Пољаци

Из пројекта Википедија

Пољска застава

Пољаци су западнословенски народ, који претежно живи у Пољској, где чини око 98% становништва. Пољаци су већином католичке вероисповести, а говоре пољским језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Пољака укупно има око 50.002.000, од тога у Пољској 42.575.000, у САД-у 4.977.000, 120.000 у Ирској, 350.000 у Литванији, 1.000.000 у Белорусији, 100.000 у Чешкој, 3.300.000 у Немачкој, 1.050.000 у Француској, 800.000 у Канади. Сем тога Пољаци живе и у Бразилу, Аргентини, Јужној Африци, Летонији, Украјини, Мађарској, Румунији, Казакстану, Шведској, Белгији, Великој Британији, Холандији, Аустрији, Грчкој и Италији.

Пољаци говоре пољским језиком. Име Пољак (пољски polak) изводи се од старославенске ријечи "pole" (поље). Према томе, име "Пољаци" би буквално значило "становници поља".

[уреди] Историја

Првобитно подручје насељавања племена Пољака је око реке Нотец и Варта, у околини данашњих градова Познањ и Гњезно. Већ у средњем вијеку то се племе удружило са сродним племеном Вислана који су живјели у околини данашњих градова Кракова и Варшаве. На тим су подручјима живјела и друга племена, као Гурали, Мазови, Краковци и још неки. С оснивањем јагелонско-литванске државе, многи Пољаци се насељавају у подручјима данашње југоисточне Литваније, данашњој западној половини Белорусије и данашњој западној трећини Украјине, осим тога у сјеверном дијелу Моравске и сјеверној Словачкој. Тоеком индустријализације у 19. веку Пољаци су се селили према индустријским центрима Њемачке и Аустроугарске.

Након Другог светског рата Пољаци су били исељени из источних дијелова ранијег пољског подручја и били насељени у западне дијелове Пољске које су до тада насељавали Немци.