Јабланица (Златибор)

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Јабланица.

Село Јaбаланица се налази југозападно од Чајетине и туристичког насеља Златибор. Простире се долином истоимене реке. Река Јабланица извире испод Торника, највишег врха Златибора (1496), а улива се у Црни Рзав који са Белим Рзавом који долази са Таре, отиче у Дрину код Вишеграда. Село је гранично према Босни и Херцеговини. Од Златибора преко Рибнице и подно Торника до центра села води асфалтни пут. Кроз западни део села пролази и железничка пруга Београд-Бар. На тај су начин становници Јабланице повезани са светом.

Мада је Јабланица једно целовито село, Јабланичани и Златиборци разликују Горњу и Доњу Јабланицу.

Ово село помиње и Евлија Челебија у свом познатом путопису када је 1664. године посетио ове крајеве.

После Другог српског устанка граница између Србије и Турске ишла је од Шаргана преко Златибора, тј. Торника и Муртенице и даље, тако да су од садашњих села општине Чајетина, ван граница Србије, тј. у Турској, остала села Семегњево, Јабланица и Доброселица. Тек постављањем граничне линије 1834. године ова су села ушла у састав Капетаније Рујно а тиме и у састав Србије.

У Јабланици се налази једна од ретких дрвених црквица, црква брвнара. Саграђена је 1838. године. Олтар је заокругљен а врата су са интересантном орнаментиком. У склопу црквеног комплекса се налазе собрашице (софрашице, собре, софре, шатре, чардак, чардачић). То су мале дрвене зградице које су подизали имућнији домаћини и које су њима и њиховим гостима служиле приликом одржавања црквених сабора. У ужичком и златиборском крају још се једино овде могу видети овакви грађевински објекти као сведоци некадашњег градитељства.

Основна школа је изграђена 1919. године. Као и црквица брвнара и ова школска зграда била је дрвена. Тек 1934. године Јабланичани су подигли зидану планску школу са свим потребним просторијама. Сада у селу постоји потпуна основна школа.

По најпотпунијем попису у 19. веку, који је обављен 1863. године, Јабланица је била међу најмањим општинама у срезу и тада је имала у 84 домаћинстава 667 становника. Број становника се од тада стално значајно повећавао (уз познато успорење у току балканских и Првог светског рата) све до друге половине двадесетог века када је почело опадање, тако да је 1971. године забележено 1864 а пописом 2002. г. свега 924 становника, тј. дошло је до смањења за 50,4%. За разлику од пописа од пре 140 година, Јабланица по најновијем попису из 2002. спада међу највећа села у општинии и заузима по величини друго место (садашња општина се у приличној мери, али не потпуно, поклапа са ондашњим срезом, а село са ондашњом општином). И у овом селу је изражен проблем старења становништва. Наиме, просечна старост становника овог села је 46,6 година. Старијих од 65 година је једна четвртина становника (26,1%) а предшколске деце 4,1%.