Википедија:Правила уређивања

Из пројекта Википедија

Ова страна је део званичне политике Википедије. Широко је прихваћена међу уредницима и сматра се стандардом који свако треба да поштује.

За све сем мањих исправки користите страну за разговор, ако желите да предложите промену правила.

Садржај

1 Савршенство није неопходно или радост уређивања
2 О стиловима уређивања
3 Уређивање и преобликовање страна за разговор
4 Такође погледајте

[уреди] Савршенство није неопходно или радост уређивања

Дивно је када неко постави довршену, добро написану и коначну верзију чланка на Википедију. То увек треба охрабривати.

Међутим, једна од великих предности Вики система је да непотпуни или лоше написани први нацрти чланка могу кроз поступак заједничког уређивања да прерасту у дотерано и наочито ремек-дело. Ово нашем приступу даје предност у односу на друге начине добијања сличних крајњих производа. Стога треба што је више могуће охрабривати и додавање грубих нацрта.

Неко ће можда започети чланак прегледом неколико насумичних чињеница. Неко други ће додати неко мањинско мишљење. Неко трећи уоквириће чланак додатним гледиштима на тему о којој се говори. Неко ће обрадити запостављено стајалиште, или преобликовати пређашње мишљење да би било више у складу са неутралном тачком гледишта. Следећа особа ће можда додати неке чињенице, бројке или графиконе, или исправити правописне и граматичке грешке које су се поткрале уз бројне измене.

Док се сав тај материјал додаје, било ко може да допринесе и преуреди чланак у јединственију целину. Потом, додаће се још текста; па још прераде и чланак ће се постепено развијати све ближе ка коначној верзији.

У току овог процеса, чланак може да изгледа као прва верзија — или још горе, као насумична збирка белешки и фактоида. Уместо да се згражавамо над његовом ружноћом, требало би да се радујемо његовом потенцијалу, и да имамо вере да ће се поступком уређивања претворити у бриљантну прозу. Наравно, чланак не мора да нам се свиђа; с времена на време можемо да критикујемо рад који је заиста испод сваког нивоа, сем што га једноставно преправљамо. Најважније је да се исправи, ако је то могуће. Безнадежне текстове ћемо померити на одговарајуће стране за разговор или, у случајевима када у чланку не постоји ништа што би га искупило, сместа обрисати. Ово последње међутим не треба преузимати олако.

[уреди] О стиловима уређивања

У принципу, различити људи имају различите „стилове“ уређивања. Неки уређују мало и теже да допринесу новим садржајем. Други више воле да побољшавају и значајно проширују постојеће „клице“ и чланке. Има и оних који воле да се баве лектуром (исправке граматичких грешака, појашњавањем и синтаксом), или додавањем нових повезница и премештањем страна (променом наслова без да се губе историја и „разговор“ стране).

На Википедији има места за све ово.

Такође, Има и различитих стилова уређивања у односу на то колико су људи слободни или колико су вољни да то буду:

Већина нас углавном сматра да треба да будемо храбри при уређивању страна.
Готово се нико не понаша тако да се посаветује са претходним аутором пре прављења измене; када би сматрали да треба тако да радимо, напредовали бисмо веома споро.
Напротив, неки Википедијанци сматрају да уопште не треба околишати — ако уочите проблем, уместо да чекате да расправите измену за коју сматрате да је потребна, једноставно одмах измените. Расправа постаје крајње средство.
Гледиште на средини између ова два држи да дијалог треба испоштовати, али да у исто време треба прихватити ситније измене. По овом ставу, да ли или не направити радикалну измену зависи од контекста — што се чини сасвим разумним.

На Википедији има места за све ове ставове.

Када се припремају велика брисања или замене, можда је најбоље измене предложити у расправи, да првобитни аутор не би био обесхрабрен од даљих доприноса. Оно што је за једну особу побољшање, за другу може бити скрнављење, а нико не воли да види да му се рад уништава без упозорења.

Дакле, што год да радите, покушајте да сачувате информацију. Неки од разлога за брисање дела чланка могу бити:

дуплирање
неважност
очигледна бесмислица
кршење ауторских права
нетачност или немогућност утврђивања тачности информација

Неке од алтернатива брисању су:

преобликовање или навођење тачног извода, уз истовремено настојање да се очува садржај
премештање текста у оквиру чланка или у други чланак (било нови или постојећи)
додавање ствари за које мислите да су битне за уравнотежење чланка

Ако, по вашем мишљењу, текст просто треба поново написати или знатно изменити, слободно то и урадите. Међутим, сачувајте било који стари садржај за који сматрате да би могао бити од значаја за расправу, заједно са коментаром зашто сте направили измену, на страни за разговор. Чак иако сте обрисали нешто што је сасвим очигледно погрешно, велике су шансе да то стоји на страници зато што је неко веровао да је то истина; због тога сачувајте коментар да је текст погрешан да би сте обавестили будуће уреднике.

О било којем поступку да се ради, било да сте одлучили да ревносно мењате или да се прво распитате на страни за разговор, имајте на уму да Википедија није форум за дискусију. Википедија зна да буде веома живо место, и за пројекат у целини је најбоље да своју енергију усресредимо на унапређивање чланака уместо на одбрану наших омиљених теорија, идеологија, религија итд. Није на одмет ни узети бонтон у обзир.