Војводство Мазовско
Из пројекта Википедија
Координате: 52° 20′ 54" СГ Ш, 21° 6′ 10" ИГД Војводство Мазовско (пољ. Województwo mazowieckie) је једно од 16 Пољских Војводства. Основано је 1999. године од Варшавског, Ћехановског, Радомског, Остролецког, Сиједлацког, Плоцког, дела Скијерњевицког, Бијалскоподалског и Ломжињског војводства. Налази се у источном делу средишње Пољске.
Грб | Застава |
Лого војводства Мазовског | |
Седиште Војводе | Варшава |
Војвода | Томаш Козињски |
Површина | 35 579 km² |
Становништво | 5 136 000 стан. (2003) |
Густина насељености | 144,3 стан./km² |
Урбанизација | 65%% |
Регистарске таблице | W |
Званична презентација војводства Мазовског |
Тренутно се разматра пројекат по коме би се Варшава издвојила из региона као независно војводство а седиште Мазовског војводства пренело у неки други град, нпр. у Радом или Плоцк. Ипак најбитнији су економски разлози тако да би искључивање Варшаве из оквира Мазовског војводства у овом тренутку онемогућило њено коришћење структуралних фондова ЕУ (јер они зависе од средњег доходка по глави становника). У будућности када средњи доходак у војводству буде био виши, искључивање Варшаве ће дати могућност даљег добијања средстава из оквира фонда.
Садржај |
[уреди] Географија
Највећи градови у војводству (подаци у хиљадама) су:
- Варшава - 1690,8
- Радом - 227,9
- Плоцк - 127,9
- Сиједлце - 76,9
- Остролека - 54,1
[уреди] Положај
Војводство Мазовско се налази у источном делу средишње Пољске и граничи се са следећим војводствима:
- Подласким
- Кујавско-Поморским
- Варминско-Мазуријским
- Светокришким
- Лублинским
- Лођским
[уреди] Заштита природе
По подацима из 2000. године површина свих заштићених терена у војводству износи 1053439,9 ha, што представља 29,6% површине војводства.
На терену војводства се налази:
- 1 национални парк
- 9 крајобразових паркова (парк у коме је могуће вршити индустријске делатности али у ограниченом обиму)
- 171 резервата природе
- 62 терена заштићене природе
[уреди] Административна подела
Мазовско војводство се састоји од 42 повјата. Повјати се деле на 314 општина - 35 градских, 50 градско-сеоских и 229 сеоских.
- повјат бијалобжески (powiat białobrzeski)
- повјат ћехановски (powiat ciechanowski)
- повјат гавролињски (powiat garwoliński)
- повјат гостињињски (powiat gostyniński)
- повјат грођиски (powiat grodziski)
- повјат гројецки (powiat grójecki)
- повјат козијењицки (powiat kozienicki)
- повјат легионовски (powiat legionowski)
- повјат липски (powiat lipski)
- повјат лосицки (powiat łosicki)
- повјат маковски (powiat makowski)
- повјат мињски (powiat miński)
- повјат млавски (powiat mławski)
- повјат новодворски (powiat nowodworski)
- повјат остроленцки (powiat ostrołęcki)
- повјат островски (powiat ostrowski)
- повјат отвоцки (powiat otwocki)
- повјат пиасечињски (powiat piaseczyński)
- повјат плоцки (powiat płocki)
- повјат плоњски (powiat płoński)
- повјат прушаковски (powiat pruszkowski)
- повјат пжасниску (powiat przasnyski)
- повјат пжисуски (powiat przysuski)
- повјат пултуски (powiat pułtuski)
- повјат адомски (powiat radomski)
- повјат сиедлецки (powiat siedlecki)
- повјат сиерпецки (powiat sierpecki)
- повјат сохачевски (powiat sochaczewski)
- повјат соколовски (powiat sokołowski)
- повјат шидловиецки (powiat szydłowiecki)
- повјат западно варшавски (powiat warszawski zachodni)
- повјат венгровски (powiat węgrowski)
- повјат воломињски (powiat wołomiński)
- повјат вишковски (powiat wyszkowski)
- повјат зволењски (powiat zwoleński)
- повјат журомињски (powiat żuromiński)
- повјат жирадовски (powiat żyrardowski)
- градски повјат Остроленка (Ostrołęka)
- градски повјат Плоцк (Płock)
- градски повјат Радом (Radom)
- градски повјат Сиедлце (Siedlce)
- градски повјат Варшава (Warszawa)
[уреди] Градови
У Мазовском в ојводству се налази 85 градова, од тога 5 градова имају статус повјата и 30 статус општине.
Њихова површина и број становника су следећи (2004.):
Бјалобжеги (пољ. Białobrzegi) (751 ha – 7246 ст.)
Бјежуњ (пољ. Bieżuń) (1207 ha – 1922 ст.)
Блоње (пољ. Błonie) (912 ha – 12159 ст.)
Брок (пољ. Brok) (2805 ha – 1912 ст.)
Брвинов (пољ. Brwinów) (1006 ha – 11633 ст.)
Хожеле (пољ. Chorzele) (1751 ha – 2745 ст.)
Ћеханов (пољ. Ciechanów) (3284 ha – 46545 ст.)
Дробин (пољ. Drobin) (964 ha – 3007 ст.)
Гарволин (пољ. Garwolin) (2208 ha – 15747 ст.)
Гомбин (пољ. Gąbin) (2816 ha – 4139 ст.)
Глинојецк (пољ. Glinojeck) (737 ha – 3116 ст.)
Гостињин (пољ. Gostynin) (3231 ha – 19446 ст.)
Гора Калварија (пољ. Góra Kalwaria) (1372 ha – 10995 ст.)
Грођиск Мазовиецки (пољ. Grodzisk Mazowiecki) (1319 ha – 26276 ст.)
Гројец (пољ. Grójec) (852 ha – 14758 ст.)
Халинов (пољ. Halinów) (284 ha – 3210 ст.)
Илжа (пољ. Iłża) (1583 ha – 5223 ст.)
Јозефов (пољ. Józefów) (2392 ha – 17415 ст.)
Калушин (пољ. Kałuszyn) (1229 ha – 2875 ст.)
Карчев (пољ. Karczew) (2811 ha – 10502 ст.)
Кобилка (пољ. Kobyłka) (2005 ha – 17408 ст.)
Констанћин-Језиорина (пољ. Konstancin-Jeziorna) (1710 ha – 16391 ст.)
Косов Лацки (пољ. Kosów Lacki) (1157 ha – 2159 ст.)
Козиењице (пољ. Kozienice) (1045 ha – 18826 ст.)
Легионово (пољ. Legionowo) (1360 ha – 50484 ст.)
Липско (пољ. Lipsko) (1570 ha – 5962 ст.)
Ласкажев (пољ. Łaskarzew) (1535 ha – 4919 ст.)
Лохов (пољ. Łochów) (1335 ha – 6422 ст.)
Ломијанки (пољ. Łomianki) (840 ha – 14749 ст.)
Лосице (пољ. Łosice) (2375 ha – 7114 ст.)
Маков Мазовијецки (пољ. Maków Mazowiecki) (1030 ha – 10022 ст.)
Марки (пољ. Marki) (2601 ha – 22019 ст.)
Малиновек (пољ. Milanówek) (1352 ha – 15368 ст.)
Минск Мазовијецки (пољ. Mińsk Mazowiecki) (1312 ha – 36791 ст.)
Млава (пољ. Mława) (3550 ha – 29693 ст.)
Могиелњица (пољ. Mogielnica) (1298 ha – 2506 ст.)
Морди (пољ. Mordy) (454 ha – 1835 ст.)
Мшчонов (пољ. Mszczonów) (856 ha – 6269 ст.)
Мишињец (пољ. Myszyniec) (1074 ha – 2999 ст.)
Насиелск (пољ. Nasielsk) (1267 ha – 7250 ст.)
Нове Мијасто над Пилица (пољ. Nowe Miasto nad Pilicą) (1114 ha – 3941 ст.)
Нови Двор Мазовијецки (пољ. Nowy Dwór Mazowiecki) (2827 ha – 27431 ст.)
Остроленка (пољ. Ostrołęka) (2900 ha – 54194 ст.)
Остров Мазовијецка (пољ. Ostrów Mazowiecka) (2209 ha – 22510 ст.)
Отвоцк (пољ. Otwock) (4733 ha – 42606 ст.)
Ожаров Мазовијецки (пољ. Ożarów Mazowiecki) (575 ha – 8071 ст.)
Пијасечно (пољ. Piaseczno) (1633 ha – 34603 ст.)
Пијастов (пољ. Piastów) (583 ha – 23394 ст.)
Пилава (пољ. Pilawa) (662 ha – 4109 ст.)
Пионки (пољ. Pionki) (1834 ha – 20088 ст.)
Плоцк (пољ. Płock) (8806 ha – 128145 ст.)
Плоњск (пољ. Płońsk) (1138 ha – 22231 ст.)
Подкова Лесна (пољ. Podkowa Leśna) (1010 ha – 3794 ст.)
Прушков (пољ. Pruszków) (1915 ha – 54727 ст.)
Пжасниш (пољ. Przasnysz) (2516 ha – 17001 ст.)
Пжисуха (пољ. Przysucha) (698 ha – 6165 ст.)
Пултиск (пољ. Pułtusk) (2283 ha – 19130 ст.)
Раћаж (пољ. Raciąż) (382 ha – 4601 ст.)
Радом (пољ. Radom) (11171 ha – 228290 ст.)
Рађимин (пољ. Radzymin) (2332 ha – 7630 ст.)
Рожан (пољ. Różan) (667 ha – 2688 ст.)
Сероцк (пољ. Serock) (1248 ha – 3572 ст.)
Сиједлце (пољ. Siedlce) (3187 ha – 76913 ст.)
Сијерпц (пољ. Sierpc) (1860 ha – 18840 ст.)
Скаришев (пољ. Skaryszew) (2749 ha – 3866 ст.)
Сохачев (пољ. Sochaczew) (2613 ha – 38302 ст.)
Соколов Подласки (пољ. Sokołów Podlaski) (1750 ha – 18361 ст.)
Сулејовек (пољ. Sulejówek) (1951 ha – 18362 ст.)
Шидловијец (пољ. Szydłowiec) (2193 ha – 12195 ст.)
Тарчин (пољ. Tarczyn) (524 ha – 3845 ст.)
Тлушч (пољ. Tłuszcz) (781 ha – 7162 ст.)
Варка (пољ. Warka) (2578 ha – 11016 ст.)
Варшава (пољ. Warszawa) (51690 ha – 1689559 ст.)
Венгров (пољ. Węgrów) (3550 ha – 12561 ст.)
Воломин (пољ. Wołomin) (1732 ha – 36486 ст.)
Вишков (пољ. Wyszków) (2078 ha – 26755 ст.)
Вишогрод (пољ. Wyszogród) (1387 ha – 2862 ст.)
Висмијежице (пољ. Wyśmierzyce) (1656 ha – 909 ст.)
Закрочим (пољ. Zakroczym) (1951 ha – 3413 ст.)
Зомбки (пољ. Ząbki) (1113 ha – 22571 ст.)
Зиелонка (пољ. Zielonka) (7923 ha – 17065 ст.)
Зволењ (пољ. Zwoleń) (1578 ha – 8195 ст.)
Желехов (пољ. Żelechów) (1214 ha – 4029 ст.)
Журомин (пољ. Żuromin) (1111 ha – 8742 ст.)
Жирадов (пољ. Żyrardów) (1435 ha – 41554 ст.)
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
|
|
---|---|
Пољска Војводства Варминско-Мазуријско | Великопољско | Доње Шлеско | Западно Поморје | Кујавско-Поморје | Војводство Лођ | Лублин | Лубуш | Мазовско | Малопољско | Опоље | Подкарпатје | Подласко | Поморје | Светокришко | Шлеско |
|
Велики градови Варшава | Лођ | Краков | Вроцлав | Познањ | Гдањск | Шћећин | Бидгошч | Лублин | Катовице | Бјалисток | Честохова | Гдиња | Горзов Великопољски | Торуњ | Радом | Кјелце | Жешов | Олштин |