Корушко питање
Из пројекта Википедија
Корушко питање је проблем постојања односно угњетавања и германизације словенског (словеначког) становништва Корушке од стране аустријанаца који су након распада Аустроугарске уз помоћ великих сила укључили Корушку у састав новостворене републике Аустрије. Питање је нарочито постало актуелно доласком фашиста на власт у Аустрији крајем XX века.
[уреди] Историјска подлога корушког питања
Корушка је као средишњи део кнежевине Карантаније од V века насељена искључиво Словенима, пред којима се локално романско становништво повукло. Уласком Карантаније у Баварску 745. године и њеним укључењем у Франачку локално словенско становништво потпада под туђинску власт под којом је и дан данас. Током миленијумске германске владавине етничка структура Корушке је промењена германизацијом локалног становништва и насељавањем немачких колониста. Процес германизације достигао је свој врхунац у Хабсбуршкој монархији.
Распадом Аустроугарске крајем 1918. године на целом подручју некадашње монархије настају мутна времена у којима државе настају и нестају у року од само неколико месеци. Користећи се таквом ситуацијом трупе новостворене републике Аустрије запоселе су Корушку, пре него што се словеначко становништво организовало и пре него што су трупе војске краљевине Србије стигле.
[уреди] Корушки плебисцит
Улазак аустријских трупа у Корушку јасно је говорио да се она спрема да изведе анексију Корушке, као што је само деценију раније урадила са Босном и Херцеговином (види: Анексија Босне и Херцеговине), без обзира на неслагање краљевине СХС и представника словеначког народа. Одлукама мировног уговора у Сен Жермену под тачкама 49. и 50. одлучено је да се у јужном делу Корушке обави плебисцит, док је северни део припао Аустрији. У самој Корушкој је током 1919. године вођен жесток рат који је окончан тек када је под притиском великих сила склопљено примирије, са тим да се судбина јужног дела Корушке одлучи плебисцитом. Површина Корушке у том трену износила је 9 534 km2, од чега је тзв. јужну тј. плебисцитарну Корушку чинило свега 2 120 km2 и у њој је око 60% било словеначко становништво.Јужна Корушка је подељена на две зоне
Избори су прво требали да буду изведени у зони А, а 15 дана касније у зони Б без обзира на исход гласања у зони А. Избори у зони А обављени су 10. 10.1920. године и на њима је донета одлука да се зона прикључи новоствореној републици Аустрији, након чега избори у зони Б нису ни одржани и она је потпала под аустријску власт. Након избора и прикључења новоствореној републици Аустрији положај локалног словеначког становништва додатно се погоршао, поготово положај оних који су активно учествовали у кампањи за прикључење краљевини СХС.
| Корушки плебисцит | Република Аустрија | Краљевина СХС |
|---|---|---|
| Укупно | 22.025 | 15.278 |
| Процентуално | око 60% | око 40% |
У току кампање за плебисцит словеначки представници (ван Корушке) нису узели толиког учешћа, за разлику од аустријских представника, док ангажованост званичног Београда (у логистичкој и финансијској подршци) практично и није постојала, првенствено због заузетости многим другим нерешеним питањима о разграничењу са суседним државама (краљевина Италија, република Мађарска). Поред слабе подршке коју је добијена из Матице, један од пресудних фактора победе републике Аустрије на плебисциту било је и отворено залагање за припајање Корушке Аустрији и помоћ коју су на том плану пружили представници Француске и Уједињеног краљевства у плебисцитној комисији, као и безрезервно подршка коју је истој ствари пружао представник краљевине Италије остајући доследан политици своје државе која је у то време на све начине покушавала да ослаби краљевину СХС не би ли се докопала територија на источном Јадрану које су јој, противно жељама краљевине Србије и локалног словенског живља, обећане Лондонским уговором.
[уреди] Корушко питање данас
Стање словеначког становништва у Аустрији односно Корушкој погоршао се крајем XX века када власт у Аустрији преузимају фашисти предвођени Јергом Хајдером. Иако је ЕУ санкцијама приморала Хајдера да напусти место канцелара, то није био крај политичке каријере његове странке и њега самог. После победе на локалним изборима фашисти преузимају власт у Kорушкој, а сам Хајдер постаје њен поглавар, након чега се погоршава положај локалног словенског (словеначког) становништва. Ово се огледа између осталог огледа и у чињеници да локална власт још увек није отпочела постављање двојезичних табли са именима градова и села у Корушкој, иако је врховни суд Аустрије донео одлуку да је њихово постављање у складу са уставом и да локална власт мора да, у складу са европским стандардима, постави такве табле. Непоштовање одлуке врховног суда Аустрије, све чешће је предмет дипломатских протеста владе републике Словеније и катализатор правог дипломатског рата између две државе. Аустријанци су као против меру поново актуелизовали случај Холмец у покушају да ослабе дипломатску позицију републике Словеније, након чега се и јавност у СЦГ заинтересовала за њега, по први пут након 15 година.
