Блиски Исток
Из пројекта Википедија
Блиски Исток који обухвата простор око јужног и источног дела Медитерана, територију која се простире од источног дела средоземног мора па све до Персијског залива. Област обухвата неколико културних и етничких група, укључујући ту и персијску, арапску, и турску културу. Четири најраспрострањенија језика су персијски, арапски, турски, и хебрејски.
Већина дефиниција Блиског Истока се односи на државе од Ирана у југозападној Азији Ирана до Египта па је по томе и Египат такође део Блиског Истока, док се остале северноафричке државе као што су Либија, Тунис и Мароко сматрају северноафричким државама.
Садржај |
[уреди] Промене у значењу током времена
Све до Другог светског рата било је уобичајено називати источну обалу Медитерана Блиским истоком. Средњи исток је тада означавао подручје од Месопотамије до Бурме односно подручје између Блиског и Далеког истока. Значење Средњег појма у овом чланку променило се (у енглеском језику) током рата вероватно под утицајем античке идеје Средоземног мора као "мора у средини".
[уреди] Границе
Блиски Исток дефинише културно подручје, па због тога нема прецизне границе. Најуобичајнија и јако произвољна дефиниција укључује: Бахреин, Кипар, Египат, Турску, Иран (Персију), Ирак, Израел, Јордан, Кувајт, Либан, Оман, Катар, Саудијску Арабију, Сирију, Уједињене Арапске Емирате, Јемен, Западну обалу и Појас Газе.
Иран се често сматра источном границом, а Афганистан и западна Пакистан се често убрајају због свог блиског односа (етнички и религијски) с већом групом иранских народа као и историјских веза са Блиским истоком, укључујући делове разних царстава која су се простирала у регији. Значајна царства основали су међу осталима Персијанци и Арапи. Афганистан, Таџикистан и западни Пакистан деле блиске културне, лингвистичке и историјске везе са Ираном и такође су део Иранске висоравни, док је ирански однос с арапским државама утемељен више на религији и географској близини. Курди, друга група иранског језичног огранка, највећа су етничка група на Блиском истоку без властите државе.
Иако се често смештају изван оквира Блиског истока, Северна Африка или Магреб немају јаке културне и лингвистичке везе с регијом, а историјски су делили многе догађаје који су обликовали медитеранску и средњоисточну регију. Те догађаје потакнули су феничка колонија Картага, грчко-римска цивилизација, те муслиманско арапско-берберско и Отоманско Царство. Магреб се понекад укључује, а понекад искључује из Блиског истока од медија и у неформалној упораби. Већина академика ипак наставља идентификовати северну Африку као географски део Африке, али уз блиску повезаност са југозападном Азијом у терминима политике, културе, религије, језика, историје и генетике. То се може упоредити са осталим сличним примерима попут Тасманије и Њуфаундленда који географски не припадају Европи, али деле много особина са северозападном и сјеверном Европом. Мадагаскар је једнако тако у одређеном смислу ближи југоисточној Азији него југоисточној Африци.
[уреди] Религије
Ислам је доминантна религија у Блиском Истоку и такође водећа религија за културу, политику и одређеном степену чак и бизнис. Постоје затегнути религиозни односи у регионима:
- У Ирану, исламска влада и религиозни лидери избацивање и дискриминацију Баха религије.
- У Израелу/Палестини израелска влада даје мање привилегија за муслимане да се изједначе са осталим религијама.
- У Палестини од 1995. било је много извештаја о нападима муслиманске већине на хрисћане. Резултирало је таласом исељавања Хришћана.
- У Либану још увек има непријатељства између људи различитих религија, иако је грађански рат престао.
- У Саудијској Арабији влада још увек не дозвољава изградњу никаквих верских објеката сем исламских.
[уреди] Политика и економија
Блиски Исток је у својевремено удомио неке од истакнутих култура његовог времена, као античка египатска култура и рано раздобље Отоманске империје.
Данас је регион карактеризован јаком политичком тензијом, као што је проблем Палестина/Израел, проблем Курдистана, проблеми са снадбевањем воде. Исто тако и одређени број мањих, још увек важних проблема, као присуство Сирије у Либану, спорови око граница Сирије и Турске, Египта и Судана, Саудијске Арабије и Јемена. Као и сигурност хришћана у Египту.
Државе Блиског Истока су прошле кроз неколико деценија релативно малог економског раста и имовина је неравномерно подељена између држава, са Арапским Емиратима и Израелом као две државе које нуде највиши животни стандард за целу популацију. Неке државе су показале економско јачање у одређеном периоду, и данас је Египат држава са највећим економским растом и то је предност за целу садашњу популацију.
