Лед

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Лед (вишезначна одредница).

Лед је чврсто агрегатно стање воде, које она достиже на температурама испод тачке мржњења (0°Ц). Због специфичног просторног распореда који молекули воде тада заузимају, лед има мању густину од воде (за око 8,5%) и плута на њеној површини (в. "Вода - физичке особине"). Специфична топлота леда је дупло мања од воде у течном стању. Због тога се лед релативно брзо образује на површини воде расхлађене до температуре од 0°Ц, а за његово топљење потребна је много мања количину топлоте (79,72 цал г -1)него за упаравање течне воде (539,6 цал г -1). Повећањем саланитета снижава се тачка мржњења воде. Тако се морска вода (просечног саланитета од 35 г Л -1) мрзне тек на -1,91°Ц. Највеће количине леда у биосфери се налазе у поларним капама.

Садржај 1 Занимљивости 2 Врсте леда 3 Употреба леда 3.1 Друге употребе леда 4 Лед на различитим притисцима 5 Фазе леда 6 Спољашње везе

[уреди] Занимљивости

[уреди] Врсте леда

[уреди] Употреба леда

[уреди] Друге употребе леда

[уреди] Лед на различитим притисцима

[уреди] Фазе леда

[уреди] Спољашње везе

• The phase diagram of water, including the ice variants
• Webmineral listing for Ice
• MinDat.org listing and location data for Ice
• The physics of ice
• The phase diagrams of water with some high pressure diagrams
• A recent discovery about how ice melts
• 'Unfreezable' water, 'bound water' and water of hydration
• Electromechanical properties of ice