Војвођански Мађари
Из пројекта Википедија
Мађари су друга по величини етничка група Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према попису из 2002. године, 290.207 Мађара живи у Војводини, што је 14,28% од укупног становништва. Укупан број Мађара у Србији је 293.299, што је 3,91% популације Србије. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у Војводини.
Садржај |
[уреди] Распрострањеност
Преко 59% Мађара у Војводини живи у њеном северном делу, где у осам општина чине апсолутну или релативну већину. Општине са апсолутном мађарском већином су: Кањижа (86,52%), Сента (80,51%), Ада (76,64%), Бачка Топола (58,94%), Мали Иђош (55,92%) и Чока (51,56%). Општине са релативном мађарском већином су Бечеј (48,83%) и Суботица (38,47%). Град Суботица је културни и политичку центар војвођанских Мађара.
[уреди] Насеља са мађарском већином (по попису из 2002)
Следи списак насеља у Војводини са аполутном или релативном мађарском већином.
- Бачки Виногради (мађ. Bácsszőlős)
- Бачко Душаново (мађ. Zentaörs)
- Келебија (мађ. Alsókelebia)
- Палић (мађ. Palicsfürdő)
- Суботица (мађ. Szabadka)
- Хајдуково (мађ. Hajdújárás)
- Чантавир (мађ. Csantavér)
- Шупљак (мађ. Alsóludas)
- Багремово (мађ. Brazília)
- Бајша (мађ. Bajsa)
- Бачка Топола (мађ. Topolya)
- Богараш (мађ. Bogaras-Felváros)
- Гунарош (мађ. Gunaras)
- Зобнатица (мађ. Andrásnépe)
- Кавило (мађ. Rákóczifalu или Kavilló)
- Ново Орахово (мађ. Zentagunaras)
- Оборњача (мађ. Nagyvölgy)
- Пачир (мађ. Pacsér)
- Победа (мађ. Győztes или Pobedabirtok)
- Стара Моравица (мађ. Ómoravica или Bácskossuthfalva)
- Адорјан (мађ. Adorján)
- Долине (мађ. Völgyes)
- Зимоњић (мађ. Ilonafalu)
- Кањижа (мађ. Magyarkanizsa)
- Мале Пијаце (мађ. Kispiac)
- Мали Песак (мађ. Kishomok)
- Мартонош (мађ. Martonos)
- Ново Село (мађ. Újfalu)
- Ором (мађ. Orom)
- Тотово Село (мађ. Tóthfalu)
- Трешњевац (мађ. Oromhegyes)
- Хоргош (мађ. Horgos)
- Богараш (мађ. Bogaras)
- Горњи Брег (мађ. Felsőhegy)
- Кеви (мађ. Kevi)
- Сента (мађ. Zenta)
- Торњош (мађ. Tornyos)
- Ада (мађ. Ada)
- Мол (мађ. Mohol)
- Оборњача (мађ. Völgypart-Nagyvölgy)
- Стеријино (мађ. Valkaisor/Sterijino)
- Утрине (мађ. Törökfalu)
- Бачко Градиште (мађ. Bácsföldvár)
- Бачко Петрово Село (мађ. Péterréve)
- Бечеј (мађ. Óbecse)
- Милешево (мађ. Istenföldje)
- Банатски Моноштор (мађ. Kanizsamonostor)
- Врбица (мађ. Egyházaskér)
- Јазово (мађ. Hódegyháza)
- Падеј (мађ. Padé)
- Црна Бара (мађ. Feketetó)
- Чока (мађ. Csóka)
- Мајдан (мађ. Magyarmajdány)
- Рабе (мађ. Rábé)
- Сајан (мађ. Szaján)
- Нова Црња (мађ. Magyarcsernye)
- Тоба (мађ. Tóba)
- Нови Итебеј (мађ. Alsóittebe)
- Торда (мађ. Torontáltorda)
- Хетин (мађ. Tamásfalva)
- Лукино Село (мађ. Lukácsfalva)
- Михајлово (мађ. Magyarszentmihály)
- Бусење (мађ. Káptalanfalva)
- Дебељача (мађ. Torontálvásárhely)
- Јерменовци (мађ. Ürményháza)
- Шушара (мађ. Fejértelep)
- Добричево (мађ. Udvarszállás)
- Скореновац (мађ. Székelykeve)
- Шумарак (мађ. Emánueltelep)
- Богојево (мађ. Gombos)
- Бездан (мађ. Bezdán)
- Дорослово (мађ. Doroszló)
- Светозар Милетић (мађ. Nemesmillitics)
- Телечка (мађ. Bácsgyulafalva)
- Купусина (мађ. Kupuszina или Bácskertes)
- Свилојево (мађ. Szilágyi)
[уреди] Историја
Делове данашње Војводине, који су укључени у састав Угарске у 10. веку, почели су да насељавају Мађари. После отоманског освајања територије данашње Војводине у 16. веку, највећи део мађарског становништа је напустио регион. Мађари су поново почели да насељавају делове данашње Војводине после успоставе Хабсбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880., Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба (35,5%), затим Немаца (24,4%)). По наредном попису из 1890., Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%.
[уреди] Култура
- Мађар Со (мађарски: Magyar Szó), су дневне новине на мађарском језику из Суботице. До 2006. седиште листа је било у Новом Саду.
[уреди] Познати војвођански Мађари
- Моника Селеш (Szeles Mónika), бивша најбоља тенисерка света. Рођена је у Новом Саду 1973.
- Деже Костолањи (Kosztolányi Dezső) (1885-1936), један од најпознатијих мађарских писаца.
- Геза Чат (Csáth Géza) (1887-1919), писац.
- Петeр Леко (Lékó Péter) (рођ. 1979. у Суботици), најбољи мађарски шахиста.
- Феликс Лајко (Lajkó Félix) (рођ. 1974. у Суботици), познати вилониста и композитор.
- Силвестер Левај (Sylvester Levay), композитор. Рођен 1945. у Суботици.
- Зоран Стевановић (Sztevanovity Zorán), један од најпопуларнијих мађарских поп певача
- Душан Стевановић (Sztevanovity Dusán), један од најпознатијих мађарских поп и рок текстописаца, брат Зорана Стевановића
- Ђула Мештер (Mester Gyula), познати одбојкаш, вишеструки репрезентативац Југославије и Србије и Црне Горе
- Алберт Нађ (Nagy Albert), познати фудбалер, репрезентативац СР Југославије, Државне заједнице Србија и Црна Гора и Србије
- Магдолна Ружа (Rúzsa Magdolna), најпопуларнија и најталентованија мађарска поп певачица млађе генерације
- Тхан Мор рођен 1802 у Бечеју, хемичар, оснивач Мађарке краљевске академије наука.
- Јаника Балаж, рођен у Бечеју, најпознатији цигански тамбураш.
- Наташа Јанић (Janics Natasa), кајакашица, наступала на почетку каријере за Југославију, а касније за Мађарску, за коју је освојила више олимпијских, европских и светских златних медаља
[уреди] Политика
Три највеће мађарске политичке партије у Војводини су:
- Савез војвођанских Мађара (председник је Јожеф Каса),
- Демократска заједница војвођанских Мађара (председник је Шандор Пал) и
- Демократска партија војвођанских Мађара, (председник је Андраш Агоштон).
Све три партије учествују у локалним властима у општинама северне Војводине у којима је мађарско становништво већинско (погледати чланак: Мађарска регионална самоуправа)
