Западна обала

Из пројекта Википедија

Западна обала (арапски: الضفة الغربية ad-Diffa al-Gharbiyya, хебрејски: יו״ש или הגדה המערבית, енг. West Bank) је назив за копнену територију у Југозападној Азији који тренутно није de jure признат као део ниједне суверене земље. Према мишљењу УН и већине држава у свету, Западна обала је под номиналном контролом Израела, иако га сами Израелци па и многе друге групе у свету називају "спорним подручјем".

Име јој долази од десне, односно западне обале реке Јордан коју су запоселе јорданске снаге за време првог арапско-израелског рата године 1948. Над тим подручјем је Јордан имао међународно признати суверенитет од године 1948. до 1967, да би га се формално одрекао године 1988. Израел ју је окупирао године године 1967. за време Шестодневног рата, али, за разлику од Источног Јерусалима, није формално анектирана.

Пре свих тих догађаја Западна обала није постојала као посебни ентитет, односно представљала је интегрални део британског мандата у Палестини, створеног након нестанка Отоманског царства.

Западна обала се налази западно и југозападно од реке Јордан па граничи са Израелом на западну, северу и југу, односно Јорданом на истоку.

Тренутно се 40 % подручја (и већина становништва) налази под ограниченом цивилном надлежношћу Палестинске самоуправе, док Израел одржава војну контролу (укључујући јеврејска насеља, руралне територије и границе). Већину становништва Западне обале чине Палестинци (84 %) док остатак углавном чине јеврејски досељеници.

У хебрејском језику се за Западну обалу користи назив Јехуда и Шомрон, па је понекад, поготово међу изворима склоним Израелу, користи израз Јудеја и Самарија. У неким старијим изворима се користи израз Цисјорданија.

Уз питање Западне обале је везан статус Источног Јерусалима, иако га Израел, са обзиром на анексију, не сматра делом Западне обале. Та анексија није призната од УН нити од једне друге државе у свету. Ипак, са обзиром на његову важност, третира се одвојено, укључујући и Споразуме из Осла.