Ebooks, Audobooks and Classical Music from Liber Liber
a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z





Web - Amazon

We provide Linux to the World


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Краков - Википедија

Краков

Из пројекта Википедија

Краков
Kraków

Застава Кракова Грб Кракова
Застава Кракова Грб Кракова
Опште информације
Војводство Малопољска
Повјат град са статусом повјата
Општина Градска општина Краков
Орган самоуправе Скупштина града Краков
Површина 326,8 km²
Надморска вис. 219 m
Позивни Број (+48) 12
Поштански код 30-024 до 31-962
Регистарске таблице KR
Политика
Градоначелник Јацек Мајхровски
Број Становника (2004) 757 957

Краков је град у јужном делу Пољске. Налази се над реком Вислом. У прошлости Краков је био престоница Пољске, а сада је седиште повјата и седишта Малопољских власти.

Површина града је – 326,8 km².

Краков je администрaтивни, културни, образовни, индустријски и туристички центар регије. Град представља саобраћајни чвор, у њему се укрштају важни међународни и регионални путеви као и железничке пруге. У близини града се налази и међународни аеродром.

Садржај

[уреди] Етимологија имена

увећај

По легенди име Кракова потиче од имена кнеза Крака. Вероватно та реч потиче од Келта, који су насељавали ове крајеве, што је доказано преко археолошких налазишта и из римских извора. У Чешким легендама се такође јавља јунак Крак. Постоји и друга верзија по којој је Краков добио име по Круку, што означава особу са птичијим именом, то име се често јављало у Словенским кнежевским породицама.

[уреди] Историја

Многе хипотезе указују на то да је Краков смештен на мапи Клаудијус Птолемеуса која је настала између 142.- 147. године наше ере. [1]. Краков би требао да буде насеље Carrodunum, што се закључује по његовом положају између већ идентификованих насеља у јужној Пољској.

Сукиенњице
увећај
Сукиенњице

Најстарије насеље се налазило на одбрамбеном Вавелском брду. То је било једно од најзначајнијих насеља у држави Вислана. Око 990. године нашао се у границама Пољске државе. Први познат запис о Кракову (у коме се говори о Кракову као о познатом трговачком центру) потиче од Ибрахим ибн Јакуба и записан је око 966. године. Најкасније од 1000. године у Кракову се налазило седиште Краковског бискупа. За време владавине Казимира Обновитеља Краков је постао престоница државе.

Године 1241. Краков је уништен услед татарске најезде.

Године 1320 у Краковској катедри крунисан је Владислав Локиетек. Од тада, па све до1734. године Краков је био место на коме су крунисани пољски краљеви.

У XIV веку у предграђу Кракова настала су следећа насеља: на југу Казимир (1335) и на северу Клепаж (1366).

Као престоница једне од највећих каљевина у Европи у XV и XVI век Краков се развијао у сваком погледу - архитектонском, трговачком, културном и научном. Комплекс замкова на Вавелу је преправљен у ренесансном стилу. Обновљен је и Универзитет настао 1364. године.

Поглед на стари град
увећај
Поглед на стари град

По први пут Краков је уништен од стране непријатељске војске за време Шведске најезде 1655. године. У XVIII веку освајан је од пруске, шведске, руске и аустријске војске.

Године 1850 велики пожар је уништио преко 10% површине града.

За време немачке окупације (1939-1945) претрпео је велике људске и материјалне губитке.

[уреди] Краковске оштине

Краков је подељен на 18 општина које су означене римским цифрама: I, II, III... XVIII. Део тих општина има своје обичајне називе и тренутно траје расправа о њиховом признавању. Ова подела је уведена 1990. године.

[уреди] Култура

Печат града
увећај
Печат града

Краков је један од најважнијих културних центара Пољске, многи га сматрају за културну престоницу државе. Краковски стари град је уврштен у листу светске културне баштине. Сваки дан Краков посети између три и четири милиона туриста.

У Кракову се налазе многе културне институције од значаја за целу Пољску.

Изабрана позоришта:

  • Позориште Багатела
  • Краковско позориште - Сцена STU]]
  • Позориште Гротеска
  • Народно позориште
  • Старо Краковско позориште
  • Позориште Словацког
Печат Кракова из 15. века
увећај
Печат Кракова из 15. века

Потпуна листа позоришта: Краковска позоришта.

У Kракову се налази 28 музеја са Народним музејем на челу, у коме се налазе бројне колекције пољског и светског сликарства. Сем тога у Kракову је и седиште Краковске Филхармоније.

Потпун списак музеја: Краковски музеји.

Краковска авангарда

[уреди] Училишта

Краков је седиште многих виших школа, како државних тако и приватних. Најважније од њих су:

  • Јагелонски Универзитет
  • Краковска Политехника
  • Економска Академија
  • Академија Физичког Васпитања
  • Музичка Академија
  • Педагошка Академија
  • Академија Лепих Уметности
  • Пољопривредна Академија
  • Папска теолошка Академија
  • Државна виша школа глуме

Потпун списак: Краковске више школе.

[уреди] Спорт

  • хокеј - Краковиа Краков (Cracovia Kraków )
  • фудбал - Краковиа Краков (Cracovia Kraków), Висла Краков (Wisła Kraków), Хутњик Краков (Hutnik Kraków), Гарбарња Краков (Garbarnia Kraków), Вавел Краков (Wawel Kraków), Подгоже Краков (Podgórze Kraków), Биежановианка Краков (Bieżanowianka Kraków)
  • Мото трке - Ванда Краков (Wanda Kraków)
  • Рагби - Јувениа Краков (Juvenia Kraków)

[уреди] Краковске атракције

увећај

Краков је један од најзначајнијих Европских туристичких центара са вредним атракцијама из разних епоха. У кракову се налази преко 6 хиљада атрактивних објеката.

  • Вавелско Узвишење, у томе: Катедра на Вавелу, Краљевски замак на вавелзу, Змајева Јама
  • средњовековни изглед центра града: Краковски трг са кулом, католичка црква, сукиенњице, остатци утврђења.
  • Стари јеврејски кварт са синагогама

[уреди] Паркови и природа

Паркови у Кракову заузимају 318,5 ha (2002) што представља мање од 1% површине града.

У Кракову се налази 5 резервата природе укупне површине 48,6 ha (0,14% површине града).

Листа споменика природе на подручју Кракова броји 192 објеката.

[уреди] Особе повезане са Краковом

увећај
  • Александер Абуш
  • Стефан Банах
  • Даниел Богуш
  • Болеслав III
  • Кжиштоф Борек
  • Карл Карл
  • Ева демарчик
  • DJ Томек
  • Роберт Гадоха
  • Хенрик Гросман
  • Лудвиг Гумплович
  • Фрдрих Халм
  • Војћех Хас
  • Јежи Хофман
  • Јосеф Хофман
  • Холи Касимир
  • Јан II. Казимир
  • Ева Липска
  • Франћишек Махарски
  • Јан Матејко
  • Едвард Охаб
  • Јан Рокита
  • Зигмунт II
  • Јежи Штур
  • Владислав II

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Галерија


 
Пољска
Застава Пољске
Пољска Војводства
Варминско-Мазуријско | Великопољско | Доње Шлеско | Западно Поморје | Кујавско-Поморје | Војводство Лођ | Лублин | Лубуш | Мазовско | Малопољско | Опоље | Подкарпатје | Подласко | Поморје | Светокришко | Шлеско
Велики градови
Варшава | Лођ | Краков | Вроцлав | Познањ | Гдањск | Шћећин | Бидгошч | Лублин | Катовице | Бјалисток | Честохова | Гдиња | Горзов Великопољски | Торуњ | Радом | Кјелце | Жешов | Олштин
Our "Network":

Project Gutenberg
https://gutenberg.classicistranieri.com

Encyclopaedia Britannica 1911
https://encyclopaediabritannica.classicistranieri.com

Librivox Audiobooks
https://librivox.classicistranieri.com

Linux Distributions
https://old.classicistranieri.com

Magnatune (MP3 Music)
https://magnatune.classicistranieri.com

Static Wikipedia (June 2008)
https://wikipedia.classicistranieri.com

Static Wikipedia (March 2008)
https://wikipedia2007.classicistranieri.com/mar2008/

Static Wikipedia (2007)
https://wikipedia2007.classicistranieri.com

Static Wikipedia (2006)
https://wikipedia2006.classicistranieri.com

Liber Liber
https://liberliber.classicistranieri.com

ZIM Files for Kiwix
https://zim.classicistranieri.com


Other Websites:

Bach - Goldberg Variations
https://www.goldbergvariations.org

Lazarillo de Tormes
https://www.lazarillodetormes.org

Madame Bovary
https://www.madamebovary.org

Il Fu Mattia Pascal
https://www.mattiapascal.it

The Voice in the Desert
https://www.thevoiceinthedesert.org

Confessione d'un amore fascista
https://www.amorefascista.it

Malinverno
https://www.malinverno.org

Debito formativo
https://www.debitoformativo.it

Adina Spire
https://www.adinaspire.com