Прва битка код Ел Аламејна
Из пројекта Википедија
| Прва битка код Ел Аламејна | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог светског рата | |||||||||||||
 Напредовање тенкова афричког корпуса |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
 Велика Британија + Комонвелт |
  Немачка Италија |
||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| Клод Очинлек | Ервин Ромел | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| 150.000 војника | 100.000 војника | ||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
| Други светски рат - Северноафричка кампања |
|---|
| Компас – Тобрук – Бревити – Борбена секира – Крсташ – Газала – Бир Хакејм – Ел Аламејн (I) – Алам Халфа – Ел Аламејн (II) – Бакља – Касерин – Боксач |
Прва битка код Ел Аламејна је вођена месец дана (1. - 31. јула 1942.) између њемачко-италијанског Афричког корпуса под заповедништвом генерала Ервина Ромела и Британске 8. армије којом је заповедао генерал Клод Очинлек.
[уреди] Битка
1. јула Афрички корпус је кренуо у напад на Британску 8. армију која се налазила на утвђеним положајима на Аламеинској црти. До вечери, Афрички корпус није успио пробити одбрамбене положаје Британаца, што је довело до заустављања Афричког корпуса генерала Роммела. Ујутро 2. јула Ромел је окупио своје снаге на северу, с намером да заобиђе Ел Аламејн и пробије одбрамбену црту Британаца. Очинклек је наредио протунапад око средине положаја Афричког корпуса, али безуспјешно.
Истовремено, Савезници су напали и јужни дио Афричког корпуса. Ту су наишли на Италијане, и били су нешто успешнији. Због таквог отпора Савезника, Ромел се одлучио на ново прегрупирање Афричког корпуса и припрему обране својих положаја.
Очинклек је 10. јула на северу код Тел ел Еиса напао Афрички корпус и при томе заробио око хиљаду Немаца и Италијана, а Ромелов протунапад није успео. Очинлек је поново напао 14. и 21. јула. Нити једна од двају битки није била успешна, а недостатак наоружања пешадије, које је требало стићи у вријеме друге битке, довело је до губитка око 700 људи.
Упркос овим поразима, Савезници су 27. јула извели још два напада. Напад изведен на сјеверу код Тел ел Еиса је био осредњи промашај, док је други, код Митејрија, био злосрећни пораз. Минска поља, која су поставили Немци и Италијани, нису била очишћена, па снабдевање није стигло до савезничког пешаштва на време да одбију протунапад који су Немци извели.
Снаге Британске 8. армије су биле исцрпљене, па је Очинлек 31. јула затражио, да се зауставе офензивне операције и појача обрана, како би се припремили за велику офанзиву.
[уреди] Последице
Борбе су завршене пат позицијом, али је заустављено напредовање Сила осовине према Александрији (а онда даље према Каиру). Поновни покушај Ромела да премости или пробије савезничке положаје осујећен је битком код Алам Халфе.
Генерал Харолд Александер, главнокомандујући савезничких снага на Блиском истоку сменио је Очинлека кад је одбио поново кренути у напад док се његове снаге не прегрупирају. На месту заповедника Британске 8. армије заменио га је генерал Бернард Монтгомери. Под његовом командом је 8. армија у Другој бици код Ел Аламејна у иктобру победила снаге генерала Ромела.
У Ел Аламејну се налази британско војно гробље с око 7.500 гробова, као и немачки и италијански споменици погинулима у Другом светском рату који данас привлаче велики број туриста.
