Општина Чајетина
Из пројекта Википедија
 |
 |
||||
| Опште информације | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Географија | Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Општина Чајетина обухвата само централне дијелове Златибора. Просјечна надморска вис. 1000 m Највећа надморска вис. 1496 m (Торник) |
||||
| Површина | 647 km²
|
||||
| Становништво | 15682 (2002.) | ||||
| Етничка структура становништва |
|
||||
| Поштански бројеви | 31310 пошта "Чајетина" (Чајетина) и 31315 пошта "Златибор" (Златибор) | ||||
| Позивни тел. број | +381(0)31 | ||||
| Скраћенице | Ча, Чјт. | ||||
| Локална политика | |||||
| Градоначелник | Милан Стаматовић Демократска странка Србије |
||||
| Дан општине | 30. јун |
||||
Садржај |
[уреди] Географија
На југозападу Србије, на граници са Босном и Херцеговином, обухватајући централни дио планине Златибора, простире се чајетинска општина, дио Златиборског округа. У њој се налазе насељена мјеста: Чајетина (сједиште општине), Златибор, Семегњево, Сирогојно, Рожанство, Доброселица, Јабланица, Стубло, Увац, Љубиш, Рибница (златиборска), Водице, Око, Шљивовица, Бранешци, Гостиље, Алин Поток, Мушвете, Голово, Рудине, Крива Ријека, Мачкат, Трипкова, Дренова, Жељине и Трнава.
[уреди] Становништво и насеља
- Главни чланак: Становништво и насеља Златибора
Општина Чајетина простире се на централном делу Златибора.
Становништво Златибора, као и читавог ужичког краја, је досељеничко. Мало је фамилија које ту живе дуже од двеста година. Највећи део становништва се доселио из Херцеговине, Црне Горе и Санџака у 18. и 19. веку.
Постоје пописи становништва из ранијих периода али су неприкладни за поређење са новијим због промене територијалне организације села, општина и срезова. Подаци по пописима после Другог светског рата, тј. од 1948. године, пружају увид у неке важније промене у становништву општине.
По попису 2002. године општина је имала 15.628 становника у 5.117 домаћинстава, тј просечно 3 члана по домаћинству.
У послератном периоду највећи број становника био је 1953. године (21.529), а 2002. дошло је до смањења за 5.901. односно за онолико колико заједно имају Чајетина и Златибор (насеље). У два насеља градског типа у овом периоду дошло је до повећања броја становника - у Чајетини (за 486%) и Златибору (за 2073,9%, што је највеће повећање у читавом Златиборском округу). Једино село које је у истом периоду имало повећење становника је Мачкат (126%). Сва остала села имају смањење.
По националном и етничком саставу огромну већину чине Срби (15.489) а потом следе Црногорци (42), Југословени (16), Муслимани (7), Хрвати (6), Мађари (5), Горанци (5), Македонци (3), уз известан број неопредељених и оних чије је етничко порекло непознато (56).
Српски језик је матерњи за 99,6% становништва.
Веома је неповољна старосна структура становништва општине. Просечна старост је 42,3 године. По демографским критеријима то означава дубоку демографску старост што је веома неповољно за обнављање становништва. Млађих од 14 година има 14,5%, а старијих од 65 је 20,3%. У неким селима старији од 65 година чине половину становништва
Неписмених изнад 10 година је 6,14%. Међу неписменима је највише старијих изнад 65 година живота (87,1% од укупног броја неписмених), а међу њима је опет највише жена (82,2%)
Сеоско становништво чини скоро две трећине (64,8%), а градско незнатно више од једне трећине (35,2%) укупног становништва општине.
Површина општине је 647 km² а густина насељености је 24,5 становника на km² .
Општина има 24 насеља (у загради је број становника) :
- Алин Поток (244 ст)
- Бранешци (744 ст)
- Голово (212 ст)
- Гостиље (344 ст)
- Доброселица (405 ст)
- Дренова (135 ст)
- Жељине (153 ст)
- Златибор (2344 ст)
- Јабланица (924 ст)
- Крива Река (1135 ст)
- Љубиш (705 ст)
- Мачкат (806 ст)
- Мушвете (277 ст)
- Раковица (108 ст)
- Рожанство (457 ст)
- Рудине (159 ст)
- Саиновина (810 ст)
- Семегњево (300 ст)
- Сирогојно (763 ст)
- Стубло (214 ст)
- Трипкова (372 ст)
- Трнава (282 ст)
- Чајетина (3162 ст)
- Шљивовица (573 ст)
У општини постоје и три туристичка насеља - Рибница, Смиљанића Закос и Водице - која немају карактер сталне насељености, мада у периоду туристичке сезоне у њима борави велики број људи.
[уреди] Историја
- Главни чланак: Историја Златибора
Златибор је био одувијек насељен. У праисторији овдје су живјели Илири, затим долазе Римљани, па Словени. Прво познато име овог краја било је Рујно.
Златиборци су били учесници свих ратова који су се водили на овим просторима.
Центар области је градић Златибор, а административни центар општине је Чајетина, варошица од 1928-ме године.
[уреди] Култура
- Види чланак: Културно-историјски споменици на Златибору
На простору општине организују се многа културолошка догађања. Свакако најпознатији су Златиборска хајка на вука и Сабор трубача југозападне Србије. Етно село у Сирогојну је скупина старих златиборских кућа.
[уреди] Привреда
- Види чланак: Туризам на Златибору
На Златибору је од пољопривреде најразвијеније сточарство. Пространи пашњаци су погодни за гајење оваца и говеда. Чувени су џемпери од овчије вуне из Сирогојна. Ратарство је слабије развијено. Од воћа се највише гаје шљиве. Занатство је највише развијено у Рожанству, гдје још увијек качари праве чувене рожањске каце за кајмак и сир, првенствено за потребе туризма. Прерада меса је најразвијенија у Мачкату, гдје се, између осталог, прави чувена златиборска пршута. Чувени су и остали златиборски специјалитети, прије свих мљечни производи, највише кајмак и сир.
Индустрија је највише развијена у Бранешком пољу. Тамо се налазе Индустријски погон за прераду дрвета „Бор“, погон за производњу делова за моторе Индустрије мотора из Раковице, Фабрика хемијских оловака „БИАРТ“, ЈУГОЕКСПОРТ „Златибор ДД“ силоси жита.
Али, од свих привредних грана највише је развијен туризам, а са њим и угоститељство, саобраћај и трговина. Златибор има веома повољан положај – налази се на пола пута од Београда до црногорског приморја, преко њега иду неки важни магистрални путеви и пруге, а у плану је и грађење аеродрома код градића Златибора. На Златибору је посебно развијен зимски туризам.
Један од најзначајнијих туристичких објеката на Златибору је и Музеј „Старо село“ у Сирогојну. Овај музеј је чувен у цијелом свијету. Јединствен је, јер се налази под ведрим небом. То је етно село које се састоји од великог броја старих кућа донијетих са свих страна Златибора. Етно село је саграђено 1979-те године, на 4,5 ha површине.
Некада је основни начин преживљавања на Златибору био кириџилук, тј. продавање луча из златиборских борова. Кириџије су, са својим караванима, ишли преко цијеле Шумадије, чак до Саве и Дунава, а своју робу су мијењали за прехрамбене производе, углавном житарице.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
 |
Овај чланак је дио википортала Златибор - више о Златибору |
| Златиборски округ |
|---|
|
Општине: Ариље • Бајина Башта • Косјерић • Нова Варош • Прибој • Пожега • Пријепоље • Сјеница • Ужице • Чајетина |
|
|
 |
|
|---|---|---|
|
Златибор | Поријекло назива Златибор | Рељеф и геолошки састав земљишта Златибора | Торник | Хидрографија Златибора | Клима Златибора | Биљни и животињски свијет Златибора | Становништво и насеља Златибора | Туризам на Златибору | Општина Чајетина | Увац | Црни Рзав | Велики Рзав | Сушица | Обудојевица | Музеј "Старо село", Сирогојно | Водопад у Гостиљу | Стопића пећина | Шарганска осмица | Златни бор | Креманско пророчанство | Златиборска пршута | Златиборска комплет-лепиња | Златиборски срез | Слике Златибора и Златибораца | Портал Златибор Културно-историјски споменици на Златибору | Знаменити Златиборци | Кириџилук на Златибору | Хајдучија на Златибору | Досељавања становништва на Златибор | Златибор у праисторији | Златибор у доба Римљана | Златибор у средњем веку | Средњовековна трговина и путеви на Златибору | Златибор у Првом српском устанку | Златиборци у Другом српском устанку | Јован Мићић | Ослобођење јужних делова Златибора | Административне промене на Златибору | Златибор у време уставобранитеља | Златибор 1848.-1878. | Страначке борбе на Златибору | Пољопривреда на Златибору XIX века | Сточарство на Златибору XIX века | Угоститељство на Златибору XIX века | Земљорадња на Златибору XIX века | Просветне прилике на Златибору у XIX веку | Златиборци у Првом балканском рату | Златиборци у Другом балканском рату | Златибор у Првом светском рату | Златибор у периоду између два светска рата | Изгинули златиборски партизани 1942.-1945. | Саво Јовановић Сирогојно | Милан Божовић | Милан Смиљанић | Михаило Смиљанић | Захарије Захарић | Петроније Шишо | Димитрије Туцовић | Златиборски срез | Знамените златиборске породице Златибор (насеље) | Чајетина | Сирогојно | Рожанство | Семегњево | Мокра Гора | Увац | Села Муртеничке области | Рибница | Кремна | Гостиље | Око | Јабланица | Доброселица | Мачкат | Водице | Села Бранешког поља | Љубиш | Алин Поток Јован Мићић | Михаило Радовић | Саво Јовановић Сирогојно | Милан Божовић | Реља Шишаковић | Нешко Шишаковић | Благоје Шишаковић | Милан Смиљанић | Михаило Смиљанић | Петроније Шишо | Захарије Захарић | Димитрије Туцовић | Михаило Ћуповић | Љубивоје Ршумовић | Добросав Обрадовић | Слободан Шуљагић | Миладин Пећинар | Изгинули златиборски партизани 1942.-1945. | Знамените златиборске породице | Историја Златибора |
||
