Јужни океан

Из пројекта Википедија

Земљиних пет океана

Јужни океан, још познат и као Јужни поларни океан (још је познато име и Антарктички океан), је велика водена маса која се налази близу Антарктика. То је Земљин четврти највећи океан, а последњи који је дефинисан као океан од стране географа на Међународној хидрографској организацији (енгл. IHO). Али, иако је службено признат као океан тек недавно, међу морнарима он се сматра океаном већ деценијама.

Од 68 држава које су чланице МХО-а. њих 28 се одазвало гласању о новом океану. 27 се изјаснило за нови океан, док је једино Аргентина одбила прихватити нови океан. Само име Јужни океан је одабрано од стране осамнаест држава уз алтернативно име Антарктички океан. Половина гласова је била да се граница Јужног океана одреди на 60. степену јужне Земљине полутке, а друга половица се изјаснила да жели границу на 35. степену јужне полутке.

Остали извори наводе Атлантски, Тихи и Индијски океан као океане који омеђују Антарктик.

[уреди] Географска обележја

Јужни океан, је океанографски речено, дефинисан као океан који припада Антарктичкој струји, која кружи око Антарктика. Мора која Јужни океан укључује су Амундсеново, Белингасуеново, Росево, Веделово и део Дракеовог пролаза. Укупна површина коју овај океан заузима је 20.327.000 km².

[уреди] Карактеристична обележја

Јужни океан је лоциран у јужној Земљиној полулопти. Највећа дубина му је на неким местима између 4.000 и 5.000 метара (иако има и већих дубина), али преовладавајуће су много плиће воде. Просечна дубина је 133 метара, што је у односу на друге океане, поприлично плитко.

Количина вода је пропорционална Сунчевим утицајима. У мартт количина воде је најмања, само 2.6 милиона km² (јер је температура врло мала), док је у септембру температура највећа, па се лед топи, што за логичну последицу има повећање количине воде (и до 7.2 милиона km²).

Највећа дубина је 7.235 метара на јужном крају код Јужносендвичке бразде, на координатама 60°00'Ј, 024°З.

[уреди] Клима

Ледене масе плутају површином Јужног океана

Морске температуре варирају између -2 и +10 C. Циклонске олује путују на исток и честе су због наглих промена и разлика између температура леда и отвореног океана. Ветрови који дувају око 40. јужнога степена су најјачи измерени на читавој Земљи. Зими, између 55. и 65. јужнога степена, вода се смрзава и смањује површину текуће воде. Притом је температура воде око 0 степени.

[уреди] Природна богатства

огромне залихе уља и природног гас;
налазишта мангана;
питка вода у сантама леда;
лигње, китови, морски сисавци, многе врсте риба

[уреди] Природне опасности

Ледени брегови и санте леда се могу наћи у овом океану у било којем делу године. Неки ледени брегови досежу и висину од неколико стотина метара, док су и оне од једног метра опасне за пловидбу бродова. Додатне тешкоће поморцима дају ветрови и огромни таласи током читаве године, а поготово у раздобљу од маја до октобра. Али, људска врста је решила овај проблем употребом ледоломаца, бродова специјализованих за пловидбу залеђеним морима.

[уреди] Тренутно стање околине

Повећано ултраљубичасто зрачење је резултовало озонском рупом изнад Антарктика. То за последицу има отапање ледених брегова, подизање глобалне висине воде и оштећивање ДНК свих живих бића. Илегално, непријављен риболов веома оштећује читави живи свет у Јужном океану и нестанак бројних ендемских облика живота. Пролазак великога броја бродова повећава и могућност еколошке катастрофе (нпр. излив нафте), једног од водећих узрока угрожености облика живота.

[уреди] Међународни договори

Јужни океан је предмет свих међународних расправа о проблему светских океана. Наведени су сви међународни договори што се тиче Јужног океана:

Међународна организација заштите китова забрањује лов на китове јужније од 40. јужнога степена. Јапан не поштује овај договор и повремено, након што њихови научници дају зелено свјетло, иду у лов на китове у забрањеном подручју.
Ограничен је лов на фоке.
Строго је регулисан риболов у овоме подручју.
Бројне државе забрањују искориштавање минералних богатстава у овом океану.

[уреди] Економија

Риболов у сезони 1998./99. између 1. јула и 30. јуна је за резултат имало излов приближно 120.000 тона морских животиња. То је за последицу имало смањење живог света у Јужном океану. Од тада се стално доносе нови закони који ограничавају излов.

Сталан је пораст туризма. Исте сезоне (1998./99.) Јужни океан је посетило 11.000 туриста, за разлику од 9.500 туриста у сезони 1997./98.

[уреди] Луке

За разлику од Пацифика, у Јужном океану број лука је ограничен условима леда. Постоји мали број лука, у које је улаз омогућен само током летних месеци, и то уз обавезну помоћ ледоломаца. Већина лука не одобрава, штавише и не дозвољава, упловљавање приватних бродова, осим у хитним случајевима.