Вето
Из пројекта Википедија
Реч вето (veto) долази од латинског, и у дословном преводу значи забрањујем. Користи се да се одреди да одређена страна једнострано зауставља одређену одлуку. Вето значи даје неограничену власт да се начине измене, али не даје власт да се измене усвоје.
Вето вуче порекло од римских трибуна који су имали право да једнострано одбију закон (legislation) који би им проследио Римски сенат.
[уреди] Уједињене Нације
У Савету безбедности Уједињених Нација пет земаља сталних чланица (САД, Русија, Кина, Француска, Уједињено Краљевство) имају право вета. Ако било која од ових земаља стави вето на неки предлог, он се одбацује, чак иако све остале земље-чланице гласају за дати предлог.