Српско народно позориште
Из пројекта Википедија
Српско народно позориште је најстарији професионални театар у Срба. Основано је 1861. године у Новом Саду и од онда непрестано функционише.
Садржај |
[уреди] Историјат
Крајем 1860. године, у Српском дневнику, Јован Ђорђевић почиње да објављује своје познате чланке у прилог оснивања Српског народног позоришта у Новом Саду, тада центру српске културе у Аустро-Угаркој монархији. У то време, на територији бивше Југославије, није деловало ни једно позориште на језицима југословенских народа. Годину дана касније, 28. јула (16. јула по старом календару) 1861., на седници Српске читаонице у Новом Саду, којом је председавао Светозар Милетић, основан је први професионални театар под именом Српско народно позориште, са задатком да:
- »...позоришну уметност у нашем народу подиже, њен опстанак и развитак стално утврђује и на свагда обезбеђује, да народној драми, а с њоме и народној књижевности нов полет даје, да школу и семениште установљава за оне рода нашег синове и кћери, који се овој племенитој вештини посветити желе, да позоришну струку, трудом и оскуством вештих, образованих и одушевљених мужева на онај степен висине и савршенства узноси, са којих ће нам позориште за цео народ постати школом морала, узором и обрасцем доброг укуса, носиоцем просвете и изображености, будилником народне свести, чуваром народног духа и језика, огледалом сјајне и тужне прошлости и благовесником сретније будућности наше.«
За првог управника СНП-а је постављен Јован Ђорђевић, а налазило се у згради коју је тзв. »позоришту Дунђерских« у дворишту садашњег хотела »Војводина« у центру Новог Сада. Ту се налазило до 1928., када зграда страда у пожару.
Године 1868., СНП гостује у Београд. Кнез Михајло, одушевљен новосадским глумцима, позива Јована Ђорђевића да и у Србији оснује стално позориште. Прихватајући позив као част и изазов, управник са собом одводи и половину новосадског ансамбла и седам година после настанка СНП-а, у Београду се оснива Народно позориште.
Српско народно позориште се одржало јер је заиста било народно. Његови глумци нису били само уметници, него и културни мисионари који су сампорегорно и постојано, животном речју са позорнице битно утицали на свест народа. У позоришту је, у првим данима свога рада, највећи део времена проводило на гостовањима, израсла група великана глумишта: Димитрије Ружић, Драгиња Ружић, Лаза Телечки, Миша Димитријевић, Илија Станојевић, Димитрије Спасић, Драга Спасић, Милка Гргурова, а међу њима и највећи уметник српског глумишта, чаробњак који је на позорници могао све, Пера Добриновић, чији се и споменик, уз споменик Јована Стерије Поповића, налази испред нове зграде СНП-а. То је први споменик који је подигнут једном глумцу у бившој Југославији.
Након што је »позориште Дунђерског« изгорело, позориште се сели у тадашњи »Меморијални Дом краља Александра«, касније »Дом културе« и данашње »Позориште младих« у улици Игњата Павласа. У периоду од настанка до Другог светског рата, позориште је мењало своје име: »Летеће дилетантско позориште«, »Новосадско-осјечко позориште«, »Дунђерско позориште«, »Народно позориште Дунавске бановине«.
Након Другог светског рата, у позориште добија име »Војвођанско народно позориште«. У њему се оснивају нове уметничке јединице, Опера и Балет. Од новембра 1951., враћа му се првобитно име, а од 1956. се у њему одиграва и Стеријино позорје, фестивал домађег драмског стваралаштва, које је основано на иницијативу која је потекла из СНП-а.
Током своје историје, након Јована Ђорђевића, позориште су водили многи управници, међу којима је најзначајнији Милош Хаџић, чији се период назива и »златним периодом СНП-а«.
Године 1981., у 120. сезони, позориште добија нову зграду у коју је ушло 28. марта и тај дан је установљен као »Дан СНП-а« када се сумирају једногодишњи уметнички резултати и награђују најбоља индивидуална и колективна уметничка остварења.
[уреди] Нова зграда СНП-а
Нова зграда, бело мермерно здање у центру Новог Сада, на Позоришном Тргу, се простире на преко 20 000 квадратних метара и има највећу позоришну сцену у Србији и Црној Гори. Поседује три сцене, Велику сцену »Јован Ђорђевић« са 940 места, Малоу сцену »Пера Добриновић« са 373 места и Камерну сцену. Опремљена је са пробним салама за хор и оркестар, балетском салом и великим бројем сценских и техничких радионица.
[уреди] Уметничке јединице и управа
Садашњи управник Српског народног позоришта је Миливоје Млађеновић.
Директор УЈ Опера је диригент Берислав Скендеровић. У оквиру опере раде и Хор и Оркестар СНП-а.
Директор УЈ Балет је првак балета Растислав Варга.
Директор УЈ Драма је првак драме глумац Душан Петровић.
Ове три уметничке јединице опслужују Радне јединице Техника, Маркетинг, као и заједничке службе.
[уреди] Уметници СНП-а
[уреди] Глумци
[уреди] Певачи
- Валентина Миленковић - сопран
- Милица Стојадиновић - сопран
- Данијела Јовановић - сопран
- Свитлана Декар - сопран
- Санела Митровић - сопран
- Сенка Солдатовић - сопран
- Весна Аћимовић - сопран
- Марина Павловић-Бараћ - мецосопран-алт
- Јелена Штулић - мецосопран
- Виолета Срећковић - мецосопран
- Славољуб Коцић - тенор
- Саша Штулић - тенор
- Александар Манојловић - тенор
- Саша Петровић - тенор
- Ненад Маринковић - тенор
- Игор Ксионжик - тенор
- Миодраг Милановић - баритон
- Бранислав Вукасовић - баритон
- Васа Стајкић - баритон
- Бранислав Јатић - бас
- Владимир Зорјан - бас
[уреди] Играчи
[уреди] Диригенти
- Имре Топлак (Imre Toplak)
- Јон Јанку (Ion Iancu)
- Жељка Милановић
- Младен Јагушт
- Борис Швара
- Зорица Митев-Војновић
- Весна Кесић-Крсмановић [диригент хора]
[уреди] Редитељи
- Воја Солдатовић
- Егон Савин
- Дарјан Михајловић
- Младен Сабљић
[уреди] Спољашње везе
Напомена – Већи део текста и слике преузети са сајта СНП-а
