Венера (планета)

Из пројекта Википедија

Поглед на површину Венере (Снимак НАСА)

Венера је другa по удаљености планета од Сунца. Венера је удаљена 0,72 АУ или 108.200.000 km од Сунца, има пречник 12.103,60 km и масу 4,869×10²⁴ kg. Венера је треће тело по сјају на небу, после Сунца и Месеца.

Венера је добила име према римској богињи лепоте, коју су Грци звали Афродита. Позната је и под именом звијезда Даница или јутарња звијезда, јер је видљива пре изласка Сунца на источном небу и одмах након заласка Сунца на западном небу.

[уреди] Физичка својства

[уреди] Атмосфера

Атмосфера Венере састоји се највећим делом од угљен-диоксида (96%) и азота (3%). Осталих 1% чине сумпор-диоксид, водена пара, угљен-моноксид, аргон, хелијум, неон, угљеников сулфид, хлороводоник и флуороводоник. Атмосферски притисак на површини Венере износи 9321,9 кРа, што је 90 пута више од притиска на површини Земље. Велика количина угљен-диоксида ствара ефекат стаклене баште, због чега температура на површини достиже и 500°C, што је 400°C више од очекиваног. Средња вредност температуре на површини износи 464°C. Тако је површина Венере топлија од површине Меркура, иако је у поређењу с њим удаљена од Сунца отприлике двоструко и прима четири пута мање светлости. Иако је ротација Венере изузетно спора, захваљујући топлотним струјањима у густој атмосфери нису велике температурне разлике између дневне и ноћне стране. Ветрови у вишим слојевима атмосфере врло брзо обиђу планету и помажу расподели топлоте. Брзина ових ветрова прелази 350 km/h изнад слоја облака, док су ветрови уз површину знатно спорији.

Површина Венере није видљива споља због слоја облака који је потпуно окружују. Састоје се од капљица сумпор-диоксида и сулфатне киселине.

[уреди] Рељеф

Већину површине чине равнице. Истичу се три подручја прозвана "континентима": Ishtar Terra (на сјеверној полулопти), Aphrodite Terra (на јужној полулопти) и Beta Regio (на екватору). Највиша планина Maxwell Montes део је ланца планина које окружују висораван Lakshmi Planum. Између континената простиру се базалт равнице: Atalanta Planitia, Guinevere Planitia и Lavinia Planitia. Због густе атмосфере већина метеорита јако успоре пад или потпуно изгоре, због чега на површини нема кратера мањих од 3 km у пречнику. Врло мали број кратера и површина покривена базалтом (око 90% површине) доказ су честих изливања лаве. Снимци са сонде Магеллан откривају велик број мањих вулкана (око 100 000), те стотинак великих.

[уреди] Својства унутрашњости планета

Претпоставља се да је грађа Венера слична Земљи. Жељезно језгро заузима средиште планета и пречника је око 3000 km. Изнад језгра налази се отопљени камени омотач који заузима већину садржаја планете. Према новијим подацима добијеним са сонде Магелан, Венерина кора је дебља и чвршћа него што се раније претпостављало. Сматра се да Венера нема покретне тектонске плоче попут Земље, него да напрезања у омотачу у правилним размацима избацују лаву на површину. Због тога је већина површине настала недавно (пре неколико стотина милиона година), док су најстарији делови стари око 800 милиона година. Новија истраживања показују да је Венера вулкански активна у изолираним подручјима.

[уреди] Магнетосфера

Венера нема магнетно поље, вероватно због споре ротације, недовољне да би растопљено гвожђе у језгру планете произвело одговарајући учинак. Будући да нема магнетног поља, сунчев ветар делује директно на горње слојеве Венерине атмосфере. Сматра се да је Венера имала велике количине воде, попут Земље, али се водена пара под утицајем сунчева ветра распала на водоник и кисеоник. Док се кисеоник везао с другим атомима у спојеве, водоник је, због мале молекуларне масе, лако напустио атмосферу. Пронађени део водониковог изотопа деутеријума подупире ову теорију (има већу масу и теже напушта атмосферу).

[уреди] Орбита

Путања Венере је готово кружна.

Својства орбите
Просечна удаљеност од Сунца	0,723 АУ
Просечни полупречник	108.208.930 km
Ексцентрицитет	0,00677323
Опходно време	224,695 дана
Синодички период	583,92 дана
Просечна орбитална брзина	35,0214 km/h
Нагиб	3,39471°

[уреди] Ротација

Венера споро ретроградно ротира, то јест окреће се у смеру од истока према западу, за разлику од већине осталих планета (ретроградну ротацију имају још Уран и Плутон). Није сасвим сигуран разлог ове појаве, а претпоставља се да је узрок судар са већим телом (могуће астероидом) у време формирања планете. Осим ове појаве, периоди ротације Венере и њеног кретања око Сунца синхронизовани су тако да је Венера увек окренута према Земљи истом страном у време када су две планете најближе једна другој. То може бити резултат деловања плимних сила међу планетама, а можда је само случајност.