Културно-историјски споменици на Златибору

Из пројекта Википедија

Садржај 1 Цркве брвнаре 2 Цркве 3 Етно село 4 Спомен-чесме 5 Спомен-плоче 6 Спомен обелиск 7 Спомен-бисте 8 Манастири 9 Стећци 10 Види још

[уреди] Цркве брвнаре

Данас на Златибору постоје три цркве брвнаре. То су црквице малих димензија којих је некада било више, а данас постоје још само у селима Доброселици, Јабланици и Кућанима.

Црква брвнара у Доброселици из 1821-ве године чува иконе Јанка Михаиловића Молера и Алексија Лазовића. Осим Митра Удовичића из села Стубла, имена осталих градитеља нису забиљежена. Сва њена архива и библиотека је уништена за вријеме Првог свјетског рата, само је сачуван мали број књига које се и данас користе. Према легенди, ту цркву је подигао себи за задужбину један хајдук. Турци су је из освете према њему запалили 1809-те године, али ју је изненадна киша спасила. 1821-ве године је обновљена, заједно са гробљем које је такође основао онај хајдук. Дужина цркве износи 7,60, ширина 5, а висина зида 2,40 метара. Црквица је у почетку била покривена шиндром, али је 1938. године, залагањем свештеника Благоја Шишаковића, покривена цријепом, чиме није изгубила свој првобитни изглед. Олтар брвнаре је заокругљен, а иконостас је дрвен и обојен плавом бојом која подражава мермер. На сјеверној спољњој страни у брвну је урезан натпис зидати се 1821, што значи да је тад црква подигнута или обновљена.

Црква брвнара у Доњој Јабланици подигнута је 1838-ме године, а окружена је мањим дрвеним грађевинама истакнутих породица из села, тзв. собрашицама. Имена градитеља су остала непозната, али изгледа да су то били мјештани, осим једног, који је био са Таре. Дужина црквице је 11, а ширина 5 метара. Олтар је заокругљен, док је иконостас сасвим лијепо обликован.

Црква брвнара у Пети, засеоку Кућана, најмања је црква брвнара на Златибору. У њој се налазе царске двери Симеона Лазовића из 1780-те године. Турци су је запалили током Првог српског устанка, а обновљена је 1832-ге године. Престала је да опслужује и њен инвентар је пренијет у цркву у Негбини, а у њој су остала само врата од велике историјске и умјетничке вриједности, која су нестала.

И у другим селима су постојале цркве брвнаре, али су их Турци попалили или су пропале. Постојала је једна на криворјечком гробљу у Церову, чији темељи су се до скоро познавали, а вјерује се да су се овакве цркве налазиле и на мјестима званим црквине, којих има у скоро свим златиборским селима.

Путујући преко Златибора 1826-те године, Јоаким Вујић је посјетио цркву у Церову и о томе писао у својој књизи "Путешествије по Сербији": После ручка са попом Туцовићем и мојим момком кренем се одавде, пређем потом Грабовицу, приспем једној малој, од дрвета начињеној цркви, која храм јест свјати пророк Илија. При овој цркви су од 1837-ме до 1860-те године вођени матични протоколи. Кад је 1859-те године подигнута црква у Мачкату, у њу је пренијет инвентар из ове црквице.

[уреди] Цркве

Црква у Сирогојну је зидана 1821-ве, трудом рујанског сердара Јована Мићића и мјештана из околине. Чува више вриједних икона, међу којима су и оне које је насликао Симеон Лазовић.

Црква у Мачкату из 1859-те чува иконе Алексија Лазовића.

Црква у Бијелој Ријеци потиче из доба Немањића. У њој се налазе царске двери које је сликао Алексије Лазовић 1817-те године.

[уреди] Етно село

Музеј "Старо село" у Сирогојну чува најљепше примјерке златиборских кућа и других грађевина некада потребних за живот.

[уреди] Спомен-чесме

Спомен-чесме се налазе у Чајетини ("...у спомен на срећно спасење Њ.в. краља Милана у Ивањданском атентату..." и "...у славу бесмртних ратника среза златиборског палих у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918..."), на Оку (подигнута ратницима од 1912-те до 1918-те године из села Семегњева, Бранежаца и Шљивовице), и Поповој Води (изгинулим ратницима од 1912-те до 1918-те из села Дријетња, Љубања, Качера, Мачката и Криве Ријеке).

[уреди] Спомен-плоче

Спомен-плоче изгинулим ратницима за слободу и уједињење од 1912-те до 1918-те се налазе и у црквама у Љубишу и Бијелој Ријеци.

Споменичка обиљежја са спомен-плочама борцима Првог и Другог свјетског рата урађена су у Кремнима и Мокрој Гори.

[уреди] Спомен обелиск

На Шуматном брду се налази спомен обелиск стријељаним рањеницима на Палисаду децембра 1941-ве године, а посвећен је и народном хероју Саву Јовановићу Сирогојну и првоборцу Александру Јовановићу Отрову. На Палисаду се налазе два спомен-обиљежја посвећена највећој побједи златиборских партизана над бугарским окупатором 24-тог, 25-тог и 26-тог августа 1944-те године. Спомен обелиск је подигнут на иницијативу предсједника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Јосипа Броза. Намјера је била да се изгради споменик златиборским партизанима који би се видио из свих крајева тадашњих Партизанских Вода. На споменику су уписани стихови Васка Попе: Не дам ово сунца у очима, не дам ово хлеба на длану!

[уреди] Спомен-бисте

У чајетинском парку постављене су четири спомен-бисте првобораца: Добрила Петровића, Рађена Симовића, Миливоја Јечменице и Александра Јовановића Отрова.

[уреди] Манастири

Манастир Рујно, на сјеверним обронцима Златибора, био је културни и просвјетни центар у XVI вијеку. Налазио се у селу Врутцима, и у њему је радила једна од првих српских штампарија. Од многих штампаних дјела из ове штампарије, сачувано је само једно Четворојеванђеље, али ни оно није цјеловито. Штампао га је самоуки монах Теодосије, и завршио га је 1537-ме године. Слова су на њему груба и неуједначена и била су направљена од дрвета. Јеванђеље је штампано црном бојом, осим иницијала и почетка Јеванђеља, гдје је употријебљена црвена. После 1537-ме године, калуђери из манастира Рујна прешли су у манастир Рачу. Највјероватније је да су Турци у другој половини XVI вијека срушили манастир Рујно и његове блокове фино обрађеног црвеног мермера одвукли у Ужице и искористили за изградњу исламске вјерске школе (медресе).

У народној пјесми "Милош у Латинима", поред осталих немањићких задужбина, помиње се и црква Јања. Ни до данас није тачно утврђено мјесто гдје се налазио овај манастир, мада се помиње више локалитета, као што су, на примјер, Бресква, Ребељ, Сињац и Рутоше, али традиција каже да је то предио Стара Добра у златиборском селу Увцу, поред истоимене ријеке. Ту постоје рушевине које указују да се овдје налазио један од значајнијих манастира немањићке државе. Био је веома богат и посједовао је винограде и пашњаке. Рушевине овог манастира су скоро обновљене и на њиховом мјесту је изграђен манастир Увац.

Манастир Дубрава, такође тек недавно обновљен, био је Јањин метох и једна од многих цркава подигнутих на Увцу ради заштите од босанских јеретика богумила.

Према једном народном предању, и у центру села Гостиља налазио се један средњовијековни манастир, зван Букалиште.

[уреди] Стећци

На Златибору постоји доста средњовијековних стећака које су подизали богумили, готово у сваком златиборском селу, иако су многи коришћени као грађевински материјал. Богумиле је Стефан Немања протјерао из Рашке, па су се они овдје мало дуже задржали на путу за Босну. Најљепши и највећи стећци (многи стављени под заштиту државе) налазе се у селима Семегњеву (два стећка), Шљивовици (гробље) и Кривој Ријеци (гробље). Ови споменици су у народу познати као грчка, римска или латинска гробља.

[уреди] Види још

• Историја Златибора

---

Овај чланак је дио википортала Златибор - више о Златибору

Златибор

Географија Златибора Златибор | Поријекло назива Златибор | Рељеф и геолошки састав земљишта Златибора | Торник | Хидрографија Златибора | Клима Златибора | Биљни и животињски свијет Златибора | Становништво и насеља Златибора | Туризам на Златибору | Општина Чајетина | Увац | Црни Рзав | Велики Рзав | Сушица | Обудојевица | Музеј "Старо село", Сирогојно | Водопад у Гостиљу | Стопића пећина | Шарганска осмица | Златни бор | Креманско пророчанство | Златиборска пршута | Златиборска комплет-лепиња | Златиборски срез | Слике Златибора и Златибораца | Портал Златибор   Историја Златибора Културно-историјски споменици на Златибору | Знаменити Златиборци | Кириџилук на Златибору | Хајдучија на Златибору | Досељавања становништва на Златибор | Златибор у праисторији | Златибор у доба Римљана | Златибор у средњем веку | Средњовековна трговина и путеви на Златибору | Златибор у Првом српском устанку | Златиборци у Другом српском устанку | Јован Мићић | Ослобођење јужних делова Златибора | Административне промене на Златибору | Златибор у време уставобранитеља | Златибор 1848.-1878. | Страначке борбе на Златибору | Пољопривреда на Златибору XIX века | Сточарство на Златибору XIX века | Угоститељство на Златибору XIX века | Земљорадња на Златибору XIX века | Просветне прилике на Златибору у XIX веку | Златиборци у Првом балканском рату | Златиборци у Другом балканском рату | Златибор у Првом светском рату | Златибор у периоду између два светска рата | Изгинули златиборски партизани 1942.-1945. | Саво Јовановић Сирогојно | Милан Божовић | Милан Смиљанић | Михаило Смиљанић | Захарије Захарић | Петроније Шишо | Димитрије Туцовић | Златиборски срез | Знамените златиборске породице   Златиборска насеља Златибор (насеље) | Чајетина | Сирогојно | Рожанство | Семегњево | Мокра Гора | Увац | Села Муртеничке области | Рибница | Кремна | Гостиље | Око | Јабланица | Доброселица | Мачкат | Водице | Села Бранешког поља | Љубиш | Алин Поток   Златиборска књижевност Михаило Ћуповић | Љубивоје Ршумовић | Добросав Обрадовић | Златиборске легенде | Златиборски говор   Знаменити Златиборци Јован Мићић | Михаило Радовић | Саво Јовановић Сирогојно | Милан Божовић | Реља Шишаковић | Нешко Шишаковић | Благоје Шишаковић | Милан Смиљанић | Михаило Смиљанић | Петроније Шишо | Захарије Захарић | Димитрије Туцовић | Михаило Ћуповић | Љубивоје Ршумовић | Добросав Обрадовић | Слободан Шуљагић | Миладин Пећинар | Изгинули златиборски партизани 1942.-1945. | Знамените златиборске породице | Историја Златибора   Златиборске породице Тарабићи из Кремана | Мићићи из Рожанства | Породично стабло Мићића из Рожанства | Божовићи из Семегњева | Шуљагићи из Драглице | Шишаковићи из Драглице