Војводство Кујавско-Поморје

Из пројекта Википедија

Координате: 53° 4′ 42" СГ Ш, 18° 29′ 37" ИГД Војводство Кујавско-Поморје (пољ. Województwo kujawsko-pomorskie) је једно од 16 Пољских Војводства. Налази се у северном делу централне Пољске. Основано је 1999. године од Бидгошког, Вроцлавског и Торуњског војводства.

**Војводство Кујавско-Поморје**

Грб	Застава



Седиште Војводе	Бидгошч
Војвода	Јозев Рамалу
Површина	17 969 km²
Становништво	2 068 000 стан. (2003)
Густина насељености	115 стан./km²
Урбанизација	62%%
Регистарске таблице	C
Званична презентација војводства Кујавско-Поморје

У почетку је предвићено да овај регион постане део великог војводства Поморје (Вроцлавек је требало да постане део војводства Лођ), али услед протеста становништва планови су одбачени. Седиште војводства је Бидгошч

Садржај

1 Војводе
2 Географија
- 2.1 Положај
- 2.2 Градови
  - 2.2.1 Градови са статусом повјата
  - 2.2.2 Остали градови
3 Заштита природе
4 Види још
5 Спољашње везе

[уреди] Војводе

1999-2001 Јозеф Рогацки (Józef Rogacki)
2001-2006 Ромуалд Косиењак (Romuald Kosieniak)
2006- Јозеф Рамалу (Józef Ramlau)

[уреди] Географија

Географске регије у војводству су: Хмелмињско, Добжињско, Гњезњењско и Крајењско појезерје, као и Торуњско-Еберсвалдска прадолина
Историјске регије: Кујави, Поморје, Хелмињска земља, Добжињска земља
Највеће реке: Висла њене притоке: десна - Дрвеца, леве- Брда, Вда; као и река Нотећ
Језера: Влоцлавско, Гопло, Корновско

[уреди] Положај

Граничи се са војводствима :

[уреди] Градови

(по броју становика)

[уреди] Градови са статусом повјата

Административна подела војводства

Бидгошч, 366891 становника (2005)
Торуњ, 207828 становника (2005)
Влоцлавек, 120440 становника (2004)
Груђадс, 99850 становника (2005)

[уреди] Остали градови

(са преко 5 000 становника)

Иновроцлав, 77647 становника
Бродњица, 27895 становника
Свиеће, 27000 становника
Хелмно, 21100 становника (2000)
Накло над Нотећем, 20000 становника (1988)
Хелмжа, 15500 становника (2000)
Солец Кујавски, 14900 становника (2005)
Рипин, 14900 становника ,
Вабжезно, 14500 становника (1988)
Липно, 14200 становника (1988)
Жњин, 13100 становника (1988)
Тухола, 13000 становника (1988)
Александров Кујавски, 12600 становника (1998)
Могилно, 11900 становника (1988)
Ћехоћинек, 11300 становника (2000)
Голуб-Добжињ, 10400 становника (1988)
Короново, 9600 становника
Крушвица, 9700 становника (2002)
Шубин, 8400 становника
Јањиково, 8200 становника
Барћин, 8400 становника (1998)
Сеполно Крајењскје, 7900 становника
Гњевково, 7500 становника
Тжемешно, 7500 становника
Нове, 6300 становника
Рађејов, 6000 становника
Пакосћ, 5700 становника
Стжелно, 5700 становника
Виецборк, 5400 становника

[уреди] Заштита природе

8 крајобразових паркова (парк у коме је могуће вршити индустријске делатности али у ограниченом обиму)
91 резерват природе (2004)
1708 споменика природе, од тога 891 појединачних стабала, 642 група стабала, 87 ледничких стена, 55 алеја покрај пута и 57 осталих објеката.