Јерусалим

Из пројекта Википедија

Јерусалим (Хебрејски: יְרוּשָׁלַיִם, Јерушалајм ; Арапски: 'القُدس, ал-Кудс) је антички блискоисточни град кључне важности за религије Јудаизам, Хришћанство и Ислам. Држава Израел има свој главни град у Јерусалиму, макар то њено право је оспорено.

Јерусалим („градња мира“?) веома стари град велике моћи, у природно добром положају, међу брдима на 770 м надморске висине.

Освојио га Давид, који га je учинио главним градом својег уједињеног царства. Овде je Соломон саградио први Храм. Јерусалим je постао велики свети град Јевреја (Пс 122,3-7). Град и Храм срушио je Навуходоносор 586. г., a обновили их Језра и Немија после повратка из вавилонског ропства (расејања).

Положај Храма

Римљани су освојили Јерусалим 63. пнe, a разрушили га 70. г. не.

Христос je посећивао Јерусалим о верским празницима (као што je био обичај важећи за све Јевреје. Овде je Господ распет на Голготи, погребен и после три дана славно васкрсао. Овде се вазнео и ниспослао свога Светог Духа на Дан Педесетнице, што je рођендан Христове Цркве (Дап 2).

Године 637. муслимани су освојили град, населили се овде и углавном остали до 1948. г., када je створена садашња држава Израел. До 1966. г. био je подељен између Израела и Јордана, a од тада je цео у Израелу!

Откако je овде по доласку муслимана подигнута „Купола на стени“ (Омарова или Акса Џамија), Јерусалим je постао свети град и треће религије. Иначе, Јерусалим je праслика Небеског Јерусалима, који ће се остварити на крају овог века.

Јерусалим, град у данашњем Израелу, јединствен је и по томе што означава свето место за три вере: хришћанство, јудаизам и ислам. Зидине старог града опасују простор на којем је зачета читава данашња јеврејска, хришћанска и муслиманска цивилизација. На том месту налазе се најзначајнији историјски споменици као и места на којима су се, по предању, одиграли догађаји описани у светим књигама - Библији и Курану.

Једно од најпосећенијих места је остатак Соломоновог храма, Западни зид, нама познатији као Зид плача. Јевреји из целог света долазе да се моле испред овог зида остављајући поруке на хартији у пукотинама зида. Овде се, такође, моле и хасиди - верници са дугачким зулуфима, црном брадом, у црним одорама и са шеширима који личе на цилиндре. Религија им не дозвољава да раде суботом, па су сви важни уређаји у домаћинствима програмирани да на тај дан (шабат) раде сами. Петак је дан када се већина јеврејског становништва припрема за шабат, јер он траје од петка увече до суботе увече. За то време људи се поздрављају "шабат шалом" (мир суботом).

Посетиоцима је такође занимљива и улица којом је Христос прошао када је вођен на погубљење. Њено име је Виа долороса, што значи Пут суза. У улици су означена места на којима је Исус падао носећи крст. Данас се ту налази пијаца. На брду Голгота, где је разапет Христос, данас се налази црква, а у рупу у земљи у коју је био пободен крст посетиоци стављају руке.

За припаднике муслиманске вере значајна је џамија Ал Акша, после Меке и Медине највеће свето место муслимана, испред које се налази камен са отисцима копита Мухамедовог коња. Предање каже да је коњ своје отиске у њему оставио непосредно пре него што се Мухамед вазнео у небо. Значајна места за Јевреје су, поред Западног зида, још и Давидов и Соломонов гроб.

[уреди] Галерија



Плоча Помазања у Цркви Св. Гроба	Чувари Св. Гроба	Врх брда Морије у џамији Ал Акси где је Авраам хтео да жртвује Исака	Гроб Христов у Цркви Св. Горба
Пета Статија у Улици Страдања - Via Dolorosa	Бања Витезда, где је Христос исцелио одузетог	Џамија Ал Акса на месту некадашњег Соломоновог храма	Голгота - место на коме је Христос распет