Јеховини сведоци
Из пројекта Википедија
Јеховини сведоци представљају секту и као код других секти, тако и код ове је њен оснивач Чарлс Тејз Расел прогласио себе за „пророка“ Божијег, а своје учење „откривењем“ од Бога.
Организују сваке године „Меморијал Исусове смрти“. Издају полумесечне и месечне часописе „Кула стражара“ и „Пробудите се!“.
Садржај |
[уреди] Настанак „Јеховиних сведока“
Јеховини сведоци су почели да делују у 1870-им, а од свог настанка су више пута мењали своје име. У почетку су се звали „Истраживачи Библије“ али су 1931. године усвојили библијско име „Јеховини сведоци“.
„Јехова“ је старо хебрејско име монотеистичког Бога. Име „Јеховини сведоци“ представља оне који верују у Јехову, и који живе по Јеховиним правилима. Значење свог имена везују за цитат из Старог завета: „Ви сте моји сведоци, вели Јехова, ви и слуга мој, кога изабрах, да знате, да верујете и да разумете да сам то ја. Пре мене није Бога било нити ће га после мене бити. Ја сам, ја сам Јехова, осим мене нема спаситеља“ (Исаија 43:10, 11).
„Јеховине сведоке“ је основао Чарлс Тејз Расел, рођен 1852. године у Питсбургу (Пенсилванија), САД. Бавио се трговином, али се убрзо проучио као тумач Светог Писма. Од младости су га занимале есхатолошка питања. Тумачећи их, представљао је себе за „пророка“, и његове присталице су га поштовале и називале га „послаником“ Божијим. Расел се бавио и писањем („Библијске студије“). Године 1879, покренуо је полумесечни часопис „Кула стражара као весник присуства Христовог“, који је уређивао до своје смрти 1916. године. Рад Чарлса Расела су продужили његови следбеници.
У задње време се око 14.000.000 „Јеховиних сведока“ и заинтересованих људи окупља сваке године на „Меморијалу Исусове смрти“. Јеховини сведоци проводе годишње преко 1.000.000.000 сати у објављивању њихових учења и крсти се преко 300.000 нових ученика. Уручи се на стотине милиона примерака литературе.
[уреди] Учење „Јеховиних сведока“
Јеховини сведоци верују у Свемоћног Бога Јехову, Створитеља неба и земље.
[уреди] Библија
Библија је темељ за све оно што се учи. Јеховини сведоци верују да је Библија Реч Божја
За њих је од животне важности да се оно што верују темељи на Библији, а не на људским спекулацијама или на символима вере. Јеховини сведоци верују да сва религиозна учења треба подвргнути испитивању кроз Свето писмо како би се видело да ли се слажу с надахнутим Писмом, било да та учења презентују они сами или неко други.
Сматрају да је њених 66 књига надахнуто и историјски тачно. Оно што се обично зове Нови завет они називају Хришћански грчки списи, а Стари завет зову Хебрејски списи. Ослањају се и на Нови и на Стари завет и схватају их дословно осим ако изрази или контекст очигледно указују да се ради о нечем фигуративном или симболичном.
Према њиховом разумевању, многа библијска пророчанства су се испунила, друга се сада испуњавају, а даљња тек треба да се испуне.
[уреди] Празници
Они оспоравају и одбацују и хришћанске симболе, празнике и обичаје, јер су они, по њима, многобожачког порекла.
[уреди] Долазак Христовог царства
Главна тачка њиховог учења јесте хилијазам, односно вера у скори долазак Христовог земаљског хиљадугодишњег царства. По њима вечни живот на небу „резервисан“ је само за 144.000 праведника који су одабрани.
[уреди] Организација и структура
Храм „Јеховиних сведока“ се назива Дворана Краљевства. Верници који тамо одлазе присуствују скупштинама „Јеховиних сведока“ где вођство у поучавању имају старешине. Организација „Јеховиних сведока“ је нарасла на више милиона верника, који су запослени проповедањем у више од 230 земаља, на свим континентима.
[уреди] Структура
Постоји неколико нивоа преко којих се организују активности у више од 230 земаља у којима се оно обавља. Глобално надгледање врши Водеће тело, које је смештено у светској централи у Бруклину, у Њујорку.
[уреди] Водеће тело
Водеће тело је централна група искусних старешина који надгледавају светску скупштину. Водеће тело сваке године у разне области широм света шаље представнике који се састају с представницима подружница у тим областима.
[уреди] Дворана Краљевства
Дворане Краљевства су обично једноставне грађевине које су изградили чланови добровољци и где се „Јеховини сведоци“ окупљају.
[уреди] Скупштине
Локална скупштина има своју Дворану Краљевства и служи као центар за ширење учења у тој средини. Подручје за које је задужена свака скупштина подељено је на мање терене. Све скупштине, које броје од неколико па до око 200 верника, имају старешине које обављају разне задатке.
Већина скупштина Јеховиних сведока има састанке три пута седмично. Већина скупштина одржава састанке у Дворани Краљевства.
[уреди] Покрајине
Свака покрајина има око 20 скупштина. Свака покрајина два пута годишње одржава веће скупове.
[уреди] Области
Области су подељене на покрајине. Неколико области чине подружницу.
[уреди] Подружнице
Постоји преко 100 подружница широм света. На тим местима добровољци помажу у штампању и отпремању библијске литературе. Пружа се и упутство за организовање дела проповедања.
У подружницама постоји Одбор подружнице, који има од три до седам верника и који надгледа дело у земљама које су под надлежношћу те подружнице. Неке подружнице имају штампарије.
Земља или подручје које опслужује свака подружница подељено је на области, а области су подељене на покрајине.
[уреди] Организација
[уреди] Верник
Сваки верник, било да служи у светској централи, у подружници или у скупштини, учествује у раду на терену и лично разговара са другима о Божјем Краљевству.
[уреди] Старешине и слуге помоћници
У свакој скупштини се налазе старешине, или надгледници. Старешине преузимају вођство у поучавању у скупштини, њима помажу слуге помоћници. Старешине се добровољно брину за духовне потребе скупштине, а могу и пружити утеху и вођство у време невоље.
[уреди] Обласни и покрајински надгледник
Обласни надгледник посећује покрајине у својој области у одређеним временским размацима. Ту је и покрајински надгледник који углавном двапут годишње посећује сваку скупштину у својој покрајини, и помаже верницима да организују и врше проповедање на подручју које је додељено тој скупштини.
[уреди] Активности
[уреди] Посећивање људи
Подручје за које је задужена свака скупштина подељено је на мање терене. Ти терени се појединачно дају члановима који настоје да посете сваки дом на свом терену и разговарају с људима о Божјем Краљевству.
Извештаји о тим активностима на крају долазе у светску централу, а затим се пише и објављује Годишњак.
[уреди] Конгреси
Јеховини сведоци сваке године одржавају и велике скупове или конгресе. У тим приликама многе скупштине се скупљају ради посебног програма библијске поуке.
[уреди] Сличности и разлике са хришћанством и јудаизмом
Јеховини сведоци одбацују хришћанску догму о Светој Тројици, јер, како они кажу, о њој се не говори у Светом Писму. По њима, у ово се може уверити свако ко познаје текст Светог Писма. Они оспоравају и православно учење о Господу Исусу Христу. За Спаситеља кажу да је Син Божији, син оца Јехове, али није Бог, већ Реч Божија, Божије прво створење. Ово своје име је имао док је живео код свог небеског оца Јехове Бога, пре него што је постао човек. Као човек је распет и сахрањен. Није васкрсао телесно него духовно. Пошто Господ Исус Христос по њима није Бог, то ни Његова мати Дјева Марија није Богородица. Јеховисти су отишли још даље, тако да су оспорили Божанство у трећем лицу Свете Тројице-Духу Светом, кога зову Божја Сила.
Они оспораввају и одбацују и хришћанске симболе, празнике и обичаје, јер су они, по њима, многобожачког порекла. Да би оправдали ово своје схватање, позивају се на разне енциклопедије, а не на доказе из Светог писма или историје Цркве. Свете тајне називају обредима и признају само обред крштења и Господњу вечеру (причешће). По њима, крштење није ради опраштања греха, него је оно само спољашњи знак поништења греха. На Господњој вечери по њима хлеб и вино се не претварају у право Тело и Крв Христову. За разлику од адвентиста не деле јела на „чиста“ и „нечиста“, али забрањују употребу крви. Чак су и против трансфузије.
Ипак, главна тачка њиховог учења јесте хилијазам, односно вера у скори долазак Христовог земаљског хиљадугодишњег царства. По њима вечни живот на небу „резервисан“ је само за 144.000 праведника који су одабрани. Док адвентисти говоре да ће други долазак Христов бити видљив, јеховисти, по њиховом оснивачу Раселу, уче да ће бити невидљив. Он је „прорачунао“ да је Христос невидљиво већ дошао на земљу 1914. године. Тада је основао своје хиљадугодишње царство којим невидљиво влада с неба преко одабраних, изабраних „кнезова“.
По Раселу живот у овом царству на земљи „биће прави Рај, без икаквих материјалних и социјалних недостатака“. Јеховисти се са јудејством слажу у томе што одбацују хришћанску догму о Светој Тројици и што поричу божанство Исуса Христа. Међутим, од јудејства се разликују у томе што признају Исуса Назарећанина за Месију, што одбацују старозаветне празнике са суботом и старозаветни обредни закон, и што за разлику од Јевреја, слободно спомињу Јеховино име.
[уреди] Спољашње везе
- ((sr)) „Јеховини сведоци“: званични веб сајт „Друштва Кула стражара“
- ((en)) Jehovah's Witnesses: Public Information
- ((en)) Worldwide report
