Ћирилица

Из пројекта Википедија

уреди

Историја писма
Wadi el-Hol 19. век пне. Proto-Canaanite 14. век пне. Ugaritic 13. век пне. Феничанско 11. век пне. Хебрејско 9. век пне. Арамејско 9. век пне. Brahmic 3. век пне. Девангари 12. век Таи 13. век Сиријско 2. век пне. арапско 4. век грчко 9. век пне. Коптско 4. век Готско 4. век Глагољица 862. Ћирилица 10. век Old Italic 8. век пне. Латиница 7. век пне. Руне 2. век Јужноарапско 9. век пне.
Грузијско 5. век пне.
Јерменско 405.
Orkhon 6. век
Ogham 6. век

Ћирилица је писмо које користи шест словенских језика (руски, украјински, белоруски, српски , македонски и бугарски), као и већи број других језика бившег Совјетског Савеза, Азије и источне Европе.

Садржај 1 Табела ћириличких слова 2 Језици који користе ћирилицу 3 Ћириличко писмо за Русе 4 Коришћење у различитим језицима 4.1 Словенски језици 4.1.1 Руски 4.1.2 Украјински 4.1.3 Белоруски 4.1.4 Бугарски 4.1.5 Српски језик (као и данашњи бошњачки) 4.1.6 Македонски 4.2 Несловенски језици 4.2.1 Казачки 5 Ћирилица у Уникоду 6 Стране сличног садржаја 7 Повезнице ван Википедије

[уреди] Табела ћириличких слова

Ћирилица
А A	Б Be	В Ve	Г Ge	Ѓ Gje	Ґ Ghe	Д De	Ђ Dje	Е E	Є Ukranian E	Ѐ E with grave	Ё Yo	Ж Zhe
ЅDze	ЗZe	ИI	ЙI short	ЍI with grave	ІUkrainian I	ЇYi	ЈJe	КKa	ЌKje	ЋTshe	ЛEl	ЉLje
МEm	НEn	ЊNje	ОO	ПPe	РEr	СEs	ТTe	ѸOu	УU	ЎU short	ФEf	ХHa
ѠOmega Cyrillic	ЦTse	ЧChe	ЏDzhe	ШSha	ЩShcha	ЪHard sign (yer)	ЫYery	ЬSoft sign	ѢYat	ЭE reversed	ЮYu	ЯYa
(not in Unicode)A iotified	ѤE iotified	Ѧ small	Ѫ big	Ѩ small iotified	Ѭ big iotified	ѮKsi Cyrillic	ѰPsi Cyrillic	ѲFita	ѴIzhitsa	ѶIzhitsa with double grave

(руска слова су подебљана; стара слова су курзивна)

[уреди] Језици који користе ћирилицу

Следећи језици користе или су користили ћирилицу:

• индоевропски језици
  • словенски језици
    • руски
    • украјински
    • белоруски
    • бошњачки (који уз ћирилицу равноправно користи и латиницу)
    • српски (који уз ћирилицу равноправно користи и латиницу)
    • македонски
    • бугарски
  • индо-ирански језици
    • осетски
    • таџички
  • романски језици
    • румунски (до 19. века а у Молдавији између 1940 и 1989 (види молдавски))
  • остали индоевропски језици
    • ромски (у Србији и земљама бившег СССР)
    • курдски (код Курда који живе у земљама бившег Совјетског Савеза)

• алтајски језици
  • турански језици
    • азеријски (1939-1991)
    • татарски
    • туркменски (1940-1994)
    • узбечки (1940-1998)
    • киргишки
    • казашки и гангушки (од 1957)
  • угро-фински језици
    • удмуртски
    • килдински саамијски
    • мордвински
  • остали, махом алтајски језици
    • абаски
    • абхаски
    • адиџеји
    • ајсорски
    • алтајски
    • аварски
    • балкарски
    • башкирски
    • бурјатски
    • чеченски (1940-1991)
    • чувашки
    • чукчијски
    • даргваски
    • дунгански
    • евенкски
    • кабардијански
    • калмички
    • карачејски
    • каракалпачки
    • карелијански
    • какаски
    • кантски
    • комијски
    • корјачки
    • кумички
    • лачки
    • лезгијански
    • мансијански
    • маријски
    • монголски
    • нанајски
    • ненецки
    • ногајски
    • оријатски
    • селкупски
    • табасарански
    • татски
    • тувански
    • удекански (удегански) и јакутски језици)

• вештачки језици
  • словио
  • нова лингва франка

[уреди] Ћириличко писмо за Русе

Главница писма настала je из ране ћирилице, која је била дериват глагољице и грчког уставног писма унцијале. За највероватније састављаче ћирилице узимају се Климент Охридски или Константин Преславски, али то питање до данас није коначно решено. Највећи број слова потиче из грчког писма, док неки знакови представљају мање или више упрошћене облике глагољских слова. Ћирилица је добила име по старијем од два брата, словенска просветитеља, Ћирилу, за кога се обично претпоставља да је саставио глагољицу.

А	Б	В	Г	Д	Е	Ё	Ж	З	И	Й
К	Л	М	Н	О	П	Р	С	Т	У	Ф
Х	Ц	Ч	Ш	Щ	Ъ	Ы	Ь	Э	Ю	Я

[уреди] Коришћење у различитим језицима

(Гласови су означени коришћењем Сампе и представљају само апроксимативне вредности.)

Док главница језика који се користе ћирилицом имају фонемску ортографију, постоје и изузеци, углавном у руском: ЕГО (значи њега), а изговара се као /jevO/ уместо /jegO/.

Имајте на уму да срицање имена варира, посебно кад су у питању транскрипције/транслитерације Y/J/I, GH/G/H и ZH/J.

[уреди] Словенски језици

[уреди] Руски

велико	мало	назив	глас	ISO 9:1995 транслитерација
А	а	А	/a/	a
Б	б	Бе	/b/	b
В	в	Ве	/v/	v
Г	г	Ге	/g/	g
Д	д	Де	/d/	d
Е	е	Је	/jE/	e
Ё	ё	Јо	/jO/	yo
Ж	ж	Же	/Z/	zh
З	з	Зе	/z/	z
И	и	И	/i/	i
Й	й	кратко И	/j/	j
К	к	Ка	/k/	k
Л	л	Ел	/l/	l
М	м	Ем	/m/	m
Н	н	Ен	/n/	n
О	о	О	/o/	o
П	п	Пе	/p/	p
Р	р	Ер	/r/	r
С	с	Ес	/s/	s
Т	т	Те	/t/	t
У	у	У	/u/	u
Ф	ф	Еф	/f/	f
Х	х	Ха	/x/	x
Ц	ц	Це	/ts/	c
Ч	ч	Че	/tS/	ch
Ш	ш	Ша	/S/	sh
Щ	щ	Шћа	/Sj/	shh
Ъ	ъ	тврди знак	no palatalization¹	''
Ы	ы	Јери	/1/	y'
Ь	ь	меки знак	/j/ -- palatalization¹	'
Э	э	Е	/E/	e'
Ю	ю	Ју	/ju/	yu
Я	я	Ја	/ja/	ya

Напомене везане за тврди и меки знак:

1. Када се јотовани самогласник (самогласник који почиће са /j/) нађе иза сугласника, сугласник бива палатализован (/j/ се меша са сугласником) а /j/ неће бити изговорено. Тврди знак означава да се то не треба десити, док ће се /j/ појавити испред самогласника. Меки знак означава да се сугласник палатализује али да ће се /j/ испред самогласника чути. Меки знак на крају речи означава да се сугласник пред њим палатализује. Примери: та - ta; тя - t^ja; тья - t^jja; тъя - tja; т - t; ть - t^j.
2. У ортографији пре реформе правописа руског језика, у старороуском језику, као и у црквенословенском ови се знакови зову „јеровима“ (дебелим и танким). Историјски, „тврди и меки знаци“ узимају место данас непостојећих муклих гласова задњег и предњег реда. (У српском језику су се ти гласови прво уједначили у мукли глас средњег реда, а у тзв. „јакој позицији“ дали непостојано а. Данас тај средњег реда постоји у бугарском. Погледајте напомене за бугарски језик.

Историјска слова:

Пре 1918 постојало је још четири слова у употреби: Іі (замењено са Ии), Ѳѳ (Фита „фита“ или „тита“ или „тета“, замењена са Фф), Ѣѣ (Ять „јат“, замењено са Ее), и Ѵѵ (ижица „ижица“, замењено са Ии).

[уреди] Украјински

Као у руском са изузецима:

• Г је звучан струјни сугласник и зове се „Ге“. Између Ге и Де налази се Гје (Ґ, ґ) и изговара се као умекшано /g/. (Ово слово није било званично коришћено у Совјетском Савезу, па се не налази у многим ћириличким фонтовима.)
• Је се иговара као /E/ и зове се „Е“. Јо не постоји. Између Е и Же постоји слово Је (Є, є) које се изговара као /jE/ и које изгледа као обрнуто руско слово Э. Руско слово Э не постоји.
• И се изговара као /1/ и зове се „Y“ (тврдо И). Кратко И се зове „кратко Y“. Између Y и кратког Y постоји слово И (І, і) и изговара се као /i/ а изгледа као латиничко слово I и слово Ји (Ї, ї) и изговара се као /ji/ а изгледа као латиничко слово I са дијарезом (две идентичне тачке изнад слова као код руског слова Јо).
• Јери не постоји.
• Тврди знак се не користи; уместо њега се у тој потреби користи апостроф.
• Шћа се изговара као два посебних гласа, ш и ч

[уреди] Белоруски

Као руски осим:

• И изгледа као латиничко слово I (І, і). (Али, кратко И изгледа као у руском!)
• Између У и Еф постоји слово кратко У (Ў, ў), које изгледа као У (У) са акцентом брев и изговором /w/ као у енглеским дифтонзима у „now“ и „low“.
• Шћа не постоји.
• Тврди знак се не користи; уместо њега се у тој потреби користи апостроф.
• Г представља звучан струјни сугласник. Има Ґґ.
• „Дз“ као „Ђ“, „Дж“ као „Џ“.

[уреди] Бугарски

Као руски осим:

• Је се изговара као /E/ и зове се „E“.
• Јо не постоји.
• Руско слово Е не постоји.
• Шћа се изговара као /St/ и зове се „Штъ“.
• Тврди знак се користи за полугласник, /ə/ (Ъ).
• Јери не постоји.

[уреди] Српски језик (као и данашњи бошњачки)

Као руски осим:

• Изговор српске азбуке је друкчије него изговор руске. Сугласници се изговарају само коришћењем полугласника као помоћи.
• Је се изговара као /E/ и зове се „Е“. Јо не постоји. Руско слово Е не постоји.
• Између Д и Е постоји слово Ђ (Ђ, ђ), које се изговара као /d^j/ и изгледа као Ћерв, само што има закривљење на десној ножици.
• Кратко И не постоји. Између И и Ка налази се слово Ј (Ј, ј) и изговара као /j/, а изгледа као латиничко слово Ј.
• Између Л и М је слово Љ (Љ, љ) које се изговара као /l^j/ и изгледа као Л са прилепљеним меким знаком са десне стране.
• Између Н и О је слово Њ (Њ, њ) које се изговара као /n^j/ и изгледа као Н са прилепљеним меким знаком са десне стране.
• Између Т и У налази се слово Ђерв (Ћ, ћ) које се изговара као /t^j/ и изгледа као мало латиничко слово H са цртицом у горњем делу леве усправне линије.
• Између Ч и Ш налази се слово Џ (Џ, џ) које се изговара као /dZ/ и које личи на Ц само са цртицом помереном на средину доње водоравне линије.
• Ш је последње слово; остало не постоји.

[уреди] Македонски

Као у српском осим:

• Између З и И се налази слово Дз (Ѕ, ѕ) које се изговара као /ʣ/ а исто је као латиничко слово S.
• Ђ се мења Гј (Ѓ, ѓ) а изговара се као /ɟ/ и изгледа као Г са акутом.
• Ђерв се мења са Кј (Ќ, ќ) а изговара се као /c/ и изгледа као К са акутом.

[уреди] Несловенски језици

Ове азбуке су махом настале на основу руске, али са поприличним разликама, поготову кад су у питању кавкаски језици. U централној Азији коришћење ћирилице је постало често предмет политичких спорова по распаду Совјетског Савеза јер подсећа на совјетску власт. Одређени број језика је уместо ћирилице почео да користи друга писма.

[уреди] Казачки

ћирилица	кајдарска латиничка транслитерација
Аa	Aa
Әә	Ää
Бб	Bb
Вв	Vv
Гг	Gg
Ғғ	Ğğ
Дд	Dd
Ее	Ee
Ёё	Yo yo
Жж	Jj
Зз	Zz
Ии	Iy iy
Йй	Yy
Кк	Kk
Ққ	Qq
Лл	Ll
Мм	Mm
Нн	Nn
Ңң	Ññ
Оо	Oo
Өө	Öö
Пп	Pp
Рр	Rr
Сс	Ss
Тт	Tt
Уу	Ww
Ұұ	Uu
Үү	Üü
Фф	Ff
Хх	Xx
Һһ	Hh
Цц	Cc
Чч	Çç
Шш	Şş
Щщ	??
Ъъ	??
Ыы	Iı
İi	İi
Ьь	??
Ээ	Ee
Юю	Yu yu
Яя	Ya ya

[уреди] Ћирилица у Уникоду

У Уникоду ћирилички блок се простире између од U+0400 до U+052F. Знаци између позиције U+0400 и U+045F су у основи знаци из кодног распореда ISO 8859-5 померени нагоре за 864 позиција. Знакови у опсегу између U+0460 и U+0489 су историјски и не користе се у савременим језицима. Знакови у простору од U+048A и U+052F су додатни знаци за различите несловенске ћириличке азбуке.

Уникод не укључује акцентована ћириличка слова, али се могу добити комбиновањем са различитим дијакритичким знацима. Тако се додавањам U+0301 ("комбинујући акут") после слова које се жели акцентовати добија акцентовано слово (тј. ы́ э́ ю́ я́). Неки језици (као што је савремени црквенословенски језик) још увек нису у потпуности подржани.

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

A

B

C

D

E

F

400

Ѐ

Ё

Ђ

Ѓ

Є

Ѕ

І

Ї

Ј

Љ

Њ

Ћ

Ќ

Ѝ

Ў

Џ

410

А

Б

В

Г

Д

Е

Ж

З

И

Й

К

Л

М

Н

О

П

420

Р

С

Т

У

Ф

Х

Ц

Ч

Ш

Щ

Ъ

Ы

Ь

Э

Ю

Я

430

а

б

в

г

д

е

ж

з

и

й

к

л

м

н

о

п

440

р

с

т

у

ф

х

ц

ч

ш

щ

ъ

ы

ь

э

ю

я

450

ѐ

ё

ђ

ѓ

є

ѕ

і

ї

ј

љ

њ

ћ

ќ

ѝ

ў

џ

460

Ѡ

ѡ

Ѣ

ѣ

Ѥ

ѥ

Ѧ

ѧ

Ѩ

ѩ

Ѫ

ѫ

Ѭ

ѭ

Ѯ

ѯ

470

Ѱ

ѱ

Ѳ

ѳ

Ѵ

ѵ

Ѷ

ѷ

Ѹ

ѹ

Ѻ

ѻ

Ѽ

ѽ

Ѿ

ѿ

480

Ҁ

ҁ

҂

҃

҄

҅

҆

҇

҈

҉

Ҋ

ҋ

Ҍ

ҍ

Ҏ

ҏ

490

Ґ

ґ

Ғ

ғ

Ҕ

ҕ

Җ

җ

Ҙ

ҙ

Қ

қ

Ҝ

ҝ

Ҟ

ҟ

4A0

Ҡ

ҡ

Ң

ң

Ҥ

ҥ

Ҧ

ҧ

Ҩ

ҩ

Ҫ

ҫ

Ҭ

ҭ

Ү

ү

4B0

Ұ

ұ

Ҳ

ҳ

Ҵ

ҵ

Ҷ

ҷ

Ҹ

ҹ

Һ

һ

Ҽ

ҽ

Ҿ

ҿ

4C0

Ӏ

Ӂ

ӂ

Ӄ

ӄ

Ӆ

ӆ

Ӈ

ӈ

Ӊ

ӊ

Ӌ

ӌ

Ӎ

ӎ

ӏ

4D0

Ӑ

ӑ

Ӓ

ӓ

Ӕ

ӕ

Ӗ

ӗ

Ә

ә

Ӛ

ӛ

Ӝ

ӝ

Ӟ

ӟ

4E0

Ӡ

ӡ

Ӣ

ӣ

Ӥ

ӥ

Ӧ

ӧ

Ө

ө

Ӫ

ӫ

Ӭ

ӭ

Ӯ

ӯ

4F0

Ӱ

ӱ

Ӳ

ӳ

Ӵ

ӵ

Ӷ

ӷ

Ӹ

ӹ

Ӻ

ӻ

Ӽ

ӽ

Ӿ

ӿ

500

Ԁ

ԁ

Ԃ

ԃ

Ԅ

ԅ

Ԇ

ԇ

Ԉ

ԉ

Ԋ

ԋ

Ԍ

ԍ

Ԏ

ԏ

510

Ԑ

ԑ

Ԓ

ԓ

Ԕ

ԕ

Ԗ

ԗ

Ԙ

ԙ

Ԛ

ԛ

Ԝ

ԝ

Ԟ

ԟ

520

Ԡ

ԡ

Ԣ

ԣ

Ԥ

ԥ

Ԧ

ԧ

Ԩ

ԩ

Ԫ

ԫ

Ԭ

ԭ

Ԯ

ԯ

[уреди] Стране сличног садржаја

• ћирилизација
• јотовање

[уреди] Повезнице ван Википедије

• Примена ћирилице на мрежи и рачунарима
• Ћириличко писмо на omniglot.com
• Уникодова страна „Cyrillic“ (PDF)
• Уникодова страна „Cyrillic Supplement“ (PDF)
• Подаци о ћириличкој транслитерацији и ћириличким рукописима
• Генератор за руски типографски пуњач текста
• "Фонтозбир", Преко 1000 бесплатних српских ћирилићних фонтова (-zip архива).