Божовићи из Семегњева
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Семегњево
На западној граници Златибора, у подножју Семегњевске горе и њеног највишег врха, Вијогора (1281 метара надморске висине), налази се село Семегњево, једно од најљепших златиборских села. Празник села су Прве Тројице, а празник сеоске цркве је Ивањдан.
[уреди] Божовићи из Семегњева
Данас у Семегњеву живе двије породице Божовића, које имају читав свој заселак у овом селу. Једни Божовићи су досељени током XVIII стољећа из области ријеке Пиве, у данашњој Црној Гори. Они су у сродству са црногорским Божовићима.
Нешто касније, у Семегњево долази извјесни Божо Кулић, поријеклом од Кулића из Херцеговине, из града Невесиња. Његове потомке такође прозваше по њему Божовићима, што је и остало њихово презиме до данас.
Ипак, да би разликовали једну од друге фамилије Божовића, Семегњевци су оне црногорске Божовиће прозвали Обрадовићима, по њиховом претку Обраду, а Божове потомке Симовићима, по претку Симу. Божовићи Симовићи и Божовићи Обрадовићи нису у сродству и могу међусобно да се вјечнавају. Обје фамилије славе Светог Јована Крститеља, 7-мог/20-тог јануара, као иначе и највећи дио Семегњева. Сви Семегњевци прислављавају сеоску славу, Прве Тројице.
Божовићи из Семегњева дио су велике надфамилије Чикановића, назване тако по претку Чикану који је важио за веома угледног човјека у семегњевској повијести. У ову надфамилију спадају још и семегњевске породице Јездимировићи, Пишчевићи, Костићи и други. То су најистакнутије породице у селу, и оне имају свака свој заселак, дио села у ком живе углавном припадници једне исте породице.
[уреди] Родослов Божовића Симовића
(закључно са 2000-том годином)
СИМО БОЖОВИЋ, по коме се сви Божовићи потомци Божа Кулића зову Симовићима имао је синове Благоја, Бранка и Здравка.
Благоје Божовић, Симов син, био је учесник Првог свјетског рата, прешао је преко Албаније и био је Солунац. Његово име је уклесано на спомен-чесми на Оку. Оженио је Јованку Дидановић из Јабланице, која је била видовита и надалеко чувена по тој својој способности. Чувена видовњачка породица Тарабићи из Кремана о њој су предвидјели: "Послије нас доћи ће Јелена Божовић из Семегњева и она ће знати да чита знаке и преноси их другим људима". Погријешили су само име. Баба Јованка, како су је звали, гатала је помоћу своје "књиге Староставне", коју јој је дао Симо. Ова књига је и данас у прилично добром стању и налази се у посједу Јованкиних потомака на Краљевим Водама. Њена књига је написана црквено-словенским језиком, који је Јованка знала. Благоје и Јованка су оставили потомке: синове Радосава, Илију, Милоша и ћерку Јању. Радосав, звани Цацо, је био логораш у Хамбургу у Њемачкој током Другог свјетског рата. Неколико пута је бјежао из логора, али безуспјешно. Крајем рата, ослободио га је швајцарски Црвени крст и Радосав се пјешке вратио кући. Он је био трећи забиљежени случај на нашим просторима који је боловао од пнеуматозе желуца. Оперисан је, али тек пред крај живота. Сви су вјеровали да има чир, а Радосав је често повраћао, имао болове и отоке. Његова цријева су била веома дуга. Био је виши од два метра, али веома мршав, блијед и неухрањен, иако је за ручак због болести могао сам да поједе цијелог вола. Са супругом Здравком Костић (Каком) имао је синове Миливоја и Михаила, ћерку Василију, синове Миљка, Милана, Петронија (Пера) и Митра. Миливоје, Василија и Митар су умрли као дјеца. Михаило је оженио Лепосаву Чечарић из Мокре Горе и са њом имао синове Сретена и Душана, ћерку Милену и сина Драгишу. Сретен са супругом Миком има сина Слободана и још једног сина; Душан са Радом има сина Небојишу и ћерку Наташу, а Милена са мужем Зораном Јаковљевићем има синове Рада и Влада. Миљко, звани Миљаш, други Радосављев син и Михаилов брат, женио се двапут. Из првог брака са Радојком Црепљаревић има сина Љубишу који са Вером Јакшић има сина Славка. Из другог брака са Радмилом Костић има синове Момира (Моша) и Миломира (Мићу). Мошо са супругом Весном има сина Александра и ћерку Ану, а из ванбрачне везе има ћерку Јовану Благојевић. Мића је оженио Весну Јевремовић, са којом нема дјеце. Милан Божовић, Миљков и Михаилов брат и трећи Радосављев син, оженио је Милену Миљанић и са њом имао синове Владана и Драгана. Био је мајор Југословенске народне армије, учесник грађанског рата у Хрватској 1991-ве године, одликован. Његов син Владан ради на Електротехничком факултету у Београду, гдје и живи и није се женио, а Драган ради на Постројењу за прераду воде у Рибници, а живи на Краљевим Водама. Оженио је Босу Алексић из Ужица и са њом има сина Ђорђа и ћерку Милену. Најмлађи Радосављев син Петроније оженио је Радованку Љубојевић и оставио сина Миленка и ћерку Милку. Миленко са женом Горданом Милановић има ћерку Марију и сина Марка, а Милка са мужем Радојем има сина Уроша. Када је Радосав умро, избио је велики сукоб између његова четири сина око насљедства, које није било мало. Ни до данас то питање није ријешено, а резултат је одлазак Михаилов на мираз у Мокру Гору, Миљков на женино имање, Миланов у Чајетину, а потом на Краљеве Воде. Једино је најмлађи син, Петроније (Перо), остао на имању.
Радосављев брат Илија оженио је Борку Росић и са њом имао синове Радомира и Радована, ћерку Душанку и сина Косту. Радомир је са женом Милојком имао синове Милојка и Драгана; Радован је са супругом Вером имао ћерке Жаклину и Анелу. Душанка је удата за Милојка Удовичића, а Коста је оженио неку Боровићку и са њом имао једну ћерку. Други Радосављев брат Милош је умро млад, а сестра Јања се удала за Драгутина Милинковића.
Благојев брат и други Симов син Бранко је са супругом Миљком Јањић имао синове Петра, Миломира, Милију, Љубомира, ћерке Мирку, Десу и још двије. Петар се оженио Десимирком Шукиловић и са њом је имао ћерке Миленију, Митру, Савку, Славку и Стану и синове Сретена и Драгишу и још једног коме је надимак Иван. Миленија се удала за Видомира Љубојевића и није имала дјеце. Митра је имала потомке, не зна се које, као и Савка, за коју се зна само то да се удала за Душана Џамбасовића. Исто што и за Митру важи и за Славку и Стану. Сретен се оженио Љубинком Росић и са њом имао сина Бранка и ћерку Бранку, чије потомство није запамћено. Није познато ни потомство Драгише и Ивана, као ни других Бранкових синова, Петрове браће, Миломира и Милије. За Милију се само зна да је имао два сина. Бранкова ћерка Мирка је са мужем Љубомиром имала синове Милосава и Миленка и ћерке Стојку, Милојку и Јању. Миленко је са супругом Војиславом имао сина Мирослава, који је са Милицом Костић имао два сина. Стојкино потомство је остало непознато. За Милојку се зна само то да се удала за Миломира Џамбасовића и да су имали два сина. Јања се удала за Радована Божовића (из фамилије Божовића Обрадовића) и имали су синове Душана (оженио Славицу Пурић) и Бранета (надимак, право име није познато). Друга Бранкова ћерка Деса удала се за Радована Пишчевића и са њим је имала синове Милију и Илију (са супругом Јованком имао двије ћерке) и једну ћерку.
Трећи и најмлађи Симов син Здравко је са супругом Даринком имао синове Рађена и Радомира и ћерке Раденку, Винку и Цвијету (удата Глибетић). Рађен је са супругом Радованком имао синове Радојка, Ђока и Милојка и ћерке Милицу, Митру и Милојку. Радојко има сина Марка и ћерку Мирјану, а Ђоко два сина Ненада и Предрага и ћерку Оливеру. Милојко има два сина Ивана и Владана. Други Здравков син Радомир се оженио Олгом Динчић и имао синове Владана и Здравка и још једно дијете.
[уреди] Види још
- Златибор
- Знаменити Златиборци
- Мићићи из Рожанства
- Породично стабло Мићића из Рожанства
- Шуљагићи из Драглице
- Тарабићи из Кремана
 |
Овај чланак је дио википортала Златибор - више о Златибору |
