Каиро
Из пројекта Википедија
Каиро (арапски القاهرة; романизовано al-Qāhirah) је главни град Египта (и раније Уједињене Арапске Републике) и има отприлике 15,2 милиона становника и по томе је тринаести град по величини у свету.
Док је al-Qāhirah званично име града, у локалном говору се он обично назива именом саме државе Mişr (арапски, مصر) на локалном дијалекту се изговара Maşr.
Име al-Qāhirah значи «онај који потчињава / онај који савладава». Ово име је дато због тога што су многе војске кроз историју покушале освојити град и биле уништене од стране његових бранитеља, или су стране војске биле уништене од бораца посланих из Каира (Монголи, Крсташи и Османлије су примери).
Каиро је смјештен на обалама и острвима Нила у северном Египту, мало јужније од места где река напушта своју пустињом оивичену долину и гдје се грана у три рукавца започињући делту Нила.
Најстарији део града је на источној страни реке. Модерни део се постепено шири западно окружујући зелене површине долине Нила. Западни делови су саграђени по узору на Париз у доба Исмаила Величанственог, са широким булеварима, парковима и отвореним просторима. Најстарији део на истоку је потпуна супротност. Растао је насумично вековима пун уских закрчених стаза. Док западним Каиром доминирају зграде владе и државне зграде у модерном стилу, источни део је испуњен стотинама старих џамија које служе као орјентири. Обилно употребљавање воде из Нила омогућило је граду да се шири ка истоку, даље у пустињу. Мостови повезују Каиро са острвима Гезира и Рода на којима су смештене многе владине зграде и многе куће владиних службеника. Мостови се такође пружају преко Нила повезујући град са предграђима Гиза и Имбабах.
Западно од Гизе, у пустињи, је део древне некрополе Мемфис, на платоу Гизе, са своје три велике пирамиде, од којих је једна Кеопсова пирамида (једина остала од седам древних светских чуда). Око 18 километара јужно од Каира је смјештен стари град Мемфис који се граничи са некрополом Saqqara.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Оснивање и рани период
Тренутна локација града је раније била непогодна због удаљености Нила јер град се са те даљине није могао снабдевати водом из реке. Пође ли се мало на југ наилзи се на рушевине Мемфиса који је основан 3100 година п.н.е. и био је главни град древног Египта. Основао га је Менес од Таниса након што је ујединио краљевства Горњег и Доњег Египта. Главним градом је касније постао Хелиополис, затим Thebes (Теба) на југу, а на крају под династијом Птоломејевића (Александрија) добија статус главног града.
Прво насеље на локацији данашњег Каира била је Римска тврђава, звана тврђава Вабилон, саграђена око 150-те године п.н.е. близу насеља Вабилон-у-Египту које је лежало на старом египатском каналу који је повезивао Нил са Црвеним морем. Мали град, састављен претежно од коптских Хришћана, растао је око тврђаве.
Арапски освајачи, предвођени вођом по имену Амр Ибн-ел-Ас заузимају тврђаву 642. године и постављају своју посаду у њу. Арапско шаторско насеље око тврђаве познато као Ал-Фустат постаје временом стална база арапских снага у Египту, под династијама Умејида и Абасида, а у њему је саграђена прва џамија у Африци. Полако насеље је прерастало у прави град. Северноафричка шиитска династија Фатимиде заузима Египат 972. године и гради нови град, Al-Mansureya, северно од старог насеља. Њихов вођа Ал-Муез Ледин-Еллах мења име града у Каиро (Al-Qahirah - Марс на арапском) због Марса који се уздизао на небу тога дана када је град основан. Џамија Ал-Азхар је саграђена исте године, заједно са пратећим свеучилиштом који је направио Каиро центром учења и филозофије онога доба. Школа и данас представља највећи центар студија Ислама у свету. Селџуци су освојили Каиро средином 1100-тих година, а Саладин њихов вођа, шири град даље, укључујући и градњу његове масивне тврђаве.
Пустошење Багдада 1258. године повећало је значај Каира и он постаје водећи интелектуални и уметнички центар Блиског Истока. Град је заузело Отоманско Царство 1517. године под Селимом, али за владаре су поставили вазалну династију Мамелука.
[уреди] Ера модернизације
Наполеон је освојио Египат 1797. године, а мамелучки владари су му предали Каиро. Након што је његова флота била уништена 1798. године у заливу Абоукир Наполеон је напустио земљу и као заповедника оставио генерала Калбера. Калбер је убијен 1800. године, а трогодишња француска окупација није оставила трајнијих последица нити довела до значајнијих промена.
Први наговјештаји модернизације десили су се под владаром Мехметом Алијем који је железницом повезао Каиро и Александрију године 1851. Значајније промјене се, међутим, нису десиле до режима Исмаил-паше када је, 1863. године, прављење Суецког канала довело извјестан број западњака у земљу.
1867. Исмаил је посетио Париз због Свјетске изложбе. Ту је видио нове архитектонске облике, и одлучио да поново сагради Каиро по европском принципу. Градњу је финанцирао из фонда у који се сливао новац од повећане трговине памуком. Надао се да ће поновну изградњу завршити до 1869. године, када су због отварања Суецког канала у Египат требали доћи бројни угледни гости са Запада.
Ипак радије него да поново изгради Каиро Исмаил је одлучио да сагради потпуно нови део града, даље низ обалу, у западњачком стилу. Пројекат је повјерен Али-паши Мубараку, а осмислио га је француски планер Пиерре Гранд. Нова област луксузних вила и станова је била конструисана.
Популација се експлозивно увећала од 374,000 становника (1882.) до 1,312,000 становника године 1937.
[уреди] Модерни Каиро
Каиро је остао најважнији египатски град за време британске владавине а и послије. У двадесетом веку је виђен велики развој и раст града, како су сељаци напуштали фарме и долазили у град у потрази за послом у фабрикама метрополе. Посебан терет за град су чиниле избеглице из ратова са Израелом. Велики део популације са Синаја и градова око Суецког канала, дошао је у Каиро између 1967. и 1978. године.
Данас је Каиро најнасељенији афрички град, и културни центар арапског света. Још од деветнестог века Каиро је постао туристички центар, и људи из цијелог света долазили су да виде монументе и артефакте древног Египта, нарочито пирамиде. Закон који је донесен, а којим се забрањује извоз ових блага, значи да је Египатски музеј у Каиру једино мјесто где многи предмети могу бити виђени.
Координате: 30° 3′ 22" СГ Ш, 31° 14′ 22" ИГД
