Википедија:Сјајни текстови
Из пројекта Википедија
Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да су најбољи на Википедији. Пре него што се постави овде чланак мора проћи кроз гласање због уредности, тачности, неутралности, и стила. Тренутно, Википедија на српском језику има 80 сјајниx чланaка, од укупно 40.231 на Википедији. Што значи да je сваки 500. чланак изабран. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних уколико прође процес гласања исто као и за одабир. Мала бронзана звездица () у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан. |
|
|
|
Сјајни чланци на главној страни за: Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар |
|
---|---|
Уметност - Биографија - Географија - Књижевност - Религија и митологија
Природне науке - Друштвене науке - Историја - Технологија [уреди] Уметност
[уреди] Биографија
[уреди] Географија
[уреди] Књижевност[уреди] Религија и митологија[уреди] Природне науке[уреди] Друштвене науке
[уреди] Историја
[уреди] Технологија |
|
|
|
[уреди] SkvotiranjeSkvotiranje je zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika. Najčešće se zaposedaju dugo vremena prazni i zapušteni prostori, koji su u javnom vlasništvu ili čija je vlasnička situacija nejasna. U Srbiji je skvotiranje radi stanovanja odavno poznato pod nazivom bespravno useljenje, koji se koristi u zakonodavstvu. Postoji urbano skvotiranje, tj. useljenje praznih prostora, i ruralno skvotiranje, odnosno naseljavanje zemlje. Skvotiranje može biti sredstvo preživljavanja kao i politički čin. Zauzimanjem praznih stanova, skvoteri upražnjavaju svoje pravo na preživljavanje. Odbijajući da plate kiriju, skvoteri odbijaju zgrtanje profita na smeštaju, osnovnom uslovu za život ljudskog bića. Skvoteri smatraju da je duboko pogrešna ideja da pristojan smeštaj može imati samo onaj ko plati i veruju da je to osnovno ljudsko pravo, koje nije na prodaju. Skvotiranje podrazumeva reviziju koncepta privatne svojine, koja ne znači njeno ukidanje, ali podrazumeva ukidanje njene svemoći i uvodi obaveze vlasnika svojine u odnosu na zajednicu. Skvotiranje pruža priliku za uspostavljanje raznih inicijativa, bez prevelikih resursa i nepotrebne birokratije. |
[уреди] ГернзиБеоград ( изговор) је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи, први пут се спомиње као праисторијска Винча 4800. пне. Населили су га Келти у 3. веку, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Словенско име Beligrad (форма Beograd) је први пут забележена у 878. нове ере. Главни град Србије је од 1403 године и био је престоница разних Јужнословенских држава од 1918 па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду, по попису становништва из 2002, је 1,576,124.[1]. Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истамбула, Атине и Букурешта. |