Рио де Жанеиро
Из пројекта Википедија
Координате: 22° 54' 30"ЈГ Ш, 43° 11' 47"ЗГД
| Рио де Жанеиро | |
|---|---|
|
|
|
| Грб града | Застава града |
 |
 |
| Опште информације | |
| Површина | 1 182,3 km² [1] |
| Становништво град околина |
5 613 000 становника 11,620,000 становника |
| Надморска висина | 10 m |
| Временска зона | UTC -3 |
| Интернет страница | www.rio.rj.gov.br |
| Политика | |
| Градоначелник | Cesar Maia (PFL) |
| Положај у држави и Бразилу
|
|
Рио де Жанеиро (Rio de Janeiro - Јануарска река на португалском) је име града у држави Рио де Жанеирo у југоисточном Бразилу. Рио де Жанеиро је бивши главни град град (од 1763 до 1960) и португалског царства (од 1808 до 1821). Спектакуларно природно окружење, карневали, самба и плаже као што су Копакабана, Ипанема и Леблон су оно по чему се препознаје Рио. Ипак, најпознатија атракција и заштитни знак града је сигурно статуа Исуса, позната као Cristo Redentor на брду Корковаду. Међутим, ту су и брдо Шећерна Глава са жичаром која иде до његовог врха, затим Самбодром за време карневала, као и стадион Маракана, један од највећих у свету. Рио такође посједује и двије највеће шуме у урбаном подручју, Флореста да Педра Бранка и Тижука (Floresta da Tijuca).
Процена броја становника у граду за 2005 годину је 6 094 183[2], а у ширем кругу града је процијењено да живи између 11 и 12 милиона становника. Ипак, Рио није највећи град у Бразилу, али је одмах иза Сао Паула. Људе из Рио де Жанеира зову Кариоке, а неслужбена химна града је Cidade Maravilhosa - Чудесан Град.
Садржај |
[уреди] Историја
Залив Гуанабара, мјесто будућег града, први пут су видјели португалски истраживачи у експедицији коју је водио Гашпар ди Лемос (Gaspar de Lemos), 20. јануара, 1502 године, одакле и потиче назив Рио ди Жанеиро (Јануарска ријека). Легенда каже да су морепловци овај залив назвали ријеком из разлога што су и мислили да је у питању ријека, међутим, то се тешко може десити искусним морепловцима. Истина је да се у то вријеме ријеч ријека користила за све веће водене површине које улазе у копно.
Фердинанд Магелан је 1519, у заливу допуњавао залихе, а француски кријумчари су га користили за шверц дрвета бразил. Када је француски витез Де Вилгањон (Nicolas Durand de Villegaignon) дошао у залив са 600 војника и колониста, основао је прву европску насеобину у овом дијелу Бразила, под називом Француски Антарктик (France Antarctique). Колонисти су углавном били Французи и Швајцарци.
Званично, град је основаo 1. марта 1565 године португалски витез, братић тадашњег генералног гувернера Бразила, Estácio de Sá. Првобитни назив града је био São Sebastião do Rio de Janeiro (Свети Себастијан Јануарске Ријеке), у част португалском краљу Себастијану I. Основни разлог оснивања града је било протјеривање Француза из Бразила. У годинама које слиједе Рио ће бити мета гусара, нарочито оних чије су земље били противници Португалa у овом дијелу свијета, Холандије и Француске.
Рио је основан на врху брда Шећерна Глава. Касније је читав један град израстао на врху овог брда, опонашајући дотадашње средњовјековне европске градове и њихову стратегију одбране. Како је Шећерна Глава била центар града, постала је и центар ширења града, на југ и запад.
На крају 16. вијека португалска круна је више пажње посветила бразилским мјестима на Атлантику. Мјеста су постала веома битне стратешке тачке у бродском саобраћају јужног Aтлантика, између португалских колонија у Африци и Америци, као и у саобраћају ка Европи. Португал гради тврђаву у Рију и склапа савезе са домороцима како би бранили град од гусара. Ускоро је почео и индустријски развој: у питању је била производња и прерада шећерне трске, међутим, како је сјеверни Бразил производио квалитетнији шећер, ова грана индустрије је полако почела да умире.
До почетка осамнаестог вијека град је нападан углавном од стране француских гусара. Послије 1720, када су португалски истраживачи у планинама данашњег Минас Жераиса пронашли злато и дијаманте, Рио је постао много погоднија лука за извоз од дотадашње највеће бразилске луке Салвадора у Баији. 1763 године, Рио и званично постаје административни центар Португалске Америке.
Када је 1808 године португалска краљевска породица, бежећи пред Наполеоном, стигла у Рио де Жанеиро, Рио је постао главни град читавог португалског царства, чиме је постао једина европска пријестоница изван Европе. Многи становници Рија су овом приликом истјерани из својих кућа како би племићи из Португалије имали довољно комотан смјештај.
Када је Педро I од Бразила прогласио независност Бразила, 1822 године, одлучио је задржати Рио као пријестоницу његовог новог царства, али је већ тада град почео губити на значају како економском тако и политичком. Нови град се уздизао чак и изнад Рија, био је то Сао Пауло.
Почетком 20. вијека, град је био углавном ограничен на подручје данашњег историјског центра (описано доле) на самим устима залива Гуанабара. Тада се тежиште градског живота полако почиње помјерати интензивније ка југу и западу у данашњу Јужну Зону (Zona Sul), а прекретница је било бушење тунела који повезује четврти Ботафого и Копакабану. Природне љепоте плаже у комбинацији са луксузом и стилом Копакабана Палас хотела, помогао је Рију да стекне репутацију града забаве на плажи, примамљивог за туристе (иако је ова репутација мало пољуљана у задње вријеме, стварањем фавела и насиљем везаним за трговину дрогама).
Рио је остао Бразилска пријестоница и послије 1889 године, када је војска збацила монархију и успоставила републику. Ипак, планови о пресељавању пријестонице у централне дијелове земље, како би била једнако удаљена од свих бразилских крајева, су постојали и у то вријеме. Напокон је 1955 године, тадашњи предсједник Жуселино Кубичек (Juscelino Kubitschek), одмах по свом избору на ово мјесто обећао изградњу нове Бразилске пријестонице. Иако су многи држали да је у питању политичка реторика, Кубичек је успио створити нови град Бразилију до 1960 године. Исте године, 21. априла, пријестоница је и званично пребачена из Рио де Жанеира у Бразилију.
Сљедећих 15 година, до 1975 године Рио је био град-држава (као што су Хамбург и Бремен у Њемачкој) под називом Гуанабара, по заливу који га окружује. 1975 године, предсједничким декретом познатим као A Fusão (фузија - спајање), град је изгубио федерални статус и утопио се у државу Рио де Жанеиро. И данас Кариоке, траже да им се врати општинска аутономија.
[уреди] Делови града
Град је подељен на:
- Историјски центар (Centro);
- Јужна зона - туристичка зона, са познатим плажама;
- Сјеверна зона - индустријска зона;
- Западна зона са новим дистриктом Barra da Tijuca.
[уреди] Центар
Centro представља историјски центар града. Овдје се налази колонијална зграда 'Paço Imperial', која је служила као резиденција португалски гувернерима колонијалног Бразила. Ту су такође многе историјске цркве, укључујући и катедралу Канделарија. Градско Позориште и неколико музеја се такође налазе у центру. Центар је и даље пословно срце града. Једна од познатих атракција града је и трамвај Бондињо, који кружи по центру преко аквадукта Arcos da Lapa (саграђеног 1750, претвореног у мост 1896) и оближње четврти Санта Тереза, назад у центар.
[уреди] Јужна зона
Јужна зона Рио де Жанеира се састоји од неколико четврти, међу којима су Сао Конрадо, Леблон, Ипанема, Арпоадор, Копакабана и Леме, који чине најпознатију обалну линију у Рију. Остале четврти у Јужној зони су Ботафого, Фламенго,Урка, Лагоа, Гавеа, Жардим Ботанику и Ларанжејрас.
Копакабана је осим плаже позната и по најспектакуларнијем дочеку нове године, гдје више од два милиона људи слави нову годину на пијеску и гледа новогодишљи ватромет. Од 2001 ватромет се испаљује из чамаца ради сигурности учесника и цијеле четврти.
Сјеверно од Лемеа, на улазу у залив Гуанабара, налази се четврт Урка и брдо Шећерна Глава ('Pão de Açúcar'), позната грба на крајолику Рија, друга по висини у граду, одмах иза Педра да Гавеа. До њеног врха се може доћи жичаром са плаже Праја Вермеља, са заустављањем на брду Урка. Поглед који се нуди са овог врха се још једино може видјети на врху брда Корковаду. На оближњем врху, Педра Бонита, се упражњава змајарство (хенг-глајдинг). Змајеви, лет завршавају на плажи Праја до Пепино у четврти Сао Конрадо.
Шума Тижука ("Floresta da Tijuca"), која се налази у јужној зони Рија, је друга по величини, шума у урбаној средини. Највећа шума у урбаној средини се такође налази у Рију, и у питању је Флореста да Педра Бранка. Филм За све је крив Рио из 1984 године је снимљен у близини шуме Тижука, а куће за изнајмљивање, које су и ликови у филму изнајмили, са руба шуме пружају невјероватан поглед на познате плаже.
[уреди] Сјеверна зона
У сјеверној зони Рија се налази садион Маракана, некада највећи фудбалски стадион, а данас послије преуређења може да прими око 80 000 гледалаца (највећи стадион је Стадион Првог маја у Пјонгјангу, Сјеверна Кореја). Капацитет стадиона је смањен због сигурносних правила. Послије реновирања Маракана ће моћи да прими 120 000 гледалаца. Отварање и затварање Панамеричких игара 2007 ће бити одржано на овом стадиону.
Осим Маракане, у сјеверној зони Рија се налазе и друге туристичке и историјске атракције, као што је Мангуињос - биомедицински институт у облику маварског дворца, објекат Quinta da Boa Vista и стара империјална палата Пасо у којој се сада налази Бразилски Национални Музеј.
У сјеверној зони се налази и међународни аеродром Antônio Carlos Jobim (који је добио име по познатом бразилском музичару), као и главни студентски кампус Федералног Универзитета Рио де Жанеиро, на острву Фундао. Осим острва Фундао, и острво Говернадор се налази у сјеверној зони.
[уреди] Западна зона
Западна зона је најудаљенији од центра града. Укључује четврти Бара да Тижука, Jacarepaguá, Recreio dos Bandeirantes, Vargem Grande, Campo Grande, Santa Cruz иBangu. Четврти у овој зони најбоље откривају међусобне социјалне разлике класа грађана у Бразулу. У овој се регији налазе и индустријске зоне, али и неколико мањих области су и даље окренуте пољопривреди.
Западно од старих четврти ове зоне је Бара да Тижука, која је тренутно дио који се највише гради, због чињенице да су трошкови земље и градње најнижи у читавом Рију, а није занемарљива ни чињеница да је четврт на обали. Ово привлачи не само средњу, него и вишу класу која за собом повлачи и луксуз, шопинг центре и једну дозу лежерности. Урбанистички планови за ову област у рађене у касним шестдесетим годинама двадесетог вијека, мијешајући предграђа у САД (куће са двориштем) и небодере. Плаже Бара да Тижуке постају све популарније, а у овој ће четврти бити и спортско село за пан-америчке игре 2007. Све ово представља Бару у будућности, као посебан град.
Осим Баре и Jacarepaguá и Campo Grande, такође доживљавају препород и значајан привредни раст.
[уреди] Клима
Рио има типичну тропску климу са високим температурама и влажношћу током читаве године. Љетње врућине достижу и преко 40°C. Ипак, велики број водених површина и близина брда и планина чине љето у Рију подношљивим. Падавине су честе, нарочито у љетњим мјесецима, када су могуће и олује, али не и тропски циклони.
| јануар | фебруар | март | април | мај | јун | јул | август | септембар | октобар | новембар | децембар | годишње | |
| максимална температура у °C/°F | 33/91 | 33/93 | 32/90 | 31/87 | 28/82 | 27/81 | 27/81 | 28/82 | 27/81 | 29/84 | 31/87 | 32/89 | 30/86 |
| минимална температура у °C/°F | 23/74 | 24/75 | 23/74 | 22/71 | 19/67 | 18/65 | 18/64 | 18/65 | 19/66 | 20/68 | 22/71 | 22/72 | 21/69 |
|
падавине |
135/5.3 | 124/4.9 | 134/5.3 | 109/4.3 | 78/3.1 | 52/2.1 | 45/1.8 | 46/1.8 | 62/2.4 | 82/3.2 | 100/4.0 | 137/5.4 | 1104/43.5 |
|
Извори: Weatherbase и The Weather Channel
|
|||||||||||||
[уреди] Социјални услови
 |
За више информација погледајте фавела. |
Рио је типичан бразилски град у погледу великих разлика између богатих и сиромашних. Иако је у питању један од највећих свјетских градова, значајан проценат популације (око 15%) живи у сиромаштву. Сиромаштво је најизраженије у неформалним насеобинама, које се овдје називају фавелама, које се најчешће налазе на стрминама на којима није ни могуће градити неке трајније и чвршће грађевине, и гдје су и несреће попут тешких плављења у кишном периоду најчешће. У фавелама су највише стопе криминала, због дрога, борби банди и дугих криминалних облика, најчешће проузрокованих сиромаштвом.
Оно што је необично за фавеле у Рију је њихова близина богатим четвртима. Тако су богате четврти попут Ипанеме и Копакабане, стијешњене између плажа и брда, а на падинама ових брда се налазе сиромашне фавеле.
[уреди] Спорт
Рио де Жанеиро ће бити домаћин пан-америчких игара 2007 године. Финале Свјетског првенства у одбојци на пијеску се одржава у Рио де Жанеиру. У четврти Jacarepaguá се одржавала Велика Награда Бразила у Формули 1 од 1978 до 1990 године. Шампионат у сурфању се орджавао на плажама Рија 17 година за редом, од 1985 до 2001 године.
Поред самог храма фудбала, стадиона Маракана, се гради нови стадион, капацитета 45 000 гладалаца. Стадион ће носити име бившег предсједника ФИФА-е и кариоке Жоао Авеланжа. У склопу кандидатуре за љетње олимпијске игре 2012 године, на Копакабани су изграђена борилишта за триатлон, одбојку на пијеску и јахтинг.
[уреди] Фудбал
Ипак, најпопуларнији спорт у Рију је фудбал, или како га кариоке зову futebol. У Рију се налазе неки од највећих Бразилски фудбалских клубова:
- Ботафого,
- Фламенго,
- Флуминензе и
- Васко да Гама.
Осим фудбала, у Рију је веома популаран и фудбал на плажи.
[уреди] Градови побратими
- Барселона,
Шпанија - Атланта , Џорџија,
Сједињене Америчке Државе - Истанбул,
Турска - Нитерој,
Бразил - Кабо Фрио, Бразил
- Терезополис, Бразил
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Званични
- Званична страна (португалски)
- веб-камере у Рију
- Рио-турнеја
[уреди] Образовање
- Pontifical University of Rio de Janeiro
- COPPE/UFRJ - највећи постдипломски студији и истраживачки центар у Латинској Америци, дио Федералног Универзитета Рио де Жанеира - UFRJ
- UERJ - Државни Универзитет Рио де Жанеира
- UNIRIO - Још један Федерални Универзитет лоциран у Рију
- Амерички Универзитет -
