Становништво и насеља Златибора
Из пројекта Википедија
 |
Овај чланак можда захтева измене да би одговарао правилу о неутралној тачки гледишта. Један од корисника је номиновао овај чланак за проверу неутралности. Разлог за номинацију је постављен на разговор овог чланка. |
Садржај |
[уреди] Златиборци
Златибор је, према попису из 2002-ге године, имао 19433 становника. Претходног пописа, 1991-ве године, тај број је износио 20793.
Сви Златиборци су Срби православне вјероисповиједи. Говоре српским матерњим језиком, односно његовим источнохерцеговачким дијалектом. Златиборски говор је спор и развучен, али Златиборци говоре веома чисто и течно. Вук Стефановић Караџић је одредио управо златиборски говор (то јест источнохерцеговачки дијалекат) за основу српског књижевног језика. Златиборци воле писменост, још је Јован Цвијић забиљежио да нигдје међу Јужним Словенима нема тако много самоуких него као код Златибораца. Густина насељености варира, а у просјеку је нешто мања од 20 становника по km².
Златиборски мелос потиче из прапостојбине. Некада је цијела Европа одјекивала оваквим архаичним звуцима, а сада само златиборске народне пјесме. Оне су монотоне и развучене, а Златиборци, кад их пјевају, затисну једно ухо. То су тзв. пјесме из вика. Најомиљенији инструмент Златибораца биле су гусле.
Златиборци су познати као људи великих интелектуалних способности. Посједују духовитост и лукавство, које употребљавају више из разоноде, а ређе из користи. Они су увијек успијевали другог да надмудре. Веома често у говору користе пословице и шале.
Златиборце зову Старовласима, по области у којој живе (Старом Влаху), и Ерама, именом које је донијето из старе постојбине многих златиборских породица, Херцеговине.
[уреди] Златиборска насеља и куће
На Златибору се налази најразвијенији тип разбијеног села. Она заузимају огромне територије, понекад дуге по пет-шест километара, а дијеле се на засеоке. Села обично имају више гробаља. Куће су од боровог и храстовог дрвета, зване брвнаре или осаћанке. Прављене су ручним алатом, али веома прецизно, и постављене су на ниску подлогу од камена. Прозори су малих димензија, а врата обавезно имају двоја, на супротним зидовима. У кући се налазе обично двије, мада понегдје и три просторије. Кухиња, са огњиштем на средини, зове се кућа, и у њој нема ни патоса ни тавана. Из кухиње се улази у собу, која је патосирана и затавањена. Поред ових кућа за живљење, једно златиборско домаћинство је обавезно имало још помоћних зграда, нпр. мљекара, штала и др. Најљепши и најочуванији примјерци старих златиборских кућа премјештени су из свих села широм Златибора у Сирогојно, гдје је направљен етно музеј под ведрим небом.
[уреди] Златиборска насеља:
- Краљеве Воде (Златибор)
- Чајетина
- Алин Поток
- Сирогојно, Дренова, Жељине, Трнава
- Рожанство
- Гостиље
- Семегњево
- Мокра Гора
- Негбина, Драглица, Сјеништа, Јасеново, Бијела Ријека, Кућани, Ојковица, Бурађа
- Кремна
- Увац
- Шљивовица, Бранешци
- Јабланица
- Доброселица
- Мачкат
- Љубиш
- Водице
Насеља у општини Чајетина су:
- Алин Поток
- Бранешци
- Голово
- Гостиље
- Доброселица
- Дренова
- Жељине
- Златибор
- Јабланица
- Крива Река
- Љубиш
- Мачкат
- Мушвете
- Раковица
- Рожанство
- Рудине
- Саиновина
- Семегњево
- Сирогојно
- Стубло
- Трипкова
- Трнава
- Чајетина
- Шљивовица
Мјесне заједнице у општини Чајетина су:
- Алин Поток
- Бранешци
- Голово
- Гостиље
- Доброселица
- Златибор
- Јабланица
- Крива Река
- Љубиш
- Мачкат
- Мушвете
- Рожанство
- Рудине
- Семегњево
- Сирогојно
- Стубло
- Трипкова
- Трнава
- Чајетина
- Шљивовица
[уреди] Златиборска народна ношња
Златиборска народна ношња је комбинација црногорске и шумадијске. Мушкарци су љети ишли у пртишту, тј. дугачким гаћама и кошуљама од конопље, а понекад у пеленгирима од вуне. Око струка су стављали појас, а преко њега силаје са затакнутим пиштољем и бритвом. На ногама су имали опанке са везеним чарапама до кољена и тозлуцима, тј. тканим камашнама, док су на глави носили шајкачу или шубару. Зими су додавали копоран, а у свјечаним приликама облачили су љепше одијело. Жене су носиле широке сукње, по дну извезене срмом и зубуне од бијелог сукна, такође извезене срмом и металним шљокицама.
[уреди] Миграције становништва
- Види чланак Досељавања становништва на Златибор
На Златибору је често долазило до помјерања становништва, тако да има мало породица за које се може рећи да су старосједилачке. Неки од најстаријих становника Златибора су: Шишовићи, Џамбићи, Спасенићи и Нинчићи у Чајетини; Бонџулићи, Лучићи, Милосављевићи и Костадиновићи у Шљивовици; Дабићи у Алином Потоку; Ђоковићи, Павловићи, Спасенићи и Радовићи у Сирогојну; Дацовићи у Љубишу; Браловићи у Негбини; Селаковићи у Драглици; Крсмановићи, Шарчевићи и Остојићи у Мокрој Гори; Јанковићи и Радоњићи у Кремнима; и Дидановићи у Стублу, чији преци су били чивчије манастира Јање у Увцу.
Кроз читав XVII и XVIII вијек трајала су појединачна досељавања овог краја, а придошлице су биле породице из Црне Горе, Херцеговине, Босне и Рашке. Поред ових појединачних, било је и неколико масовних досељавања становништва на Златибор. Прво послије Свиштовског мира 1791-ве године; друго послије ослобођења Златибора од Турака 1807-ме године; треће и највеће у доба Уставобранитеља, тридесетих и четрдесетих година XIX вијека; а четврти велики талас миграција трајао је у вријеме босанско-херцеговачког устанка од 1875-те до 1877-ме године.
 |
Овај чланак је дио википортала Златибор - више о Златибору |
|
|
 |
|
|---|---|---|
|
Златибор | Поријекло назива Златибор | Рељеф и геолошки састав земљишта Златибора | Торник | Хидрографија Златибора | Клима Златибора | Биљни и животињски свијет Златибора | Становништво и насеља Златибора | Туризам на Златибору | Општина Чајетина | Увац | Црни Рзав | Велики Рзав | Сушица | Обудојевица | Музеј "Старо село", Сирогојно | Водопад у Гостиљу | Стопића пећина | Шарганска осмица | Златни бор | Креманско пророчанство | Златиборска пршута | Златиборска комплет-лепиња | Златиборски срез | Слике Златибора и Златибораца | Портал Златибор Културно-историјски споменици на Златибору | Знаменити Златиборци | Кириџилук на Златибору | Хајдучија на Златибору | Досељавања становништва на Златибор | Златибор у праисторији | Златибор у доба Римљана | Златибор у средњем веку | Средњовековна трговина и путеви на Златибору | Златибор у Првом српском устанку | Златиборци у Другом српском устанку | Јован Мићић | Ослобођење јужних делова Златибора | Административне промене на Златибору | Златибор у време уставобранитеља | Златибор 1848.-1878. | Страначке борбе на Златибору | Пољопривреда на Златибору XIX века | Сточарство на Златибору XIX века | Угоститељство на Златибору XIX века | Земљорадња на Златибору XIX века | Просветне прилике на Златибору у XIX веку | Златиборци у Првом балканском рату | Златиборци у Другом балканском рату | Златибор у Првом светском рату | Златибор у периоду између два светска рата | Изгинули златиборски партизани 1942.-1945. | Саво Јовановић Сирогојно | Милан Божовић | Милан Смиљанић | Михаило Смиљанић | Захарије Захарић | Петроније Шишо | Димитрије Туцовић | Златиборски срез | Знамените златиборске породице Златибор (насеље) | Чајетина | Сирогојно | Рожанство | Семегњево | Мокра Гора | Увац | Села Муртеничке области | Рибница | Кремна | Гостиље | Око | Јабланица | Доброселица | Мачкат | Водице | Села Бранешког поља | Љубиш | Алин Поток Јован Мићић | Михаило Радовић | Саво Јовановић Сирогојно | Милан Божовић | Реља Шишаковић | Нешко Шишаковић | Благоје Шишаковић | Милан Смиљанић | Михаило Смиљанић | Петроније Шишо | Захарије Захарић | Димитрије Туцовић | Михаило Ћуповић | Љубивоје Ршумовић | Добросав Обрадовић | Слободан Шуљагић | Миладин Пећинар | Изгинули златиборски партизани 1942.-1945. | Знамените златиборске породице | Историја Златибора |
||
