Уједињене нације

Из пројекта Википедија

**Уједињене нације**
Застава Уједињених нација
Званични језици	Енглески, Кинески, Арапски, Француски, Руски, Шпански
Генерални секретар	Кофи Анан, Генерални секретар од 1997.
Основане	као ратна алијанса: 1. јануара, 1942. као међународна организација: 24. окробра, 1945.
Земље чланице	192
Седиште	Њујорк, САД
Интернет страна	http://www.un.org
Званични називи United Nations Organisation des Nations Unies Organización de las Naciones Unidas Организация Объединённых Наций 联合国 امم متحدة

Уједињене нације (УН) су међународна организација која себе описује као „глобално удружење влада које сарађују на пољу међународног права, глобалне безбедности, економског развоја, и социјалне једнакости.“ Основане су 1945. године од стране 51 земље, замењујући Лигу народа.

Почев од 2006. укупно 192 земља су чланице Уједињених нација, укључујући практично све међународно признате независне нације, осим Ватикана (Света Столица) (која је одбила чланство али има статус посматрача), Кукова острва, Палестина (која има статус de facto државе, али још није правно призната), Нијуеа (чијом спољном политиком руководи влада Новог Зеланда) и Република Кина (чије је чланство укинула Народна Република Кина 1971). Палестина и Света Столица имају парламентарне посматрачке мисије при УН-у.

Из свог седишта у Њујорку, земље чланице УН-а и њене специјализоване агенције управљају и одлучују о административним питањима на регуларним састанцима који се одржавају сваке године. Организација је подељена на административна тела, укључијући Генерална скупштина Уједињених нација, Савет безбедности Уједињених нација, Економски и социјални савет Уједињених нација, Старатељски савет Уједињених нација, Секретаријат Уједињених нација, и Међународни суд правде, као и тела која се баве управљањем свим осталим агенцијама УН-а, као што су СЗО и УНИЦЕФ. Најпознатија јавна личност УН-а је Генерални секретар.

[уреди] Историја

Седиште Уједињених нација у Женеви, Швајцарска

За више информација погледајте Лига народа и Историја Уједињених нација.

Уједињене нације су основане као наследница Лиге народа и Треће интернационале, за које су многи сматрали да су неефикасне у улогама међународних управних тела: обе су формиране као одговор на Први светски рат, на претпоставакама да би такви ратови могли бити спречени од стране такве једне организације, али ипак нису успеле да спрече избијање Другог светског рата. Највећа предност које Уједињене нације имају над Лигом народа је способност да одржавају и испоруче оружане снаге својих чланица као миротворце.

Термин „Уједињене нације“ сковао је Френклин Делано Рузвелт током Другог светског рата, којим је означио Савезнике. Први пут је формално коришћен 1. јануара, 1942 у Декларацији Уједињених нација, која је ангажовала Савезнике на принципима Атлантске повеље и обавезала их да не склапају појединачно мир са Силама Осовине.

Идеја о Уједињеним нацијама је разрађена у декларацијама потписаних на Савезничким конференцијама у Москви, Каиру и Техерану током 1943. Од августа до октобра 1944, представници Француске, Републике Кине, Уједињеног Краљевства, Сједињених Држава, и Совјетског Савеза састали су се како би разрадили планове код Думбартон Оукса у Вашингтону. Ти и каснији разговори произвели су предлоге који описују смисао постојања организације, њеног чланства и органа, као и споразуме за одржавање међународног мира и сигурности и међународне социјалне и економске сарадње.

Дана 25. априла 1945, почела је прва конференција Уједињених нација о међународним организацијама у Сан Франциску. Поред влада земаља, одређен број невладиних организација, укључујући Лионс Клаб Интернешнл, је било позвано да присуствује стварању повеље. Педесет нација које су имале своје представнике на конференцији потписало је Повељу Уједињених нација два месеца касније, 26. јуна. Пољска није имала представнике на конференцији, али јој је сачувано место међу оригиналним потписима, који је додала касније. Уједињене нације су настале 24. октобра, 1945, пошто су Повељу ратификовале пет сталних чланица Савета безбедности — Република Кина, Француска, Совјетски Савез, Уједињено Краљевство, и Сједињене Државе — и већина осталих 46 потписница.

С почетка, организација је била позната под називом Организација Уједињених нација, или ОУН. Међутим, од 1950их, спомињу се и као Уједињене нације, или УН.

[уреди] Седиште

Седиште УН-а у Њујорку

За више информација погледајте Седиште Уједињених нација.

Тренутна зграда седишта је изграђена у Њујорку (зграда међутим не припада Сједињеним Државама) током 1949 и 1950 поред Ист Ривера на земљишту купљеном помоћу донације од 8,5 милиона долара од стране Џон Д. Рокфелера, млађег, а дизајнирао ју је међународни тим архитеката укључујући Ле Курбизер (Француска), Оскар Нимајер (Бразил), и представници многих других нација. Волас К. Харисон, директор фирме Харисон енд Амбровиц, је предводио тим. Седиште УН-а је званично отворено 9. јануара, 1951. Иако је главно седиште у Њујорку, велики број агенција се налази у Женеви, Хагу, Бечу, Монтреалу, Бону и на другим местима. Адреса зграде УН-а је: 760 United Nations Plaza, New York, NY 10017, U.S.A. Из безбедносних разлога сва пошта која се шаље на ту адресу подлеже предходној провери [1].

Пошто главна зграда УН-а застарева, тренутно се гради привремено седиште које је дизајнирао Фумихико Маки на Првој Авенији између 41. и 42. улице док се тренитна зграда не прошири.

Канцеларија Уједињених нација у Женеви је европско седиште организације. Све до 1949, Уједињене нације су биле смештене у Сан Франциску.

[уреди] Финансије

УН систем се финансира на два начина: опорезованим и добровољним прилозима земаља чланица. Регуларни двогодишњи буџет УН-а и њених агенција финансира се опорезивањем. На Генералном заседању одређује се буџет и одлучује порез за сваку чланицу. Ово је углавном засновано на релативној способности сваке земље да плати порез, мерено приходима по глави становника, заједно са другим факторима.

На Заседању је установљен принцип да УН не треба да буду превише зависне ни од једне чланице за финансирање њених пројеката. Стога, постији максимална износ, која одређује највећу суму којом било која чланица може бити опорезована. У децембру 2000, на Заседањуј је измењен ниво пореза како би боље рефлектовао тренутну ситуацију у свету. Као део ових измена, регуларан буџетски максимум је смањен са 25% на 22%. Сједињене Државе су једина чланица која испуњава тај максимум, али и даље дугује Организацији на стотине милиона долара. На скали највише опорезованих од 2000. године, остали већи доприносиоци буџету УН-а за 2001. су Јапан (19.63%), Немачка (9.82%), Француска (6.50%), Велика Британија (5.57%), Италија (5.09%), Канада (2.57%), Шпанија (2.53%), и Бразил (2.39%).

Посебни програми УН-а који нису укључени у регуларан буџет (као што су УНИЦЕФ, УНДП, УНХЦР, и СПХ) се финансирају добровољним прилозима влада земаља чланица. Један део овога је у форми пољопривредних добара као донација унесрећеним подручијима, али већи део представљају новчане донације.

[уреди] Циљеви и активности

[уреди] Међународне конференције

Земље чланице УН-а и њене агенције — „деоничари“ система — управљају и одлучују о административним питањима на регуларним састанцима који се одржавају сваке године. Управна тела сачињена од земаља чланица укључује не само Генералну скупштину, Економски и социјални савет, и Савет безбедности, већ и тела која управљају свим осталим агенцијама УН-а. На пример, Светска здравствена скупштина и извршни одбор надгледају рад Светске здравствене организације.

Ако се неко питање смара посебно значајним, Генерална скупштина може организовати међународну конференцију како би привукла светску пажњу и створила консензус за кординисану акцију. Скорашњи примери су:

Конференција Уједињених нација о одрживом развоју у Рио де Женеиру, Бразил, јуна 1992, довела је до стварања УН комисије о одрживом развоју како би се убрзали закључци донесени Планом 21, коначним текстом споразума влада земаља преговараних у оквиру УНЦЕД-у;
Међународна конференција о развоју, одржана у Каиру, Египат, септембра 1994, одобрила је програм будућих акција за решавање важних проблема и међуодноса између друштва и одрживог развоја у наредних 20 година;
Светски самит о унапређењу трговинских односа, одржан октобра 1994 у Колумбусу, Охајо, делом спонзорисан од стране УН конференције о трговини и развоју (УНКТР), града Колумбуса, и приватног сектора, фокусирао се на питања коришћења савремених информатичких технологија у циљу проширења међународне трговинске размене;
Светски самит за друштвени развој, одржан марта 1995 у Копенхагену, Данска, апеловано је на националну одговорност за одрживи развој и обавезао земље на веће инвестирање у основно школство, здравствено осигурање, као и шансу за запошљавање за све, укључујући жене и девојке;
Четврта светска конференција о правима жена, одржана у Пекингу, Кина, сепрембра 1995, тежи да убрза имплементацију историјиских споразума постигнутих на Трећој светској конференцији о правима жена одржаној у Најробију, Кенија, током 1985;
Друга конференција Уједињених нација о људским насељима, сазвана јуна 1996 у Истамбулу, Турска, разматрала је изазове развоја и одржавања људских насеља у 21. веку.

[уреди] Међународне године и друго

За више информација погледајте Међународни празници.

УН објављују и кординишу пројекат „Међународна година...“ како би се стекла светска пажња о важним питањима. Користећи симболику УН-а, специјално дизајниран лого за сваку годину, и инфраструктуру УН система за кординисање пројеката широм света, различите године су постале катализатори за убрзавање решавања кључних питања на глобалном нивоу.

Амбасадор добре воље УНЕСКО-а
Амбасадор добре воље УНХЦР-а
Светска културна баштина УНЕСКО-а

[уреди] Контрола оружија и разоружање

Повеља Уједињених нација из 1945 разматра систем регулације који ће осигурати „минимално коришћење људских и економских ресурса у свету за оружане снаге“. Појава нуклеарног оружја се јавила само неколико недеља после потписивања Повеље и обезбедила тренутни подстицај за спровођење концепта контроле наоружања и разоружање. У истину, прва резолуција првог састанка Генералне скупштине (24. јануара 1946) била је насловљена „Стварање комисије за бављење проблемима насталим открићем атомске енергије“ и сазвала је комисију да начини конкретне предлоге за „спречавање наоружавања атомским оружјем и било којим другим оружјем способним за масовно уништење“.

УН су организовале неколико форума о питањима мултилатералног разоружавања. Главни су Прва комисија Генералне скупштине и УН комисија за разоружање. Тема дневног реда је укључивала и разматрање могућих предности забране нуклеарних проба, контролу наоружавања у свемиру, напоре ка забрани коришћења хемијског оружја, уништење нуклеарног и конвенционалног оружја, стварање зона без нуклеарног оружја, смањење војних буџета, и мере за јачање међународне безбедности.

Конференција о разоружању представља форум успостављен од стране међународне заједнице како би се преговарало о мултилатералној контроли оружја и разоружању. Има 66 чланова из свих крајева света, укључујући пет главиних нуклеарних сила (Народна Република Кина, Француска, Русија, Уједињено Краљевство и САД). Иако конференција не представља формално организацију УН-а, повезана је са УН преко личног представника Генералног секретара; овај представник има улогу генералног секретара конференције. Резолуције усвојене од стране Генералне скупштине често захтевају разматрање важних питања разоружања на конференцији. За узврат, конференција подноси годишњи извештај својих активности скупштини.

[уреди] Мировне мисије

За више информација погледајте Мировне снаге Уједињених нација и Списак мировних мисија Уједињених нација.

Мировњаци УН-а се често шаљу у различите регионе где постоје оружани конфликти, у циљу спровођења услова мировних преговора и како би онемогућили даљи наставак борби, на пример у Источном Тимору до стицања независности 2001. Ове снаге обезбеђују земље чланице Уједињених нација. Сви мировне мисије УН-а мора прво одобрити Савет безбедности.

Избеглички камп после сукоба у Дарфуру

Оснивачи Уједињених нација су се надали да ће организација деловати у циљу спречавања конфликта између нација и тако онемогућити будуће ратове, ширењем идеала колективне безбедности. Ова надања се нису у потпуности обистинила. Током Хладног рата (од 1947 па све до 1991), подела света на непријатељске блокове је значајно отежала стварање мировних споразума. По завршетку Хладног рата, поново су се јавили захтеви за УН да постане агенција за постизање светског мира и међусарадње, како је неколико десетина војних конфликта и даље трајало широм света. Међутим, распад Совјетског Савеза је такође оставио САД у јединственој позицији глобалне доминације, стварајући нове изазове за УН.

Мировне мисије се финансирају опорезивањем, издвајањем дела средстава редовног буџета, али и укључењем додатних средстава пет сталних чланица Савета безбедности, које морају одобрити све мировне операције. Ова додатна средства служе за попуњавање буџета јер се даје попуст на порез мање развијеним земљама. Децембра 2000, измењена је висина пореза за редован буџет и за мировне операције. Висина пореза за мировне операције је формирана тако да се мења на сваких шест месеци и и пројектована је тако да буде око 27% у 2003.

Укупни трошкови мировних мисија УН-а су достигли врухунац између 1994 и 1995; крајем 1995 укупни трошкови су били нешто виши од 3,5 милијарде долара. Укупни трошкови мировних мисија УН-а за 2000, укључујући операције које се финансирају из редовног биџета УН-а као и из буџета за мировне мисије, износили су негде око 2,2 милијарде долара.

Мировне снаге Уједињених нација су 1988 добиле Нобелову награду за мир. У 2001, УН и Генерални секретар Кофи Анан добили су Нобелову награду за мир „за труд ка стварању организованијег и мирнијег света“.

УН одржава већи број медаља Уједињених нација које се додељују војним лицима при УН-у. Прво такво одликовање које се појавило било је Медаља за службу Уједињених нација, која се додељивала снагама УН-а који су учествовали у Корејском рату. НАТО медаља је створена на сличном принципу и обе се сматрају међународним, а не војним одликовањима.

[уреди] Људска права

Тежња ка остварењу људских права је главни разлог стварања УН. Зверства из Другог светског рата и геноцид створило је консензус да нова организација мора деловати у циљу спречавања сличних трагедија у будућности. Најранији задатак је било стварање правне основе за разматрање и поступање по жалбама о кршењима људских права.

Повеља Уједињених нација обавезује све земље чланице на промовисање „универзалног поштовања свих, и придржавање људским правима“ и на узимање „заједничких и одвојених акција“ ка стварању таквог света. Универзална декларација о људским правима, иако правно необавезујућа, је усвојена од стране Генералне скупштине 1948. године као заједнички стандардза све. Скупштина редовно преиспитује поштовање људских права. УН комисија о поштовању људских права (УНХЦР), под покровитељством ЕКОСОЦ-а, је примарно тело УН-а задужено за промовисање људских права, пре свега путем испитивања и понуде техничке помоћи. Као што је договорено, Високи комесар за људска права је званично једини одговорни за све УН активности везана за људска права.

Уједињене нације и њене агенције су главни подржаваоци и инплементатори принципа створених у Универзалној декларацији о људским правима. Главни задатак је подржавање земаља које се налазе у транзицији ка демократији. Техничка подршка у обезбеђивању слободних и фер избора, побољшање правосудниг система, стварање устава, едукација о људским правима, и трансформисање војних покрета у политичке партије су значајно допринеле демократизацији широм света.

УН такође значајно подржавају права жена за активно учешће у политичком, економском, и друштвеном животу у својим земљама. УН доприноси подизању свести о људским правима преко споразума и преко обраћања пажње на злоупотребе преко резолуцоја Генералне скупштине и Савета безбедности као у преко пресуда МСП-а.

[уреди] Хуманитарна помоћ и међународни развој

У сарадњи са другим организацијама, као што је Црвени крст, УН обезбеђује храну, пијаћу воду, смештај и остале хуманитарне потребе за друштва погођена глађу, избегла од рата, или неком другом непогодом. Главни хуманитарни огранци УН-а су Светски програм хране (који помаже да се прехрани више од 100 милиона људи годишње у 80 земаља), Високи комесар за избеглице који делује у више од 116 земаља, као и мировне мисије у 24 земље. С времена на време, хуманитарни радници УН-а бивају подвргнути нападима паравојних снага.

УН је такође укључен у подршку развоју, нпр. путем формулисања Миленијумских циљева развоја. Програм Уједињених нација за развој (УНДП) је највећи мултилатерални извор техничке подршке неразвијеним земљама на свету. Организације као што су СЗО, УНАИДС и Светски фонд за борбу против СИДА-е, туберкулозе и маларије су водеће институције за борбу против СИДА-е широм света, нарочито у сиромашним земљама. Популациони фонд УН-а је велики добављач репродуктивних услуга. Помогао је у смањењу стопе смртности код деце и мајки у преко 100 земаља.

УН годишње објављује Индекс друштвеног развоја (ХДИ), компаративни показатељ сврстава земље по сиромаштву, писмености, образовању, живорним очекивањима, и другим факторима.

Избеглички камп на истоку Демократске Републике Конго

УН потпомажу развој друштава преко више својих агенција и одсека:

Светска здравствена организација је елиминисала мале богиње 1977. године и на путу је да елиминише дечију парализу.
Светска банка и ММФ
Програм Уједињених нација за очување животне средине
Програм Уједињених нација за одрживи развој
Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу
Канцеларија Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице

УН су помогле у спровођењу избора у земљама са малом демократском традицијом, укључујући скорашње у Авганистану и Источном Тимору.

УН такође води међународне кривичне трибунале, укључујући Међународни кривични трибунал за Руанду (МКТР), за бившу Југославију (МКТЈ), специјалан суд за Сијера Леоне, и ad hoc суд за Источни Тимор.

Дана 9. марта, 2006, Генерални секретар Кофи Анан покренуо је Централни фонд за хитне случајеве (ЦФХС) за људе који живе на Рогу Африке којима прети гладовање. [2]

[уреди] Споразуми и међународно право

УН преговара споразуме као што су Конвенција Уједињених нација о закону на мору како би се избегле потенцијалне међународне размирице. Размирице око коришћења океана могу бити решене од стране специјалног суда.

Међународни суд правде (МСП) је главно судско тело УН-а. Сврха му је да доноси пресуде и решава размирице између држава. МСП је почео са радом 1946. године и наставља да постоји и данас. Међу значајније парнице се убрајају: Конго против Француске, где је Демократска Република Конго оптужила Француску за илегално задржавање бивших шефова држава оптужених за ратне злочине; и Никарагва против Сједињених Држава, где Никарагва оптужује Сједињене Државе за илегално наоружавање паравојних снага.

[уреди] Значајније личности при УН-у

Многи познати хуманитарци и славне личности су укључене у рад Уједињених нација укључујући; Ендру Хепбeрн, Дени Кеј, Петер Устинов, Боно, Џефри Саш, Клинт Борген, Анђелина Жоли и Мајка Тереза.

[уреди] Критике и контраверзе

За више информација погледајте Кина и Уједињене нације, Израел и Уједињене нације, Совјетски Савез и Уједињене нације и Сједињене Државе и Уједињене нације.

Уједињене нације су основане по завршетку Другог светског рата од стране сила победница с надом да ће деловати у циљу спречавања конфликта између нација и учинити будуће ратове немогућим, подстрекивањем идеала колективне безбедности. Структура организације на неки начин и даље рефлектује околности под којима је настала. На пример, пет главних победница Другог светског рата чине сталне чланове Савета безбедности уз право вета: Сједињене Америчке Државе, Русија (која је заменила Совјетски Савез), Уједињено Краљевство, Француска, и Народна Република Кина (која је заменила Републику Кину).

[уреди] Реформа Уједињених нација

За више информација погледајте Реформа Уједињених нација.

У скорије време јављају се све већи захтеви за реформисањем Уједињених нација. Али постоји мало јасноће, а још мање консензус, о томе како је реформисати. Неки желе да УН играју значајнију или ефикаснију улогу у светским збивањима, док други желе да се њена улога сведе на хуманитарну. У 2004. и 2005, оптужбе за погрешно управљање и корупцију које се односе на програм нафта за храну, за Ирак под влашћу Садама Хусеина, довели су до још јачих позива за реформе.

Званичан програм реформе је покренуо Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, недуго пошто је започео свој први термин 1. јануара, 1997. Реформе укључују промену сталног чланства Савета безбедности (који тренутно одсликава однос снага из 1945. године); стварање транспарентнијег, одговорнијег и ефикаснијег бирократског система; стварање демократичнијег система УН; и увођење међународне таксе за произвођаче оружја.

Конгрес Сједињених Држава је показао делимичну забринутост по питању спровођења реформи УН. Новембра 2004, ступио је на снагу закон H.R. 4818 о стварању двопартијске комисије која би поднела извештај Конгресу о томе како створити УН ефикаснијим у остварењу циљева њене Повеље. Комисија је почела с радом јануара 2005, којом председавају бивши председавајући Представничког дома Њут Гингрич и бивши вођа већине у Сенату, Џорџ Џ. Мичел. Јуна 2005, комисија је објавила извештај под називом „Амерички интереси и реформа УН: Извештај комисије по питању Уједињених нација,“ [3] уз бројне препоруке како да се побољшају УН.

Представнички дом Сједињених Држава је, 17. јуна, 2005, изгласао закон (H.R. 2745) којим се буџетска издвајања за УН смањују на пола до 2008. године ако се не испуне одређени критеријуми. Ово осликава дужи период жалби на антиамерички и антиизраелски лоби у УН-у, нарочито избацивање Израела из више кључних агенција УН-а. Процењује се да САД доприносе годишњем буџету УН са око 22%, што овај закон чини потенцијално разарајућим за УН. Бушова администрација и неколико бивших амбасадора САД-а при УН-у су упозорили да ово може само ојачати антиамеричка осећања широм света и служити на штету тренутним напорима за реформу УН. Закон је изгласан у јуну 2005. Међутим, већи број водећих сенатора републиканаца успротивило се захтеву да допринос САД-а буџету УН-а буде преполовљен ако УН не испуне све тражене критеријуме.

Септембра 2005, Уједињене нације су организовале Светски самит који је окупио шефове земања већине држава чланица, на пленарном заседању 60. заседања Генералне скупштине [4]. Генерални секретар Кофи Анан је предложио да се учесници самита заједнички сложе око плана за реформу УН, изменама у међународном систему за мир и безбедност, људска права и развој, како би постала способна за суочавањем са изванредним изазовима који се постављају пред УН у 21. веку. Али никакав договор није постигнут. Уместо тога, светски лидери су се договорили о увођењу постепених реформи: стварање Мировне комисије како би се обезбедио централни механизам за помагање земаља које се опорављају од конфликта; потписивање споразума да међународна заједница има право да се умеша када владе земаља оману у својој дужности да заштите сопствене грађане од свирепих злочина; неодређено обећање о стварању бољих институција УН о људским правима; и споразум којим се више средстава посвећује надзорним агенцијама УН-а.

Иако су земље чланице УН-а постигле мало у реформисању бирократског система, Анан је наставио да спроводи реформе под сопственом одговорношћу. Основао је канцеларију за етику, одговорну за разоткривање нових финансијских малверзација и заштиту доушника.

[уреди] Успеси и неуспеси у безбедносним питањима

Највећи део трошкова УН-а се односе на мировне мисије. Буџет за мировне мисије за 2005/06 фискалну годину износи отприлике око 5 милијарди долара, са неких 70,000 војника који се налазе у 17 мисија широм света. Извештај о безбедности за 2005. [5], коју издаје Безбедносни центар са Универзитета Британска Колумбија уз подршку неколико влада и фондација, документовао је драматичан, али необјашњив, пад броја ратова, геноцида и злостављана људских права током предходне деценије. У извештају, које објављују Оксфордске универзитетске новине, сматрају да се најбоље објашњење за ове промене може наћи у невиђеном напретку међународног активизма, предвођеног од стране УН-а, који је започет по завршетку Хладног рата.

У извештају се наводи неколико улагања које су се показале успешним:

Шестоцифрено увећање броја мисија УН у циљу спречавања ратова, од 1990. до 2002.
Четвороцифрено увећање напора за спречавање постојећих конфликта, од 1990. до 2002.
Седмоцифрено увећање броја „пријатеља Генералног секретара“, „контакт група“ и других механизама за подршку мисијама стварања и очувања мира, од 1990. до 2003.
Осмоцифрено увећање броја економских санкција против режима широм света, од 1989. до 2001.
Четвороцифрено увећање броја мировних операција УН-а, од 1987. до 1999.

Ови напори су у значајној мери бројнији, и често, сложеније и већег обима него оне из времена Хладног рата.

Међутим, у многим случајевима чланице УН су показале устезање ка постизању или спровођењу резолуција Савета безбедности. Током 2003. године, Сједињене Државе су покренуле инвазију на Ирак, у јеку неслагања већине чланица. Скоро читаву деценију, Израел је занемаривао резолуције којима је позиван да уклони насеља у Западне Обале и појаса Газе. Овакви неуспеси се противе међудржавној природи УН-а — у многим погледима то је асоцијација 191 земље чланице које морају постићи консензус, а не независна организација.

Остални озбиљни безбедности неуспеси:

Неуспех у спречавању Геноцида у Руанди 1994, што је имало за последицу убијање скоро милион људи, после одбијања чланова Савета безбедности, посебно Сједињених Држава, Британске и Француске владе, да одобре покретање потребне војне акције [6].
Неуспех МОНУЦ-а (УНСБ резолуција 1291) да интервенише током Другог конгоанског рата, који је погодио скоро пет милиона људи у Демократској Републици Конго (ДРК), 1998-2002, и у спровођењу и дистрибуирању хуманитарне помоћи.
Неуспех у спречавању Сребреничког масакра 1995. године, упркос чињеници да је УН прогласила Сребреницу „сигурном зоном“ за избеглице и послала 600 холандских мировњака да је заштите.
Неуспех у достављању хране изгладнелим људима у Сомалији; храну су уместо тога заплењивали локалне ратне вође. Заједнички покушај САД и УН у хватању у хватању банди које заплењују пошиљке хране, завршио се 1993. године битком за Могадиш.
Сексуално злостављање од стране мировњака УН. Већи број миротвораца из неколико земаља било је враћено у домовину са мировних мисија због сексуалног злостављања и искоришћавања млађих девојака до 12 година у више различитих мировних мисија. Ова злостављана су постала распрострањена и настављена упркос многим разоткривањима и истрагама Канцеларије за унутрашњу контролу Уједињених нација. [7] [8] Од 2005. године интерне истраге УН су откриле да су сексуална злостављања и малтретирања су била пријављена у најмање пет земаља где се налазе мировњаци УН-а, међу њима Демократска Република Конго, Хаити, Бурунди, Обала Слоноваче, и Либерија; у то време мировњаци УН-а су се налазили у 16 земаља. [9]

[уреди] Чланство у комисији

Укључење у Комисију за људска права Уједињених нација држава, као што су Судан и Либија, које имају дужу историју кршења људских права, као и либијско председавање комисијом, је било спорно. Ове земље, међутим, тврде да Западне земље, уз своју колонијалну историју агресије и бруталности, немају права да се противе њиховом чланству у Комисији.

[уреди] Скандал нафта за храну

За више информација погледајте Програм нафта за храну.

Програм нафта за храну покренут од стране УН-а 1996. године којим је дозвољено Ираку да продаје нафту на светском тржишту у замену за храну, лекове, и друге хуманитарне потребштине обичних Ирачких грађана који су били погођени међународним економским санкцијама, без могућности да Ирачка влада обнови своје војне снаге по завршетку првог Заливског рата. Програм је прекинут у другој половини 2003. године у сред оптужби за распрострањену злоупотребу и корупцију; бивши директор, Бенон Севан са Кипра, први је суспендован, затим отпуштен из УН-а, како је у извештају истражне комисије коју је предводио Паул Волкер закључено да Севан примао мито од Ирачког режима, и препоручио да му се укине имунитет УН-а како би се омогућила кривична истрага. [10]

Под покровитељством УН-а, у вредности од преко 65 милијарди долара је продато Ирачке нафте на светском тржишту. Званично, око 46 милијарди је употребљено за хуманитарне потребе, и додатни порез који је плаћен за репарацију последица Заливског рата преко Компензационог фонда, за административне и оперативне трошкове УН (2.2%), и за програм инспекције наоружања (0.8%).

Укључени у скандал је био и син Кофија Анана, Коџо Анан, оптужен за илегално набављање уговора за програм нафта за франу у име швајцарске компаније Котекна. Индијски министар спољних послова је уклоњен са дужности због његове улоге у читавом скандалу.