Витез (град)
Из пројекта Википедија
Витез је град и седиште истоимене општине у Босни и Херцеговини. У њему је живело 27.859 људи 1991. године од чега 45.73% Хрвата, 41.37% Бошњака, 5.42% Срба, 4.91% Југословена и 2.58% осталих. Сам град је бројао 5,502, становника од чега 35% Хрвата, 33% Бошњака , 15% Југословена, 13% Срба, и 4% осталих. Налази се у срадњобосанском катону.
Општина Витез је простор који се протеже у географском средишту Босне и Херцеговине. Витез је сештен у централном делу долине ријеке Лашве, која се протеже од југоисточних падина планине Влашић до Бусоваче. Ова се долина формирала на 390-480 м надморске висине. Лашванско поље дуго је око 17 km, а ширина му је различита и износи просечно 3 km. Витез је удаљен од Сарајева 70 km, а од Зенице 12 km. Најниже насељено мјесто, и то уже градско подручје, налази се на надморској висини од 415 метара, а највише витешко насеље, село Засеље, налази се на 700 метара надморске висине.
Клима је изразито континентална. Температура се зими спушта и до -28 степени Целзијевих, а лети достиже и до +36 степени Целзијевих.
[уреди] Економија
Након Другог светског рата и успоставе нове власти на подручју општине делују предузећа дрвне индустрије, индустрије грађевинског материјала и шумарства, док велики део становништва живи од пољопривреде, односно сточарства. Фабрика дрвета у Витезу је дуго времена радила у саставу државних железница. Од 1952. године пословала је као самостална привредна организација. Обухвата постројења за импрегнацију дрвета капацитета око 36.000 м³ и пилану капацитета до 50.000 м³ дрвета годишње. Развој Витеза у периоду социјалистичке Југославије везан је за хемијску индустрију. Наиме, 3. јула 1950. године, решењем председника Владе ФНРЈ основано је у Витезу предузеће "202", које је касније добило назив Предузеће хемијске индустрије "Слободан Принцип Сељо". У погонима овога подузећа производе се наменски производи, ракетни барути, флегматизатори, антифриз, затим привредни експлозиви и штапин, а формира се и трећа производна јединица ("Синтевит") чији су производни програми ПВЦ-гранулати, израда амбалаже и осталих производа од високотлачног полиетилена, плоча од термопласта и сл. Ово подузеће данас јединствено и под називом Пословни састав "ВИТЕЗИТ". Свакако, кад се говори о индустрији Витеза, неопходно је споменути и приватна предузећа која се појављују крајем осамдесетих година. Међу тим предузећима најбржи развој бележи ПП "РАЈКОВИЋ".
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Витез имала је 27.859 становника, распоређених у 34 насеља.
Национални састав:
- Хрвати - 12.675 (45,49)
- Муслимани - 11.514 (41,32)
- Срби - 1.501 (5,38)
- Југословени - 1.377 (4,94)
- остали - 792 (2,87)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 20.628
- Хрвати - 10.196 (49,42)
- Муслимани - 8.527 (41,33)
- Срби - 1.502 (7,28)
- Југословени - 178 (0,86)
- остали - 225 (1,11)
[уреди] Насељена мјеста
Ахмићи, Била, Брдо, Букве, Дивјак, Доња Вечериска, Дубравица, Гаћице, Горња Вечериска, Јардол, Кратине, Крчевине, Кртине, Крушћица, Лупац, Љубић, Мали Мошуњ, Надиоци, Пирићи, Почулица, Преочица, Прњавор, Путковићи, Ријека, Садоваче, Сиврино Село, Шантићи, Толовићи, Велики Мошуњ, Витез, Враниска, Врховине, Забиље и Засеље.
