Персијско царство
Из пројекта Википедија
Персијско царство је била држава која је на простору блиског истока постојала у антици.
 Овај чланак је део серије о |
| Главни чланци |
|
| Категорија: Историја Ирана |
Садржај |
[уреди] Настанак
Грци су први дали име Персија цијелом Ирану, што потиче од Парсе, домовине Ахеменида, данашње провинције Фарс. Иран, што значи земља Аријеваца, која је заузимала много већу површину него данашњи Иран и укључивала је дјелове централне Азије, Авганистана и Кавказа. Народи ових регија, повезани иранским језиком и културом, су потекли од номадско индо-европских Аријеваца, који су се доселили на високи плато у другом миленијуму п.н.е.
Од касног шестог вијека п.н.е. је Персијско царство Ахемединске династије, које је обухватало земље од централне Азије до Инда и од Египта до Средоземног мора, 200 година било највеће и најбоље организовано царство до тада у старом свијету. Кир Велики, оснивач овог царства, је по први пут ујединио Ирански плато, који је постао нови центар моћи на Блиском Истоку.
[уреди] Ахемидинска династија
 |
За више информација погледајте Ахемениди. |
[уреди] Кир Велики (559. - 529. пне.)
Кир Велики је дошао на ахемидински престо 559. пне. као насљедник свога оца Камбиза I, и уједињује неколико персијских и иранских група. Он је такође почео дипломатске односе са Вавилоном и који се онда побунио против Међана, који су владали над Персијанцима. Године 549. пне. он је поразио међанског краља Астиjага, ушао у Ектебану и устоличио се за краља Међана и Персијанаца. Дошавши на власт Кир Велики започиње освајачке ратове. У наредне двије до три године осваја Лидију, Ликију, Карију и грчке градове у Јонији.
Наставља освајачке походе крећући се ка истоку и проширује границе царства до Бактрије и Согдијане и уз ријеку Сир Дарију. Након што је завладао Анатолијом и проширио источне дјелове царства Кир је своју пажњу усмјерио на Вавилон, који успјешно осваја почетком октобра 539. пне. Ова побједа је Киру донијела не само Месопотамију него и цијело Вавилонско царство, које се протезало до граница Египта.
Приликом повратка у Иран Кир је погинуо у војном походу на сјевероисточној граници 529. пне. Његово тјело је пренешено у Пасаргаде, престоницу коју је он изградио за себе, наводно на мјесту његове побједе над Астијагом.
[уреди] Камбиз (529. - 522. п.н.е.)
Након смрти Кира Великог 529. пне. на престо је дошао његов син Камбиз II. Четири године након што је ступио на престо Камбиз II је кренуо на Египат и напредовао све до иза Првог катаракта; такође је преузео контролу над територијама на западу, иза Цирене. Камбиз II је тако делотворно учврстио положај Персије у Египту. Постао је фараон Египта.
Међутим 522. пне. до њега је допрла вијест о побуни у Персији. Док је путовао из Сирије у Персију, Камбиз II је несрећним случајем погинуо. Дарије Велики, војни официр који је био његов копљоноша и који је потицао из једног огранка ахемидинске династије, наставио је пут ка Персији и успјешно угушио устанак.
[уреди] Дарије (522. - 486. пне.)
У првим годинама своје владавине Дарије I Велики је кренуо на експедицију у Индију, гдје је анектирао Синд и чак можда и Пенџаб. За владавине Дарија Великог Персијско царство је доживјело највећи процват и укључивало је земље од ријеке Инд на истоку до Либије на западу.
Дарије Велики је извршио територијалну подјелу царства на 20 провинција или сатрапија. На челу њих су били Сатрапи који су били или персијски племићи или чланови краљевске породице. Дарије премјешта престолницу из Пасаргаде у Персеполис, гдје гради прелијепу палату украшену фризом на којем је представљено десет хиљада бесмртника (краљева одана војска).
Пред крај Даријеве владавине почео је велики сукоб са Грцима. Десет година након побуне и њеног гушења у грчким градовима Јоније, Дарије Велики је послао казнену експедицију у Грчку 490. пне.. Међутим, Персијанци су поражени на Маратону. Дарије I Велики је умро 486. пне.
[уреди] Пад Персије
Дарија Великог наслеђује његов син Ксеркс I (486. - 465. пне.). Нови владар је угушио побуну у Египту 485. п.н.е., а три године касније и у Вавилону. У оба случаја је своју побједу попратио окрутношћу, а онда је 480. п.н.е. са војском од 70.000 људи Ксеркс I. кренуо у велики поход на Грчку. Међутим након почетног успјеха, Персијанци су на крају поражени. Други дио Ксерксове владавине је био заокупљен програмом градње у Персеполису и харемским интригама, што је довело до атентата на њега 465. пне. За владавине следећа три краља, између Спарте и Атине водио се Пелопонески рат, а Персија је помагала час једној час другој страни у зависности од личних интереса.
Од касног петог вијека Персијско царство је било жариште сталних сукоба и побуна. 405. године пне. успјела је побуна у Египту; три године касније Кир Млађи, брат краља Артаксеркса (405. - 359. п.н.е.), је унајмио 10.000 грчких плаћеника и кренуо источно да заузме престо, али је поражен у бици. Артаксеркс је вратио провинције сатрапима који су се побунили 373. године п.н.е. Владавине посљедних краљева су све почињале и завршавале убиствима, 336. пне. сплеткарење евнуха Бабоса је на престо довело Дарија III.. Пет година касније царство је заузео Александар Македонски и оно постаје дио новог хеленистичког свијета.
[уреди] Религија
Религије старог Блиског Истока су биле многобожачке. Обожавали су природу. Сунце и Мјесец, ватра, вода и вјетар су им претстављали светиње. Њима су приносили жртве: коње и волове. Обред се обављао на олтарима крај којих је вјечно горјела ватра. Над жртвом су читане св. молитве и поливане су светим пићем - хаома, које се затим давало вјерницима.
[уреди] Зороастријска вера
Религију је основао Заратустра (Зороастер је грчки облик) ирански пророк који је према предању живио од 628. до 551. пне. Залагао се против приношења жртава, много богова и против пијења хаоме. По његовом схватању бог се може вољети ако се воли сво човечанство. Зороастријска вјера садржи дуалистички систем у којем су снаге добра, истине и свјетлости, које је створило главно божанство Ахура Мазда, супротстављене силама зла, неистиности мрака, које предводи Ахриман. Постоје добри духови, или ахуре и зли, или деве и сукоб између ових двију супротстављених сила ће на крају резултирати побједом Ахура Мазде.
Ватра, најчистија манифестација Ахура Мазде, је значајна, а кремирање није дозвољено зато што би могло заразити ватру. Умјесто тога, лешеви су стављани под један камен да га животиње не би однијеле и тако загадиле воду и биље. Остављени су тако док их птице не поједу, а затим су њихове кости стављане у урну и закопаване. Пошто су вјеровали да је Сунце прочишћујућа сила, тјела су увијек остављали дању.
Зороастризам још живи као религија. Кад су муслимани покорили Персију и почели убијати оне који нису хтјели да пређу у ислам, једна повећа група Иранаца је одбјегла у Индију, гдје су наставили ширење зороастризма. Данас се називају Парсима, а реч парси значи Персијанци.
[уреди] Уметност
Пасаргада, Персеполис, Суза: величанствени краљевски градови и оличење персијске умјетности. Уз чудан изузетак религиозног градитељства и ликовне умјетности, те се престонице темеље на сјају и пространству краљевских палата, саграђених од камена и сјајно украшених, положених на вештачку зараван, погодну за обављање религиозних и грађанских свечаности; упадљива је важност коју у њима имају тријемови и ападанас, велика престона дворана, наткривена са стубовима.
Велики утицај на персијску умјетност имају цивилизације њихових сусједа: Асирије, Египта и Вавилона. Велики ниски рељефи исклесани у камену којима су украшене краљевске гробнице и подножја тераса су преузети од Асираца. Док је Даријева палата богата монументалним фризовима од бојене опеке карактеристичним за Вавилон.
[уреди] Златарство
Дивно је и на врло високом степену златарство Персије, нарочито Луристана. Као одјек ликовне и анималистичке маште степских народа са слободним и наглим покретима, оно се развија у елегантне форме.
Напомена: Текст преузет са сајта http://www.znanje.org уз одобрење.
