Хенрик I Птичар
Из пројекта Википедија
Хенрик I Птичар (876.-2. јула 936.) је краљ Немачке (919.-936.) и војвода Саксоније (912-936). Оснивач је Отонске династије немачких краљева и царева. Сматра се и првим краљем средњевековне Немачке, која се дотад звала Источна Франачка. Створио је успешну немачку војску, која је зауставила Мађаре, победила Нормане на северу и Словене на истоку. Проширио је територије Немачке и на истоку и на северу.
Садржај |
[уреди] Биографија
Отац му је био војводе од Саксоније, а мајка му је ћерка Карломана Баварског. Након очеве смрти 912. Хенрик постаје војвода од Саксоније. Био је често у сукобима са јужним суседима, војводама од Франконије.
[уреди] Постаје краљ
Када је умро 918. краљ Конрад I, Хенрик је по Конрадовој препоруци постао нови краљ. То је било доста неочекивано обзиром на спорове, које су Конрад и Хенрик имали од 912 до 915 око Тирингије. Наводно је учвршћивао мреже за птице, када је стигла порука да је постао краљ, па отада носи надимак „Птичар“.
На сабору у Фрицлару 919. саксонско и франконско племство изабрало је Хенрика за краља. Хенрик је одбио да буде миропомазан од стране цркве, јер је наводно желео да буде краљ изабран од народа, а не од цркве. Војвода од Баварске, Арнулф Лоши није прихватио Хенрика као краља. Био је антикраљ до 921, када Хенрик осваја Баварску и присиљава га да се закуне на покорност.
[уреди] Стил владања и војводства
Хенрик Птичар је краљевство сматрао конфедерацијом војводстава, а себе је сматрао првим међу једнакима. Дотада су Каролинзи настојали контролисати краљевство помоћу грофова, али то су се сукобљавали краљеви интереси и интереси племства. Хенрик је допустио војводама Франконије, Швабије и Баварске да задрже потпуну унутрашњу контролу својих поседа.
[уреди] Лорена
Хенрик је неколико пута покушавао да освоји Лорену, која је од 910. била у француским рукама. Рудолф Бургундијски га је великом војском спречавао у том науму. Кад је француски краљ Рудолф Бургундијски био заузет, Хенрик је поново покушао и 925. је победио Гизелберта, војводу од Лотарингије (Лорене) и тиме је Лорена поново постала део Немачке. Отада Лорена остаје вековима у немачком поседу. Лорена постаје пето војводство у немачком краљевству. Војводства су:
[уреди] Стварање јаке војске
Хенрик Птичар је био успешан заповедник војске. Немачку су непрестано нападали Мађари. Хенрик им је 924. платио велики данак, с циљем да осигура десетогодишњи мир, током кога Хенрик може утврђивати градове и увежбавати нову елитну коњицу.
Новоствореном војском у којој су језгро чинили тешко оклопљени витезови кренуо је најпре источно преко Лабе. Словенске територије источно од Лабе постају лак плен нове увежбане војске. Са новоствореном војском већ 928. осваја Хавели и Далеминци, а 929. гуши побуну у Бохемији (Чешкој). Источно од Лабе ствара читав низ нових градова, који постају одскочна даска за колонизацију словенског истока.
[уреди] Победио је Мађаре и Нормане и проширио се на северу
Када су Мађари поново напали 933., Хенрик их побеђује у бици код Риаде.
На северу су постојали стални проблеми са Норманима, Данцима, који су пљачкали градове северне Немачке. Нова војска показује се успешна и против Нормана. На северу је успео да подјарми Данце, који су дотад задавали велике проблеме северним крајевима, а особито Фризијцима. Територије Венда постају део Немачке, а Шлесвиг осваја 934.
[уреди] Уједињена немачка племена
Када је Хенрик I Птичар умро 2. јула 936. сва немачка племена су била уједињена у једном краљевству. Постао је први немачки краљ. Његов син Отон I, постаје цар Светог Римског Царства. Други син је посао војвода Баварске, а трећи Бруно постаје надбискуп Келна.
[уреди] Успеси Хенрикове власти
Време његове владавине је обележено следећим успесима:
- зауставио је Норманске нападе на северу,
- победио је Мађаре,
- освојио је славенска подручја источно од Лабе,
- Лорена постала део Немачке,
- створио је унутарњи мир у краљевству и
- почетак покрштавања на северу до Скандинавије.
[уреди] Спољашње везе
- Хенрик I Птичар , његови преци и потомци ((en))
| Претходник: Конрад I |
Краљ Немачке (919. - 936.) |
Наследник: Отон I |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
