Општина Сечањ

Из пројекта Википедија

Општина Сечањ је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средње-банатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 523 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48.995 ha, а на шумску 196 ha).

Општина Сечањ
Опште информације
Површина (2004.) Пољопривредна површина ¹ Шуме	523 km² 48.995 ha 196 ha
Становништво (2002.)	16.377 становника
Природни прираштај (2004.)	-10.8 %
Број насеља	11
Положај
Административна јединица	АП Војводина
Округ	Средње-банатски округ
Седиште општине	Сечањ
Остало
Дужина путева (2004.)	75 km
Број запослених становника (2004.)	2.691
Број основних школа (2003/2004) Број ученика	11 1.548
Број средњих школа (2003/2004) Број ученика	3 207
подаци су преузети са сајта републичког завода за статистику Републике Србије ¹ друштвена и индивидуална пољопривредна газдинства

Центар општине је село Сечањ. Општина Сечањ се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 16.377 становника, а природни прираштај је износио -10.8 %. По подацима из 2004. број запослених у општини износи 2.691 људи. У општини се налази 11 основних и 3 средњих школа.

[уреди] Географија

У средњем делу Баната, на десној обали Тамиша, 32 км источно од Зрењанина, простире се општина Сечањ са селима:

Банатска Дубица,
Бока,
Бусење,
Јарковац,
Јаша Томић,
Конак,
Крајишник,
Неузина,
Сечањ,
Сутјеска и
Шурјан.

[уреди] Демографија

Национални састав општине према попису из 2002. године:

Срби - 11.607 (70,87%)
Мађари - 2.068 (12,63%)
Румуни - 642 (3,92%)
Роми - 609 (3,72%)
Југословени - 266 (1,62%)
Хрвати - 148 (0,9%)
Бугари - 114 (0,7%)

Села са већинским српским становништвом су Банатска Дубица, Бока, Јарковац, Јаша Томић, Крајишник, Сечањ и Сутјеска.

Бусење има већинско мађарско становништво. Конак, Неузина и Шурјан имају релативну српску већину.

[уреди] Историја

Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у XVIII и XIX веку. Већину становника чинили су Немци, који су се после Другог светског рата иселили, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева.

[уреди] Култура

У неким местима ове општине сачуване су уметничке вредности у сликарским радовима Константина Данила и Стевана Алексића (Јарковац). У Јаши Томићу (некада Модош) налази се и музејска збирка с археолошким и етнолошким материјалом, као и стара црква (1746), обновљена 1906. године.