Салвадор, Бразил
Из пројекта Википедија
Координате: 12°59'ЈГ Ш 38°31'ЗГД
| Салвадор | |
|---|---|
|
|
|
| Грб Салвадора | |
 |
|
| Опште информације | |
| Површина | 709 km² |
| Становништво | 2.673.560 становника (процена за 2005) |
| Надморска висина | 8 m |
| Временска зона | UTC -3 |
| Интернет страница | www.salvador.ba.gov.br |
| Политика | |
| Градоначелник | João Henrique de Barradas Carneiro |
| Положај у Баији и Бразилу
|
|
Салвадор (пуни назив на португалском, São Salvador da Baía de Todos os Santos, у преводу: "Свети Спас Залива Свих Светих") је град на сјевероисточној обали Бразила и главни је град државе Баија. Град је дуго имао незванични назив Баија и појављује се са овим називом све до средине 20-ог вијека.
Садржај |
[уреди] Географија
[уреди] Локација
Салвадор се налази на малом полуострву које одваја залив Свих Светих од Атлантског океана. Захваљујући заливу, који формира изврсну природну луку, Салвадор је постао велика извозна лука и срце богатог приобалног појаса Баије (Recôncavo Baiano). Рељеф у граду и око њега,је разнолик, па постоје и равнице и брда па чак и планине. Рељефно гледано најуочљивија је велика стрмина која дијели град на два дијела Cidade Alta - горњи град и Cidade Baixa - доњни град. Горњи град се налази на око 85 метара изнад доњег града[1]. Такође, у горњем граду се налази позната градска катедрала и већина административних зграда. Гигантски лифтови (први у Бразилу), познати као Elevador Lacerda повезују два дијела града још од 1873 године.
Сама обала је исто тако рељефно разноврсна, тако да на веома малом простору постоје пјешчане плаже, морске литице, мочваре мангрове и бројна острва, међу којима и Итапарика, познато излетиште Салвадора.
[уреди] Клима
Салвадор има типичну тропску климу, са високим температурама и релативно високом влажношћу током читаве године. Ипак, овакве температуре се лако подносе из разлога што нема температурних варирања, као и стални повјетарац са океана. Најтоплији мјесец је март са температурама од 24°C до 30°C, а најхладнији јул са температурама од 21°C до 26°C. За разлику од унутрашњости Баије падавине су обилне, најобилније у мају, а најсушнији мјесец је јануар. Иако Салвадор има тропску климу, тропски циклони и торнада нису позната у овом региону. [2][3]
[уреди] Народ
[уреди] Култура
Салвадор је културно богат град и познат је као бастион афро-бразилских обичаја. Афричке религије, првенствено Јоруба (Yoruba), али и Candomblé, Umbanda и Quimbanda се и данас упражавају међу већином становништва, у већи случајева заједно са католичанством. Музичке форме, које овдје постоје, су afoxé ( духовни утицај ), блокос афрос ( друштвени утицај ) и најпопуларније аксе и самба. Позориште и књижевност Салвадора су такође познати и изван граница Бразила. Локална кухиња, са пуно зачина, базирана на морској храни, најближа је типичној кухињи западне африке и цијењена је у цијелом Бразилу. Капоеира, јединствен облик борилачке вјештине, комбинује плесне покрете са борбом, и изнимно је популарна, нарочито у дијеловима становништва афричког поријекла (85% становништва). Чак је и локални дијалекат португалског језика препун афричких ријечи, и другачије је звучности од португалског какав се чује у Европи.
У граду се налазе многе, изнимно лијепе, колонијалне грађевине, па је његово историјско језгро под заштитом УНЕСКО-а. Величанствене старе куће, прва медицинска школа у Бразилу и најстарија катедрала (из 1572 године), као и преко 350 других цркава, препуне су екстеријерних и ентеријерних љепота и умјетничких дјела чиме је град добио надимак Црни Рим.
[уреди] Становништво
Општина Салвадор има око 2.5 милиона становника, чиме је ово трећи град у Бразилу, по броју становника, иза Сао Паула и Рио де Жанеира, али испред Бело Хоризонтеа. Регија око Салвадора има око 3.5 милиона становника. Ово је град са највећим процентом становништва афричког поријекла и други је град по броју становништва афричког поријекла, одмах послије Њу Јорка.
[уреди] Историја
Иако је залив Свих Светих откривен од стране европљана 1502 године, град је основан тек 1549, а основали су га португалски досељеници, на челу са Tomé de Souza, првим гувернером Бразила. Салвадор је, због своје географске позиције, убрзо постао главна Бразилска лука и главни град колонијалног Бразила, центар шећерне индустрије и трговине робљем. Град је 1552 године постао и сједиште католичког бископата Бразила, и још увијек има ову улогу. Катедрала, саграђена 1572 године, још увијек стоји у историјском језгу Салвадора. До 1583 године, град је бројао око 1600 становника и убрзо прераста у веће градове Новог Свијета, надмашујући све градове у Америкама ѕа вријеме америчке револуције, 1776 године. У својој бурној прошлости, град је био и у Холандским рукама, 1624 године, међутим, већ сљедеће године, долази опет у португалске руке. За вријеме борбе за независност, Салвадор је био центар бразилског покрета за независност све до стицања независности 2. јула, 1823 године. Иако је сљедећих 150 година био изван главних индустријских токова у Бразилу, Салвадор је био и остао културни и туристички центар Бразила. Деведесетих година двадесетог вијека, локална власт је рестаурирала историјско језгро града, које је сада под заштитом УНЕСКО-а.
[уреди] Познати људи
- Жилберто Жил - музичар, добитник гремија
- Жорже Амадо - писац
- Доривал Кајими - музичар
- Жозе Роберто Гама де Оливеира, познатији као Бебето - фудбалер
[уреди] Фудбал
Као и свугдје у Бразилу и овдје је најбитнија споредна ствар, фудбал. Два највећа тима у Салвадору су ЕЦ Баија и ЕЦ Виторија. Баија је освајао националну титулу два пута:
- 1959 године - Куп Бразила (прије 1971 године куп је био еквивалент шампионату, пошто су се лиге играле по државама, а побједници лига су играли куп)
- 1988 године - Шампион Бразилске лиге.
Виторија никада није освојила ни једну националну титулу, а најбољи им је пласман био 1993 године, када су били вицешампиони.
Због слабих игара, од 2006 године, оба тима играју у Трећој Бразилској лиги.
