Лудвиг Витгенштајн
Из пројекта Википедија
Западна филозофија Филозофија XX вијека |
|
---|---|
Име: | Лудвиг Витгенштајн |
Рођен: | 26. априла 1989. године у Бечу (Аустрија) |
Умро: | 29. априла 1951. године у Кембриџу (Енглеска) |
Школа/традиција: | Аналитичка филозофија |
Главна интересовања: | Метафизика, Епистемологија, Логика, Филозофија језика, Филозофија математике |
Значајне идеје: | Структура реалности одређује структуру језика (први период) |
Лудвиг Витгенштајн (26. април 1889. - 29. април 1951.), је енглески филозоф, родом из Аустрије. Многи га сматрају једним од најупечатљивијих филозофа 20. вијека. Родио се у Бечу, у породици јеврејског поријекла. Као студент, отишао је у Енглеску на Кембриџ, гдје је био један од штићеника филозофа Бертрана Расела. Вратио се у Аустрију уочи почетка Првог свијетског рата, да би поново отишао у Енглеску 1928. године. Иако је провео већи дио свог професионалног живота у Енглеској, Витгенштајн никада није потпуно изгубио контакте са својим аустријским коријенима. Дјело које је створио је јединствена комбинација англосаксонске филозофске традиције и традиције континенталне Европе. Његову филозофску мисао прати дубоки скептицизам према филозофији, иако је очувао увјерење да постоје неке веома битне ствари које треба сачувати из традиције. У свом Плавом свезку (1958. године), дефинише своје дјело као „насљедство теме која је била позната под именом филозофија“.
[уреди] Кратка биографија
Лудвиг Јозеф Јохан Витгенштајн, родио се у Бечу, 26. априла 1989. године, син Карла и Леополдине Витгенштајн. Био је најмлађи од осмеро дјеце, у једној од најутицајних породица Аустроугарског царства. Родитељи његовог оца, Херман Кристијан и Фани Витгенштајн, су порјеклом из јеврејске породице, асимилирани у Протестантизам. Лудвигов отац, Карл Витгенштајн је био познати индустријалац, који се обогатио у индустрији жељеза и челика. Његова мајка, Леополдина, рођена Калмус, је такође била поријеклом из јеврејске породице са очеве стране, али су њени прешли у католике. Лудвиг, као и његова браћа и сестре, су крштени у Католичкој цркви.
[уреди] Филозофски метод
Прво што изненади читаоца, када отвори списе Витгенштајна је начин на који су организовани, њихова композиција. Обично се састоје од кратких индивидуалних биљешки, које су у већини случајева нумерисане чинећи једну секвенцу, а у више разрађеним списима се налазе само оне одабране, које су распоређене обраћајући максималну пажњу на детаљ. Садржај биљешки је почев од више техничких дискусија о логици, уму, значењу, схватању, дјеловању, филозофским ставовима, математици, сазнању, па све до више афористичких запажања о етици, култури, умјетности и смислу бивствовања. Због свог пријемћивог карактера, несвакидашње перспективе и често енигматичног стила, Витгенштајнови списи су привукли професионалне филозофе, као и људе који се интересују за филозофију више уопштено. Ти списи су били повод стварању обилате и веома интересантне литературе у другој половини XX вијека. Ипак, због многих ставова који се у њима излажу и који често нису позитивно схваћени у академским филозофским круговима, остаје сумња, да ли ће Витгенштајн икада бити интегрисан у оквире академске филозофије. Више је сигурно да ће, попут Паскала и Ничеа, остати некомотна појава у историји филозофије.
Од самог почетка, Витгенштајн је био под утицајем идеје, по којој се филозофски проблеми могу ријешавати обраћајући пажњу на функције језика, идеја коју је вјероватно позајмио из дјела њемачког филозофа и писца, Фрица Маутнера, Beiträge zu einer Kritik der Sprache (1901-1902). Блискост Витгенштајна са Маутнером је очигледна у свим фазама његовог филозофског развоја, а нарочито у посљедњој.