Метар

Из пројекта Википедија

За алат погледајте Метар (алат)

Метар (симбол m) је СИ основна јединица за даљину (или дужину у говору физичких наука). Дефинише се као дужина путање коју у апсолутном вакууму пређе светлост за време од тачно 1/299792458 секунди. Ова дефиниција не мења величину јединице (погледати Историју испод), али је уведена да би пратила скорашњи развој у вези са техникама за мерење, где се дужина и време могу репродуковати са веома великом тачношћу — у случају са временом, до тачности од 10¹³. Један метар је једнак приближно 39.37 инча (3.28 стопа).

[уреди] СИ префикси примењени на метар

Метар може да се користи са СИ префиксима.

[уреди] Конверзије

1 метар је еквивалентан са:

• тачно 1/0.9144 јарда (приближно 1.0936 јард)
• тачно 1/0.3048 стопа (приближно 3.2808 стопе)
• тачно 10000/254 инча (приближно 39.370 инча)

[уреди] Историја

Начини дефинисања метра су се временом мењали:

• 1793: 1/10.000.000 дужине од пола до екватора.
• 1795: Привремена метарна шипка од лима.
• 1799: Дефинитивни прототипови метарних шипки од платине.
• 1889: Међународни прототип метарне шипке од платине-иридијума.
• 1960: Спектар криптона: 1650763,73 сталасних дужина у вакууму радијације која одговара прелазу између нивоа 2p10 и 5d5 криптон-86 атома.
• 1983: Дефиниција на основу брзине светлости: Дужина коју светлост пређе у вакууму за 1/299792458 секунде.

Сама реч долази из грчког метрон (μετρον), што значи "мера", преко француског mètre. Прва забележена употреба у енглеском језику је из 1797. године.

У 18. веку, била су два фаворизована прилаза дефиницији стандардне јединице за дужину. Неки су предлагали дефинисање метра као дужине клатно са полу-периодом од једне секунде. Остали су предлагали дефинисање метра као један десетмилионити део дужине земљиног меридијана по квадранту (једна четвртина обима земље). 1791. године, Француска Академија Наука је одабрала меридијанску дефиницију, користећи Париски меридијан, уместо дефиниције са клатном због мале варијације силе гравитације над површином земље, која утиче на период клатна.

Међународни прототип метра стандардна шипка направљена од платине-иридијума. Ово је било стандардно до 1960, када је нови СИ систем почео да користи спектар криптона као основу. 1983. године садашњи метар је био дефинисан по вези између брзине светлости у вакууму.

Августа 1793. године, Републиканска Влада у Француској је одлучила да стандардна јединица дужине буде 10 ^{− 7} земљиног квадранта који пролази кроз Париз и да се јединица назове метар. Пет година касније мерење је завршено и направљена су три стандарда од платине и више копија од гвожђа. Даље анализе су показале да је дужина земљиног квадранта била погрешно измерена, што је проузроковало да прва прототип шипка буде за петину милиметра краћа (због погрешног прорачуна заравнања земље), па је уместо мењања дужине метра како би се одржао 10 ^{− 7} однос, метар је редефинисан као растојање између две означене тачке на шипци. Тако да је обим Земље кроз полове само приближно 40 милиона метара.

1870их година, у доба модерне прецизности, серија међународних конференција је одржана како би се смислили нови метрички стандарди. Конвенција о метру (Уговор о метру) из 1875. године је обавезала стварање сталног Међународног бироа за тежине и мере у Севру у Француској. Ова нова организација би чувала нове прототипове метра и килограма када буду направљени и она би одржавала поређења између њих и националних стандарда за метар и килограм. Ова организација је направила нову прототип шипку 1889. године успостављајући тако Међународни прототип метра као раздаљину између две линије на стандардној шипци од легуре сачињене од 90% платине и 10% иридијума 1893. године, стандардни метар је први пут измерен интерферометром од стране Алберта Абрахама Микелсона, проналазача те справе и заговорника коришћења неких одређених таласних дужина светлости као стандардна растојања. До 1925, интерферометрију је регуларно користио Међународни биро за тежине и мере. Међутим, међународни прототип метра је остао стандард све до 1960. Првобитни међународни прототип метра се и даље чува у Бироу под условима одређеним 1889. године.

Једанаеста Генерална конференција тежина и мера 1960. године је дефинисала метар у новом СИ систему као 1.650.763,73 таласних дужина наранџасто-црвене емисионе линије у спектру криптон-86 атома у вакууму.

Како би се још више смањила несигурност, седамнаеста Генерална конференција тежина и мера 1983. је заменила дефиницију метра са садашњом, и тако поправила дужину метра у вези са временом и светлосном дужином:

Метар је дужина путање коју у вакууму пређе светлост за време од 1/299792458 секунди.

Напомена: ова дефиниција тачно фиксира брзину светлости у вакууму на 299.792.458 метара у секунди. Дефиниције базиране на физичким особинама светлости су прецизније јер се за особине светла сматра да су универзално константне.

[уреди] Види још

• СИ
• СИ префикс
• Претварање јединица ради упоређивања са осталим јединицама

[уреди] Спољашње везе

• Историја метра на америчком Националном Институту за Стандарде и Технологију (NIST)
• Историја метра на Међународном бироу за тежине и мере (BIPM)
• Временска линија историје метра на NIST-у
• BIPM - Дужине