Краков
Из пројекта Википедија
Застава Кракова | Грб Кракова |
---|---|
Опште информације | |
Војводство | Малопољска |
Повјат | град са статусом повјата |
Општина | Градска општина Краков |
Орган самоуправе | Скупштина града Краков |
Површина | 326,8 km² |
Надморска вис. | 219 m |
Позивни Број | (+48) 12 |
Поштански код | 30-024 до 31-962 |
Регистарске таблице | KR |
Политика | |
Градоначелник | Јацек Мајхровски |
Број Становника (2004) | 757 957 |
Краков је град у јужном делу Пољске. Налази се над реком Вислом. У прошлости Краков је био престоница Пољске, а сада је седиште повјата и седишта Малопољских власти.
Површина града је – 326,8 km².
Краков je администрaтивни, културни, образовни, индустријски и туристички центар регије. Град представља саобраћајни чвор, у њему се укрштају важни међународни и регионални путеви као и железничке пруге. У близини града се налази и међународни аеродром.
Садржај |
[уреди] Етимологија имена
По легенди име Кракова потиче од имена кнеза Крака. Вероватно та реч потиче од Келта, који су насељавали ове крајеве, што је доказано преко археолошких налазишта и из римских извора. У Чешким легендама се такође јавља јунак Крак. Постоји и друга верзија по којој је Краков добио име по Круку, што означава особу са птичијим именом, то име се често јављало у Словенским кнежевским породицама.
[уреди] Историја
Многе хипотезе указују на то да је Краков смештен на мапи Клаудијус Птолемеуса која је настала између 142.- 147. године наше ере. [1]. Краков би требао да буде насеље Carrodunum, што се закључује по његовом положају између већ идентификованих насеља у јужној Пољској.
Најстарије насеље се налазило на одбрамбеном Вавелском брду. То је било једно од најзначајнијих насеља у држави Вислана. Око 990. године нашао се у границама Пољске државе. Први познат запис о Кракову (у коме се говори о Кракову као о познатом трговачком центру) потиче од Ибрахим ибн Јакуба и записан је око 966. године. Најкасније од 1000. године у Кракову се налазило седиште Краковског бискупа. За време владавине Казимира Обновитеља Краков је постао престоница државе.
Године 1241. Краков је уништен услед татарске најезде.
Године 1320 у Краковској катедри крунисан је Владислав Локиетек. Од тада, па све до1734. године Краков је био место на коме су крунисани пољски краљеви.
У XIV веку у предграђу Кракова настала су следећа насеља: на југу Казимир (1335) и на северу Клепаж (1366).
Као престоница једне од највећих каљевина у Европи у XV и XVI век Краков се развијао у сваком погледу - архитектонском, трговачком, културном и научном. Комплекс замкова на Вавелу је преправљен у ренесансном стилу. Обновљен је и Универзитет настао 1364. године.
По први пут Краков је уништен од стране непријатељске војске за време Шведске најезде 1655. године. У XVIII веку освајан је од пруске, шведске, руске и аустријске војске.
Године 1850 велики пожар је уништио преко 10% површине града.
За време немачке окупације (1939-1945) претрпео је велике људске и материјалне губитке.
[уреди] Краковске оштине
Краков је подељен на 18 општина које су означене римским цифрама: I, II, III... XVIII. Део тих општина има своје обичајне називе и тренутно траје расправа о њиховом признавању. Ова подела је уведена 1990. године.
[уреди] Култура
Краков је један од најважнијих културних центара Пољске, многи га сматрају за културну престоницу државе. Краковски стари град је уврштен у листу светске културне баштине. Сваки дан Краков посети између три и четири милиона туриста.
У Кракову се налазе многе културне институције од значаја за целу Пољску.
Изабрана позоришта:
- Позориште Багатела
- Краковско позориште - Сцена STU]]
- Позориште Гротеска
- Народно позориште
- Старо Краковско позориште
- Позориште Словацког
Потпуна листа позоришта: Краковска позоришта.
У Kракову се налази 28 музеја са Народним музејем на челу, у коме се налазе бројне колекције пољског и светског сликарства. Сем тога у Kракову је и седиште Краковске Филхармоније.
Потпун списак музеја: Краковски музеји.
[уреди] Училишта
Краков је седиште многих виших школа, како државних тако и приватних. Најважније од њих су:
- Јагелонски Универзитет
- Краковска Политехника
- Економска Академија
- Академија Физичког Васпитања
- Музичка Академија
- Педагошка Академија
- Академија Лепих Уметности
- Пољопривредна Академија
- Папска теолошка Академија
- Државна виша школа глуме
Потпун списак: Краковске више школе.
[уреди] Спорт
- хокеј - Краковиа Краков (Cracovia Kraków )
- фудбал - Краковиа Краков (Cracovia Kraków), Висла Краков (Wisła Kraków), Хутњик Краков (Hutnik Kraków), Гарбарња Краков (Garbarnia Kraków), Вавел Краков (Wawel Kraków), Подгоже Краков (Podgórze Kraków), Биежановианка Краков (Bieżanowianka Kraków)
- Мото трке - Ванда Краков (Wanda Kraków)
- Рагби - Јувениа Краков (Juvenia Kraków)
[уреди] Краковске атракције
Краков је један од најзначајнијих Европских туристичких центара са вредним атракцијама из разних епоха. У кракову се налази преко 6 хиљада атрактивних објеката.
- Вавелско Узвишење, у томе: Катедра на Вавелу, Краљевски замак на вавелзу, Змајева Јама
- средњовековни изглед центра града: Краковски трг са кулом, католичка црква, сукиенњице, остатци утврђења.
- Стари јеврејски кварт са синагогама
[уреди] Паркови и природа
Паркови у Кракову заузимају 318,5 ha (2002) што представља мање од 1% површине града.
У Кракову се налази 5 резервата природе укупне површине 48,6 ha (0,14% површине града).
Листа споменика природе на подручју Кракова броји 192 објеката.
[уреди] Особе повезане са Краковом
- Александер Абуш
- Стефан Банах
- Даниел Богуш
- Болеслав III
- Кжиштоф Борек
- Карл Карл
- Ева демарчик
- DJ Томек
- Роберт Гадоха
- Хенрик Гросман
- Лудвиг Гумплович
- Фрдрих Халм
- Војћех Хас
- Јежи Хофман
- Јосеф Хофман
- Холи Касимир
- Јан II. Казимир
- Ева Липска
- Франћишек Махарски
- Јан Матејко
- Едвард Охаб
- Јан Рокита
- Зигмунт II
- Јежи Штур
- Владислав II
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Галерија
|
|
---|---|
Пољска Војводства Варминско-Мазуријско | Великопољско | Доње Шлеско | Западно Поморје | Кујавско-Поморје | Војводство Лођ | Лублин | Лубуш | Мазовско | Малопољско | Опоље | Подкарпатје | Подласко | Поморје | Светокришко | Шлеско |
|
Велики градови Варшава | Лођ | Краков | Вроцлав | Познањ | Гдањск | Шћећин | Бидгошч | Лублин | Катовице | Бјалисток | Честохова | Гдиња | Горзов Великопољски | Торуњ | Радом | Кјелце | Жешов | Олштин |