Цистерна Базилика

Из пројекта Википедија

Цистерна Базилика је подземна цистерна која је водом снабдевала центар византијског Цариграда.Смештена је између Хиподрома и свете Софије,а позната је по својим стубовима носачима.

Садржај

1 Изглед
2 Историјат
3 Цистерна Базилика данас
4 Слике цистерне Базилике
5 Види још

[уреди] Изглед

Цистерна је дугачка 146m и широка 65m при чему заузима површину од 9.800m. Свод цистерне држи укупно 336 стубова распоређених у 12 редова од по 28. Стубови су високи 9m, а капители су им претежно јонски и коринтски, мада има и неколико дорских. Зидови цистерне су од ватросталне цигле дебљине 4 m са посебним слојем за изолацију воде, а њен капацитет износи око 80 000 m³ воде.

[уреди] Историјат

Цистерна је изграђена за владавине Јустинијана I и била је у употреби доста дуго.

[уреди] Цистерна Базилика данас

Током 1968.године запушене су пукотине и поправљени стубови,да би се 1985.године отпочело са рестаурацијом целог комплекса.Цистерна је 09.09.1987.године званично поново отворена за посетиоце.

[уреди] Слике цистерне Базилике

Унутрашњост цистерне Базилике	Глава Медузе	Капитeл једног стуба	Центар византијског Цариграда
Тлоцрт цистерне Базилике	Цистерна Базилика	Улаз у цистерну Базилику	Цистерна Базилика