Стари Египат
Из пројекта Википедија
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Антички Египат. (Разговор) |
Пре око 5 000 година на обалама реке Нил у северној Африци развијала се по много чему невероватна цивилизација старог Египта. Њен развој је трајао преко 3 000 година - дуже него иједне друге цивилизације у светској историји! Данас је Египат једна од најразвијенијих и најутицајнијих арапских држава и налази се између Африке и Блиског истока. Египат има историју дугу 6 000 година и многе туристичке атракције - пре свега пирамиде као једино преостало од седам светских чуда, затим огромни кип Сфинге, гробницу краља Тутанкамона и многе друге.
Садржај |
[уреди] Историја
Историја Старог Египта почиње око 3300. пне. када је створена јединствена египатска држава уједињењем Горњег и Доњег царства под краљем Нармером (Менесом), владаром Горњег Египта. Опстао је као независна држава до отприлике 343. пне.
[уреди] Стварање државе
Око 3300. године пре нове ере Египћани су осмислили симболе којима су почели да описују и бележе догађаје свог времена. У то доба краљ Менес је створио државу Египат спајајући две велике области - Горњи и Доњи Египат - у јединствено краљевство. Град Мемфис на северу и град Абидос на југу постали су главни градови новонастале државе, а група снажних и способних владара установила је добро организовану владу. У то време појавио се календар као систем мерења времена, кочије са коњима као превозно средство, а бог Сунца - Ра био је врховни бог у египатској религији.
[уреди] Династије
 |
За више информација погледајте Египатске династије. |
- Старо царство (династије 1 - 6, 33. - 22. век пне.)
- Први прелазни период (династије 7 - 11)
- Средње царство (династије 11 - 14, 20. - 17. век пне.)
- Други прелазни период (династије 14 - 17)
- Ново царство (династије 18 - 20, 16. - 11. век пне.)
- Трећи прелазни период (династије 21 - 25, 11. - 7. век пне.)
- Касни период Старог Египта (династије 26 - 31, 7. век пне. - 332. пне.)
- Грчко - римски Египат (332. пне. - 639. не.)
[уреди] Пропаст Старог Египта
Након много пропалих династија и преминулих великих владара, управљање и власт над Египтом прешли су у руке свештеника и царство је почело да пропада, постајући толико слабо да га је Александар Велики преузео без икаквог отпора Египћана. Иако није провео много времена у Египту, Александрија - новоустановљени главни град Египта под влашћу Александра Великог - био је и остао велелепан и изузетно развијен. Своје царство је Александар Велики касније поделио и предао власт својим генералима, а нешто касније власт ове грчке династије над Египтом окончана је са влашћу Клеопатре VII. Она је владала заједно са својим сином из палате у Александрији, у Доњем Египту, која је недуго затим постала светски центар грчке културе. Након Клеопатре још преко 300 година су фараони грчког порекла владали Египтом, а затим је Египат постао провинција Римског царства. Многе стране државе су тада преузимале Египат на краће време. Након много година ратовања и страдања у својој дугој историји, Египат је коначно постао самостална држава у 20. веку.
[уреди] Река Нил
|
За више информација погледајте Нил. |
Ниједна друга цивилизација у време египатских фараона није се могла такмичити са древним Египтом - моћном државом познатом по велелепним грађевинама, изузетним богатством и, упркос свему, дугим периодима мира и стабилности у око 6000 година дугој историји. Основни разлог надмоћи Египта у то доба била је велика географска предност коју ниједна друга држава није имала, оличена у великој и моћној реци Нил. Десетинама хиљада година центар живота и развоја у Египту била је река Нил. За Египат се и данас са правом каже да је дар реке Нил, јер су две најважније области у Египту велика делта (ушће) Нила и долина Нила. Делта Нила је била и остала срце Египта - древни Египћани веровали су да се воде реке Нил сливају са "неба обиља", јер су сваке године у одређено време плавиле обале реке и сушно пустињско тле стварајући од њега веома плодно земљиште захваљујући којем је у Египту увек било довољно хране. Цео Египат зависио је од ове реке - сва вода, храна, транспорт. Потреба да се стварају и одржавају иригациони канали (за наводњавање поља) и одржава стални транспорт реком били су неки од основних разлога што је Египат формирао своју националну владу и тиме постао прва уређена држава у историји. Могућност неограниченог снабдевања водом резултовала је развојем државе и друштва које је створило велика чуда древног Египта.
[уреди] Фараони
|
За више информација погледајте Египатски фараони. |
Реч "фараон" значи "велика кућа". Египћани су се односили према својим фараонима као према боговима оличеним у различитим облицима - представницима на Земљи. Сматрали су их "вишим бићима" - својеврсним "надљудима" и обраћали су им се именима која би у преводу значила "син бога Ра" или "давалац живота као бог Ра", верујући да ниједно обично име не може изразити величанство одређеног владара. Они су такође веровали да захваљујући њиховом служењу владар успева да свако јутро подигне Сунце на небо и натера Нил да наплави широка подручја плодним муљем крајем сваког лета. Такође су веровали да понуде у храни и води које су свакодневно чинили фараону обезбеђују да богови хране душе преминулих Египћана у загробном животу. Фараон је био свемоћан, а његова моћ апсолутно неоспорна. Основна дужност фараона била је да гради и одржава храмове богова. Додиривање фараонове круне или скиптара, чак и случајно, доносило је смртну казну за починиоца.
[уреди] Пирамиде
|
За више информација погледајте Египатске пирамиде. |
Најимпресивније грађевине Египта свакако су пирамиде које су грађене као гробнице фараона. До сада је пронађено укупно 46 пирамида, а претпоставља се да има и још неоткривених под непрегледним песком пустиња. У 27. веку пре нове ере изграђена је прва пирамида и од тада су оне постале основни начин сахрањивања владара. Један од разлога што су пирамиде толико фасцинантне је тај што су то биле прве грађевине икада саграђене само слагањем прецизно исечених огромних камених блокова једних на друге. У развоју грађевинарства Египат је тако био неприкосновено царство више од 2.000 година. Египћани су веровали да је преминулом и даље потребно његово тело и разне ствари које су сахрањиване уз тело како би преживео у загробном животу. Они су знали да се у сувим пустињама ствари веома добро чувају и бирали су посебна места за сахрањивање која су и данас изузетно добро очувана. Уважени становници Египта тог доба били су довољно богати да изграде велелепне гробнице и богато их опреме златом, драгим камењем, записима на папирусу, сликовним приказима и статуама. Једна од најпознатијих пирамида је Велика пирамида фараона Куфуа - саграђена је од 2 милиона и 300 хиљада камених блокова, а сваки блок тежи око 2,5 тоне.
[уреди] Хијероглифи
|
За више информација погледајте Египатски хијероглифи. |
Египћани нису сликали стварне представе из живота, већ су њихове слике биле врста дијаграма за које се веровало да имају магичну моћ. Како би сачували магичну моћ своје уметности, уметници су прецизно копирали ликовни стил својих предака, па су тако сви уметници древног Египта сликали на исти начин стварајући веома сличне сликовне приказе. Ови прикази у гробницама уско су везани за египатско сликовно писмо или хијероглифе за које се верује да су настали још пре око 5 000 година. Египћани су магичне моћи приписивали и хијероглифима и углавном су их корисили у храмовима и гробницама. Хијероглифски симболи, односно сликовно писмо, заправо представљају целе речи повезане посебним знацима којима су уметници обично описивали живот и веровања преминулог који је сахрањен у тој гробници.
