Општина Власотинце
Из пројекта Википедија
 |
 |
||||||||||||||||||||||
| Опште информације | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Географски положај | 42°96' север 22°13' исток Надморска вис. 233 m |
||||||||||||||||||||||
| Површина | 303km² укупно
|
||||||||||||||||||||||
| Становништво | 34.302 | ||||||||||||||||||||||
| Етничка структура становништва |
|
||||||||||||||||||||||
| Незапослени 2004. | 5.772 | ||||||||||||||||||||||
| Запослени 2004. | 6.440 | ||||||||||||||||||||||
| Просечна зарада Децембар 2005. | 4.305 динара | ||||||||||||||||||||||
| Поштански број | 16210 | ||||||||||||||||||||||
| Позивни тел. број | +381(0)16 | ||||||||||||||||||||||
| Скраћенице | Вла, Вл | ||||||||||||||||||||||
| Локална политика | |||||||||||||||||||||||
| Градоначелник |
|
||||||||||||||||||||||
| Одборници општине Власотинце |
|
||||||||||||||||||||||
Општина Власотинце је део Јабланичког округа чије седиште је Лесковац.
Општина Власотнице се састоји од града Власотинца и окружних села:
Алексине, Батуловце, Бољаре, Борин Дол, Брезовица, Гложане, Горња Лопушња, Горња Ломница, Горњи Дејан, Горњи Орах, Горњи Присјан, Градиште, Гуњетина, Доње Гаре, Доњи Дејан, Доња Лопушња, Добровиш, Доња Ломница, Доњи Присјан, Златићево, Јастребац, Јаворје, Јаковљево, Комарица, Конопница, Козило, Крушевица, Кукавица, Ладовица, Липовица, Орашје, Прилепац, Пржојне, Равна Гора, Равни Дел, Самарница, Свође, Скрапеж, Средор, Стајковце, Црна Бара, Црнатово, Шишава
Садржај |
[уреди] Географија
[уреди] Урбанизам
Територија општине Власотинце се граничи на западу са лесковачком, на југу са црнотравском, на истоку са бабушничком и на северу са гаџинханском општином. Власотинце је највеће насеље (град) и уједно административни и економски центар општине. Некад је Власотинце било варошица. За варошицу је проглашено 1878. године по ослобођењу југа Србије од Турака. 1893. је добило урбанистички план, који је израдио инжењер Бартос. План је реализован тек 1922. и 1923. године.
[уреди] Топографија
Власотиначки крај се простире на подручју доњег и средњег слива Власине, у југоисточној Србији. Горњи део окружења општине Власотинце (бивши власотиначки срез) је претежно брдско-планински са врховима:
| Црквена плана | 1721м |
| Чемерник | 1638м |
| Острозуб | 1545м |
| Тумба | 1377м |
| Букова глава | 1339м |
| Вита крушка | 913м |
| Морић | 877м |
| Крушевица | 800м |
| Липовица | 645м |
| Косовица | 476м |
У доњем делу овог подручја простире се Власотиначко виногорје. Брдско-планински (=горњи) део затвара север, исток и југ општине, а према западу је поље (лесковачко-власотиначка котлина) које дели пут за Лесковац. Тај доњи део слива Власине има још две значајне саобраћајнице: Власотинце-Грделица и Власотинце-Комарица-Равна Дубрава. У власотиначком пољу се гаје житарице и поврће, на блажим падинама винова лоза и воће, а на стрмим падинама се простиру букове шуме и пашњаци. Река Власина тече средином територије општине Власотинце. У долини реке Власине (средњи слив) је пут према истоку који повезује Власотинце са Пиротом. Варош Власотинце се налази на месту где Власина напушта брдско-планински део и улази у моравску раван.
Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.
|
На југоистоку града Власотинца, на Власини саграђено је почетком осамдесетих мало акумулационо језеро са браном код старог млина. Акумулација се 1988. године након тешких киша (пала је историјски незапамћена количина воде) излила и већи део Власотинца је тада био поплављен. У међувремену је корито Власине санирано, а језеро се користи у рекреационе сврхе лети а и служило је напајању некадашњих бунара градског водовода. |
|
[уреди] Становништво
|
Мештани Власотинца и околине су претежно занатлије, трговци, земљорадници и виноградари. Из оближних винограда се производе вина Гром, Племенка и друга. У давним временима су се становници бавили претежно сточарством. Целокупно власотиначко становништво је досељеничког порекла. Поред становништва из ближих крајева досељеници су долазили из динарске, косовске, вардарске, жнепољске и власинске области. Порекло најстаријих Власотинчана се датира у другој половини и последњој четрвртини XVIII века. То су Валчићи из Гариња у Грделичкој клисури, Шишавци из Шишаве, Горуновићи из Винарца, Шарићи из Црне Баре, Сабљинци и Видосављевић из Старог Влаха, Диманићи и Давинићи из Буковице код Задра, Шушулићи, Куцуловићи и Буђинци са Косова. У периоду између 1878. и 1894. године у Власотинце долазе и настањују се планинци из Доброг Поља, Гара, Рупља и других места. То су Длакарови, Пузинци, Ноцинци, Газибарци и други. Од почетка XIX века до 1947.године доселили су се Великићи из Велике под Чакором, Ћукаловићи из Колашина (Црна Гора), Краинчанићи и Мрвићи са Косова, Ишљамовићи из Бистрице код Битоља, Петровићи из Охрида, Стоиљковићи из Драинца код Трна, Бајићи такође из околине Трна, Прикићи из Манојловца, а Каруовићи из Црне Баре. Време између 1878. године и 1947. године, карактеристично је по највећем броју досељеника из оближњих села: Пешкићи и Пљаскићи из Сејанице, Џуџини из Бојаџије код Косова, Таћини из околине Трна, Црниловићи из Кијева код Сурдулице, Даскаловићи из Островице, Филиповићи из Крчмира, Сејаничани и Зелећи из Сјенице, Поповићи из Трњана итд. [уреди] Миграције после Другог светског ратаИнтересантно је да после Другог светског рата (после 1945. године), многи староседеоци Власотинчани су после завршетка школовања напустали Власотинце и одлазили ка већим центрима у Србији, а највише ка Београду. Има и оних који су се одселили у Америку, Енглеску и још неким земљама запада. Због тешког социјалног стања сеоско становништво побрђа и планинског дела власинске области, није напустало села све до појаве цигларских и зидарских предузетника (предузимача)-почетком 1972. године. Насељавање Власотинца са околних села црнотравских и власотиначких села, почело је масовно од 1985. године и завршило се негде до 2000. године. Тешко материјално стање, у годинама после 2000. године, условљава нагло миграцију школованих младих ка центрима у Србији, нарочито према Нишу и Београду, а сеоско становништво се селило према Шумадији, Војводини и Неготинској Крајини. Грађани општине Власотинце проводе своје слободно време током лета на реци Власини, Морави или на оближњем Власинском језеру. |
|
[уреди] Познати Власотинчани
|
|
|
|
[уреди] Образовање
На територији општине има девет основних школа, од чега су две градске: "8. Октобар" и "Синиша Јанић". Такође постоје и две средње школе: Техничка школа "1.Октобар" и гимназија "Стеван Јаковљевић". Прва школа отворена је у Власотинцу и Конопници 1866. године, а средњошколска настава почиње 1929. године. Власотиначке школе учествују на разним националним и интернационалним такмичењима. Основци ОШ "8.Октобар" су 2005. у Украјини представљали Србију на фестивалу "Променимо свет на боље".
[уреди] Култура
[уреди] Вински бал
| Шездесетих година се по први пут одржава манифестација посвећена виноградарству овог краја: Вински бал. Циљ манифестације је промоција културе и виноградарства за које је везан развој општине. Власотиначки виноградари се још 1923. г. удружују у Виноградарску задругу. Познати виноградарски предели општине су поред самог Власотинца, Дадинце, Шишава, Доња Ломница, Скрапеж и други. Као и сваке године приликом манифестације, која се одржава на обали реке Власине, крај Нешићевог кеја, бира се “Богиња вина” у чију улогу ступа девојка из околине. За време трајања манифестације се прокламише Независна Кнежевина Власотинце са изабраним кнезом. Поред дегустације вина из локалних винограда следи и богати културно-уметнички програм, праћен дефилеом Кнеза главним улицама Власотинца, као и наступима разних музичких извођача. Заступљени су сви жанрови од трубачке музике па до рокенрола. Ту су и власотиначки сликари, који са њиховим колегама ван Власотинца, отварају ликовну колонију за време Винског бала. Тема њихових радова је грожђе и вино. Вински бал се одржава у августу. |
|
|
[уреди] Културни центар
Културни центар је основан 1972. године и ослања се на материјалну помоћ Скупштине општине Власотинце. Као организатор разних манифестација у Власотинцу, Културни центар диприноси духовном животу општине. Изложбе разних уметности, вајарства, карикатуре, књижевности, ликовна колонија али и разни концерти као и музичке манифестације спадају у домен ове институције. Поред тога Културни центар одржава Завичајни музеј у Власотинцу.
Завичајни музеј је у ствари турска Кула саграђена у центру Власотинца у другој половини 18. века. Кула је служила као административно-управна зграда и као осигурање локалних трговачких путева, а у њој су боравили мудир, писац и седам сејмена. Претпоставља се да је изграђена на темељима римског кастела. На слици се може видети пушкарнице, које су користиле за одбрану зграде против хајдука. Садашњи музеј, као културно-историјки споменик, садржи разне експонате од предисторијског доба до данас. У то спада и стара српска графика, која обухвата дворезе, бакрорезе и литографију.
[уреди] Спорт, лов и риболов
- Атлетски клуб "Црна Трава"
- Фудбалски клуб “Власина”
- Кошаркашки клуб “Власотинце”
- Кошаркашки клуб “Младост”
- Једриличарски клуб “Свети Никола”
- Ловачко удружење “Богиша Поповић – Гиша”, има 850 чланова и газдује ловиштем “Лужница”
- Планинарско друштво “Свети Никола”
- Планинарско друштво “Чемерник”, организује планинарске успоне у околини и у Србији
- Рукометни клуб “Власотинце” мушкарци
- Рукометни клуб “Беско” жене
- Удружење риболоваца “Власина”
[уреди] Медији
|
|
- Власина, Месечни лист, основан 1926.г, угашен задњим издањем 20.Априла 2006.
- Радио Гага
- Радио Росуља
- Радио Џокер
- ТВ Власотинце
- ТВ Росуља
- Росуља WI-FI - бежична мрежа -
[уреди] Невладине организације
- Друштво Рома Власотинце
- Еко база "Југ"
- Еколошки покрет "Власина"
- Сербија
- СОС за жене и децу жртве насиља
[уреди] Привреда
- ГП "Црна Трава"- грађевинско предузеће које послује у Србији и бившој Југославији
- "Беско" - грађевинска фирма позната по монтажним кућама и столарији
- Циглана "Рад"
- "Подруми" - настали из удружења виноградара послују више од 70 година као винари власотиначког виногорја
- "Цементни Производи"
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- 8.Октобар - Школа у Власотинцу
- Стеван Јаковљевић - Гимназија у Власотинцу
- Власотиначки портал
- Општински (званични) сајт
- ФК Власина сезона 2005/2006
- Сајт бежичне мреже Росуља
| Јабланички округ |
|---|
|
Општине: Бојник • Власотинце • Лебане • Лесковац • Медвеђа • Црна Трава |
