Чајетина

Из пројекта Википедија

Чајетина, златиборска варошица

Чајетина ноћу

центар Чајетине

Чајетина некад

Чајетина је златиборска варошица и његово административно средиште. Године 1991. имала је 2584 становника и 840 домова, а 2002. године 3151 становника и 1016 домова.

Постоји неколико предања о постанку имена Чајетине. Једно каже да је она била посјед турског спахије Чаја, а једно друго да су Турци овдје ухватили и заробили једног младића, па се мјесто назвало по турској ријечи чајет, што значи немоћ. Ипак, вјероватно најтачније предање каже да то име потиче од ријечи чајати или чајити, што је некада на локалном говору значило чекати. Пошто су се плашили да зими појединачно путују преко Златибора, златиборске кириџије су се овдје сачекивали враћајући се из Шумадије.

Први до данас пронађени документ који помиње Чајетину је из 1815. године. То је писмо Јована Мићића књазу Милошу којим га обавјештава о пријему пореских књига. Чајетину 1826. године помиње и Јоаким Вујић у својој књизи "Путешествије по Сербији". Он пише да је од Чиготе, преко Стрмца, кроз густу шуму, дошао у Мићићеву Чајетину, у којој је рујански сердар имао свој "двор".

Када је постављен за рујанског кнеза, Јован Мићић је изабрао Чајетину за своје стално сједиште и 1817. у њој је подигао конак са многим зградама. Око Мићићевог конака се касније развила варошица Чајетина.

Према предању, најстарија породица у Чајетини су Шишовићи, и Џамбићи који воде поријекло од њих. Друге двије најстарије породице су Спасенићи и Нинчићи. Сви остали су досељени из Рашке, Херцеговине, Босне, Црне Горе или других златиборских села.

Чајетина је имала велики значај. Она је била центар једне велике територије, а преко ње су ишле дипломатске везе Србије са Црном Гором. У то вријеме је имала свега неколико кућа, али се, временом, све више изграђивала. Сједиште среза је остало у Чајетини све до 1845. године, када су га Уставобранитељи премјестили у Ужице. 1863. године, за вријеме друге владавине Михаила Обреновића, сједиште среза се враћа у Чајетину и исте године она добија водовод. Крајем XIX вијека, изграђене су и школа и црква. Нова школска зграда је подигнута 1905. године. 1927. године изграђен је савремени пут Ужице-Краљева Вода, па је и Чајетина прикључена на њега.

Године 1930, општина је поднијела молбу Министарству унутрашњих послова да се Чајетина прогласи за варошицу, и ова молба је усвојена новембра исте године, па је Србија добила једну од најмањих варошица.