комунистичкој експанзији, у то време у Филипинима и Индокини.
• Хук побуна у Филипинима је угушена.

[уреди] 1955

• Западна Немачка улази у НАТО и почиње поново да се наоружава.
• Варшавски пакт је основан у источној Европи и у њега су ушле Албанија, Бугарска, Источна Немачка, Мађарска, Пољака, Румунија, Чехословачка и СССР.
• Багдадски пакт су основале Иран, Ирак, Пакистан, Турска и Велика Британија. Посвећен је задржавању комунистичке експанзије на Средњем Истоку.
• СССР почиње да помаже Сирији. Сирија ће остати совјетски савезник до краја Хладног рата.
• Аустрија проглашава неутралност и савезничка окупација се завршава.

[уреди] 1956

• Насер национализује Суецки канал.

28. јун: У Познању простести радника против комуниста. Борбе у граду.

• Суецка криза: Велика Британија, Француска и Израел нападају Египат са циљем уклањања Насера са власти. Дипломатски притисак САД приморава нападаче да се повуку.
• Мађарска револуција: мађарски револт против совјетског управљања владом. Њега је угушила Совјетска армија, која је поново успоставила комунистичку владу.

[уреди] 1957

• Израелске снаге се повлаче са Синаја ког су окупирали прошле године.
• Комунистичка побуна почиње у Јужном Вијетнаму.

[уреди] 1958

• Пуч у Ираку уклања пробританског краја. Ирак почиње да прима помоћ од Совјетског Савеза. Ирак ће одржавати блиске везе са Совјетима кроз Хладни рат.
• Друга криза у Тајванском мореузу.
• Ајзенхауерова доктрина обавезује САД да бране Иран, Пакиста и Авганистан од комунистичког утицаја.

[уреди] 1959

• Кубанска револуција; Фидел Кастро постаје вођа нове марксистичке Кубе. Кубански инспирисана герила почиње да се шири широм Латинске Америке.
• Формирање Националног Ослободилачког Фронта у Јужном Вијетнаму.
• ЦЕНТО пакт је створен да би се заменио Багдадски пакт, који је Ирак напустио.

[уреди] 1960е

[уреди] 1960

• Кинеско-совјетски разлаз: Кинези, бесни зато што су млађи партнер Совјетском Савезу, проглашавају да је њихова верзија комунизма супериорнија и почињу да се такмиче са њима за утицај, тиме дајући трећу димензију Хладном рату.
• Хималајски рат: Кина напада Индију, тражећи бројна погранична подручја.
• Патет Лао побуна почиње у Лаосу.
• Комунустички побуњеници у Малаји побеђени.
• 1. мај: Амерички пилот Френсис Пауерс оборен у свом Локид У-2 шпијунском авиону изнад Совјетског Савеза, тиме изазвавши У-2 кризу.

[уреди] 1961

• Џон Ф. Кенеди постаје председник САД.
• Инвазија у Заливу свиња: инвазија контрареволуционара коју је организовала ЦИА доживљава неуспех.
• Почиње Алијанса за напредак помоћ Латинској Америци од САД.
• Совјети су саградили Берлински зид да би зауставили људе који су покушали да пребегну из Источне Немачке.
• Анголски националисти, укључујући и комунисте, започињу побуну против португалске владавине.

[уреди] 1962

• Међународним споразумом је успостављена је неутралност Лаоса, али је Северни Вијетнам одбио да повуче своје особље.
• Кубанска ракетна криза: Совјети су инсталирали базе, укључујући и нуклеарно оружје, на Куби. Кенеди је наредио карантин острва што је изазвало повећање кризе, али су Совјети попустили и сложили су се да повуку своје ракете са Кубе у замену за повлачење сличних америчких ракета из Турске и гарнцију да неће напасти Кастрову власт.
• Крај Хималајског рата. Кина је окупирала мали појас индијске територије. Рат је утицао на Индију, једног од вођа Покрета несврстаних, да се сврста уз Совјете у деценији.

[уреди] 1963

• Линдон Џонсон постаје председник САД након убиства Кенедија.

[уреди] 1964

• Инцидент у Тонкиншком заливу: америчке разараче су наводно напала два северновијетнамска патролна чамца, али је накднадни напад контроверзан и несигуран. Бомбардовања Северног Вијетнама у знак одмазде су почела.
• Почела побуна против португласке власти у Мозамбику.
• Хрушчова су са места вође Совјетског Савеза сменили ривали у Комунистичкој партији и ставили га у кућни притвор. Леонид Брежњев га је наследио.
• Кина је испробала своју прву атомску бомбу.

[уреди] 1965

• Други Индијско-пакистански рат.
• Америчке снаге су напале Доминиканску Републику да би спречили комунистички преврат сличан ономе на Куби.
• Почели су амерички војни напори да се одбрани Јужни Вијетнам. Северни Вијетнам је такође послао своје снаге у рат. САД почеле бомбардовање Северног Вијетнама.
• Битка код На Дранга – први окршај између америчких војника и регуларних вијетнамских снага.

[уреди] 1966

• Француска се повукла из командне структуре НАТО.

[уреди] 1967

• Израел, подржан од стране Америке, устаљује нападе против арапских суседа које је подржавао СССР. За 6 дана Израел стиче победу, окупиравши Западну обалу, Синај и Голанску висораван.

[уреди] 1968

• Тет офанзива у Јужном Вијетнаму резултује војним поразом комуниста, али и психолошком победом над Американцима. Џонсон суспендује бомбардовање Северног Вијетнама.
• Прашко пролеће; реформе у комунистичкој Чехословачкој иазивају да Варшавски пакт интервенише да би их спречио.
• Убијен Роберт Кенеди.
• Убијен Мартин Лутер Кинг.

[уреди] 1969

• Ричард Никсон постаје председник САД.
• САД почиње бомбардовање комунистичких уточишта у Камбоџи.
• Почиње ”Вијетнамизација” уз повлачење америчких војника из Вијетнама и пребацивањем терета одбране на Јужни Вијетнам.
• Моамер Гадафи збацује либијску монархију и протерује америчко и британско особље. Либија се сврстава уз Совјетски Савез.
• Гранични сукоби између Совјетског Савеза и Кине.

[уреди] 1970е

[уреди] 1970

• Лон Нол преузима власт у Камбоџи. Конунистички Црвени Кмери почињу да нападају нови режим, који је желео да оконча страно присуство у Камбоџи.
• Америка врши кратак упад у Камбоџу да би уништила комунистичка упоришта. Почињу бомбардовања као подршка Лон Нолу.

[уреди] 1971

• Јужновијетнамске снаге улазе у Лаос да накратко пресеку Хо Ши Минов пут.
• Трећи Индијско-пакистански рат. Бангладеш постаје независан од Пакистана.

[уреди] 1972

• Северни Вијетнам напада Јужни Вијетнам, али је одбијен уз велику америчку ваздушну помоћ.
• САЛТ 1 споразум означава детант између САД и СССР.

Самит серија: серија од осам хокејашких утакмица између Совјета и Канаде. У последњој утакмици, Канађанин Пол Хендерсон је постигао гол који је донео победу Канади.

[уреди] 1973

• Париски мировни споразум означава крај америчког мешања у Вијетнамски рат. Конгрес је прекинуо фондове за бомбардовање Индокине.
• Јом Кипурски рат: Израел су напали Египат и Сирија, који су поражени уз велике губитке на свим странама.
• Египат прелази у амерички блок.

[уреди] 1974

• Марксисти су збацили прозападну монархију у Етиопији.

Џералд Форд је постао председник САД након оставке Никсона.

[уреди] 1975

• Северни Вијетнам је напао Јужни Вијетнам. Јужни Вијетнам се предао. Патет Лао преузима власт у Лаосу. Маоистички Црвени Кмери преузимају власту Камбоџи и започињу геноцид.
• Мајагески инцидент: Црвени Кмери су заузели амерички брод изазивајући америчку интервенцију да ослободе њега и посаду. На крају, посада је пуштена из заробљеништва.
• Португал се повукао из Анголе и Мозамбика, где су успостављене марксиситичке владе, потоња уз помоћ кубанских војника. Грађански рат је избио у обе земље који је укључивао Анголу, Мозамбик, Јужноафричку Републику у кубу уз суперсиле које су подржавале њихове дотичне идеологије.

[уреди] 1976

• Америчко војно особље се повукло из Тајланда.
• СЕАТО је распуштен након неуспеха да спречи ширење комунизма у источној Азији.
• Почео је Огаденски рат када је Сомалија напала Етиопију.

[уреди] 1977

• Џими Картер је постао председник САД.

[уреди] 1978

• Огаденски рат је завршен сомалијским поразом.

[уреди] 1979

• 18. јун САЛТ 2 споразум су потписали Леонид Брежњев и Џими Картер.
• Вијетнам је заузео Камбоџу и почео је да се бори против герилског отпора.
• Кинеско-вијетнамски рат: Кина је започела казнени напад на Вијетнам да би га казнио због инвазије Камбоџе.
• Иранска револуција збацује прозападног шаха и успоставља теократију. ЦЕНТО пакт се рапушта.
• Сандинистички побуњеници збацују Сомозину диктатуру у Никрагви. Контра, контрареволуционарна побуна, почиње.
• Рат избија у Салвадору између комунистичких побуњеника и владе.
• Џими Картер потписује прву директиву за тајну помоћ противницима просовјетске владе у Кабулу.
• СССР напада Авганистан да би сачувао тамошњи режим, означавајући крај детанта.

[уреди] 1980е

[уреди] 1980

• Амерички мушки хокејашки тим побеђује совјетски тим на зимским олипијским играма.
• САД бојкотују летње Олимпијске игре 1980. у Москви.

[уреди] 1981

• Роналд Реган постаје председник САД.
• САД почињу да подржавају анти-сандинистичку Контру.
• Инцидент у заливу Сидра: Либијски авиони су напали америчке авионе у заливу Сидра који је Либија припојила. Два либијска авиона су оборена, није било америчких жртава.
• Побуна Солидарности у Пољској.

[уреди] 1982

• Шпанија приступа у НАТО.
• Израел напада Либан да би окончао нападе и сукобио се са сиријским трупама које су биле тамо.

[уреди] 1983

• Америчке снаге напале Гренаду да би спречиле изградњу аеродрома који су финансирали Совјети.

[уреди] 1984

• Маргарет Тачер и британска Влада развијају план којим би се отворили нови канали за дијалог са кандидатима за совјетско руководство, срећући се и повезујући се са Михаилом Горбачовом.
• Совјетски Савез бојкотује Олимпијске игре 1984. у Лос Анђелесу.

[уреди] 1985

• Михаил Горбачов постаје вођа Совјетског Савеза.

[уреди] 1986

• Операција Кањон Ел Дорадо: Амерички авиони бомбардују Либију као одговор на либијско подржавање тероризма.
• Иран-Контра скандал: Реганова администрација је продавала оружје Ирану да би ослободио таоце и пребацивала профит Контра побуњеницима.

[уреди] 1987

• Почела битка код Куито Канавале.

[уреди] 1988

• СССР се почео повлачити из Авганистана.
• Јужноафричка Rепублика се повукла из Намибије.

[уреди] 1989

• Џорџ Х. В. Буш постаје председник САД.
• Револуције у источној Европи. Совјетске реформе и банкротство њихове државе је дозволило источној Европи да се побуни против комунистичких влади. Берлински зид је срушен.
• Совјетске трупе су се повукле из Авганистана.
• Протесте на тргу Тјенамен је угушила кинеска влада.
• Вијетнамске трупе су се повукле из Камбоџе.
• Демократија је поново успостављена у Чилеу.

[уреди] 1990е

[уреди] 1990

• Сандинистичка влада у Никарагви је збачена на изборима.
• Немачка је поново уједињена.

[уреди] 1991

• Совјетске републике проглашавају независност. Совјетски Савез се распушта. Хладни рат је готов.

Овај чланак је део  Портала о Хладном Рату  више о Хладном рату