Земља (планета)

Из пројекта Википедија

"Земља" се преусмерава овде. За остале употребе, погледајте Земља (вишезначна одредница).

Поглед на Земљу са америчке свемирске летелице Аполо 17

Земља је планета на којој живи човек, са свим осталим живим бићима и једина нама позната планета на којој постоји живот. Она је трећа планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец. Сматра се да је Земља настала пре отприлике 4,5 милијарди година.

[уреди] Атмосфера

За више информација погледајте Земљина атмосфера.

Земљина атмосфера састоји се од више слојева, а протеже се више стотина километара изнад површине. Састављена је од 78% азота, 21% кисеоника, 1% аргона, нешто водене паре, угљен-диоксида и других гасова.

Слојеви атмосфере:

тропосфера је најнижи и најгушћи део атмосфере у којем се догађају све временске појаве. У овом слоју температура опада с висином. Садржи велике количине водене паре.

стратосфера садржи озон који нас штити од штетног зрачења из свемира. Температура је у нижим слојевима стратосфере стална, а у вишим слојевима расте. Ветрови који дувају у стратосфери достижу брзине од неколико стотина km/h.

мезосфера је слој у ком долази до наглог пада температуре.

јоносфера (термосфера) садржи јоне, електрички набијене честице. У овом слоју се под утицајем сунчевог ветра ствара поларна светлост. Температура расте, све до висине 400 km.

егзосфера је прелазно подручје према вакууму. Ово је слој с врло разређеним гасом, простире се изнад 400 km висине.

Прелазна подручја између слојева атмосфере су тропопауза, стратопауза и мезопауза.

[уреди] Биосфера

За више информација погледајте Живот.

Колико је до сада познато, Земља је једино место на којем постоји живот. Животни облици чине биосферу планета. Сматра се да је развој биосфере на Земљи започео пре отприлике 3,5 милиона година. Животне заједнице (биоми) настањују готово целу површину Земље, од врло ретко настањених арктичких и антарктичких подручја, до густо насељених подручја око екватора.

[уреди] Хидросфера

За више информација погледајте Хидросфера.

Земља је једина планета у Сунчевом систему на чијој површини има текуће воде. Вода покрива 71% Земљине површине. Највећи део водених површина су морске (97%), а мањи део чини слатка вода (3%). Текућа вода одржава се на површини Земље захваљујући споју одговарајућих погодних услова: орбите око Сунца, вулканизма, гравитације, ефекта стаклене баште, магнетног поља и атмосфере богате кисеоником.

Земљина орбита налази се изван подручја у којем је довољно топло да би се одржала текућа вода. Без малог ефекта стакленика који задржава топлоту у атмосфери, вода на Земљи би се заледила. Палеонтолошки налази упућују на раздобље у Земљиној историји у којем је привремено нестао ефект стакленика, а површина се смрзнула током 10 до 100 милиона година.

На планетима попут Венере водена пара се под утицајем ултраљубичастог зрачења разлаже на водоник и кисеоник, водоник се јонизира и (деловањем сунчевог ветра) одлази из спољних слојева атмосфере. Ослобођени кисеоник се веже у минералне спојеве на површини. Овај процес је спор, али се сматра да је главни разлог због којега на Венери нема воде. На Земљи озонски омотач упија већину ултраљубичастог зрачења у вишим слојевима атмосфере и смањује описани процес. Осим тога, магнетосфера штити јоносферу од штетног утицаја сунчевог ветра.

Вулкански процеси стално избацују водену пару из унутрашњости. Процењено је да минерали у Земљином плашту садрже 10 пута више воде него што је има у океанима, иако већина ње никада неће бити ослобођена.

[уреди] Унутрашњост планетe

Анимација ротације Земље

**Састав Земље**
Гвожђе	34,6%
Кисеоник	29,5%
Силицијум	15,2%
Магнезијум	12,7%
Никл	2,4%
Сумпор	1,9%
Титанијум	0,05%

Слично као и код других терестричких планета, унутрашњост Земље је подељена у више слојева:

спољашња крута кора
текући омотач (плашт)
текућа спољашња језгра
унутрашња крута језгра

[уреди] Кора

Земља ноћу

Кора је спољашњи слој Земље, дубине 5 до 35 km. Састављена је од силикатних стена. На граници коре и омотача налази се Мохо-слој, познат и као Мохоровичићев дисконтинуитет према хрватском научнику Андрији Мохоровичићу. Материјал из унутрашњости стално излази на површину кроз вулканске отворе и пукотине на океанском дну. Већина Земљине површине је млађа од 100 милиона година, док су најстарији делови коре стари 4,4 милијарде година.

[уреди] Омотач

Испод коре, до дубине 2900 km налази се омотач. Састоји се од спојева богатих гвожђем и магнезијумом. С дубином расте и притисак. Стене у вишим слојевима налазе се у полурастопљеном, пластичном стању, а у већим дубинама су круте. Материјал се креће ("тече") врло споро због високе вискозности.

[уреди] Језгро

Како је просечна густина Земље 5515 kg/m3, а густина материјала на површини само око 3000 kg/m3, очито се гушћи материјал мора налазити у језгру. У време настајања Земље, пре 4,5 милијарди година Земља је већином била растопљена. У процесу који називамо диференцијација тежи елементи су потонули према средишту, а лакши су се скупили уз површину. Зато је језгро састављено углавном од гвожђа (80%), никла и силицијума.

Језгро делимо на два дела, унутрашње круто језгро полупречника око 1250 km и спољашње растаљено језгро која се пружа до полупречника 3500 km. Сматра се да је унутрашње језгро у кристалном облику, а спољашње састављено од текућег гвожђа и никла. Сматра се да струјање овог растопљеног метала (и мешање које настаје због Земљине ротације) ствара земљино магнетно поље. О унутрашњости Земље много се сазнало проучавањем кретања сеизмичких таласа.