Вавилон

Из пројекта Википедија

Координате: 32° 32.5′ СГ Ш 44° 25.4′ ИГД

Чувена Иштарска капија у Пергамон музеју у Берлину.

Вавилон је антички град у Месопотамији, близу данашњег града Ал Хилаха у Ираку, односно око 88 km јужно од Багдада. Вавилон је био главни град Вавилонског Царства и један од најстаријих културних, политичких и трговачких центара. Име му потиче од акадске речи Вавилу, што значи "божја капија", а која је била превод сумерског имена Кадингира.

Град су основали Сумерани у четвртом миленијуму пне, а први пут се помиње на плочици Саргона Акадског из 24. века пне. када је Саргон Акадски Вавилон прогласио престоницом своје државе. Током наредних неколико векова важност града се смањивала, а такође и број становника у њему. Град поново добија на важности у 18. веку пне. када постаје главни град Хамурабијевог царства. Од тог тренутка град Вавилон постаје главни град Вавилоније, мада су га Касити, током своје 440 година дуге владавине, преименовали у "Карандунијаш".

Град је био смештен на обема обалама реке Еуфрат тако да су морали бити саграђени насипи који су га штитили од сезонских поплава. Био је опкољен са три висока бедема правоугаоне основе, чија је укупна дужина премашила 8 km; два су била дебљине 7,80 и 7, а један 3,30 m. У наредним годинама Вавилон је постајао све већи и раскошнији, али су га ускоро освојили Асирци. Становништво града се у два наврата побунило против асирске власти (први пут у доба Мушезуб-Мардука, а други пут за време Шамаш-шум-укина), али су га Асирци оба пута поново освојили (први пут Санхериб, а други пут Асурбанипал).

За време Санхерибове власти становништво Вавилона се стално бунило, тако да је Санхериб, да би угушио устанке, 689. пне. наредио поптуно уништење града. Сви зидови, палате и храмови су били уништени, а остаци бачени у канал Арахту. Овај чин распламсава верску свест Месопотамије тако да недуго затим Санхериба убијају непознати нападачи. Његов наследник Есархадон одмах је обновио град, у њему се крунисао и изградио палату у којој је проводио један део године. Након његове смрти владар Вавилоније постаје његов најстарији син Шамаш-шум-укин који је касније водио побуну против свог брата Асурбанипала Асирског.

Још једном се Вавилон нашао под опсадом Асираца. Краљ Асур-бани-пал је брзо освојио град и разорио га, али кад је 612. пне. пала Нинива, Вавилон се ослободио асирске власти и постао главни град новог Вавилонског Царства. Године 605. пне. Вавилонци су победили Египћане у бици код Каркемиша и уклонили их са светске позорнице. Током пеиода независности под Набополасаром започело је ново раздобље архитектонских радова, а Набополасаров син Набукодоносор је од града направио чудо античког света. Набукодоносор је изградио Иштарину капију, обновио Етаменански храм и изградио Семирамидине висеће вртове (једно од седам светских чуда).

Године 538. пне. Вавилон осваја персијски краљ Кир Велики који допушта поробљеним Јеврејима из Вавилона да се врате својим кућама. Под владавином Кира и његова сина Дарија, Вавилон је постао центар учења и научног напретка. Вавилонски научници су направили звездане мапе и успоставили темеље савремене астрономије и математике. Међутим, за време владавине Дарија III Вавилон почиње стагнирати.

Године 331. пне. Дарија III поразио је Александра Великог у бици код Гаугамеле. У октобру исте године, Александар са својом војском улази у Вавилон. Под његовом владавином, Вавилон је поново процветао као средиште учења и трговине. Но, након Александрове тајанствене смрти 323. пне., његово царство је подељено међу његовим генералима и следе деценије ратовања. Због тога је Вавилон у потпуности опустео већ 275. пне..

Реч Вавилон дана се користи и као општи симбол за мултикултиралну и мултиетничку метрополу у којој истодобно зајединички живот дели више народа, вера и језика. Понекад означава и велику урбану целину искварену пороцима и неморалом.