Општина Гроцка
Из пројекта Википедија
Координате: 44° 40' СГ Ш, 20° 43' ИГД
Општина Гроцка је београдска општина.
| Општина Гроцка | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Површина (2004.) Пољопривредна површина ¹ Шуме |
289 km² 21 744 ha 2 856 ha |
| Становништво (2002.) | 75 466 становника |
| Природни прираштај (2004.) | 0,4 % |
| Број насеља | 15 |
| Положај | |
| Административна јединица | Град Београд |
| Округ | нема |
| Седиште општине | нема |
| Остало | |
| Дужина путева (2004.) | 138 km |
| Број запослених становника (2004.) | 10 817 |
| Број основних школа (2003/2004) Број ученика |
16 6 992 |
| Број средњих школа (2003/2004) Број ученика |
2 899 |
| подаци су преузети са сајта републичког завода за статистику Републике Србије ¹ друштвена и индивидуална пољопривредна газдинства |
|
Садржај |
[уреди] Општина Гроцка
Најстарији трагови о постојању насеља на територији данашње општине Гроцка датирају из почетка неолита (млађег каменог доба). Највеће неолитско насеље у овом делу Европе, које се још увек истражује, налази се на обали Дунава у месту Винча. Култура, која је настала на овом простору у доба средњег и позног неолита (5250-4250. године пре нове ере), добила је назив "Винчанска култура". Римљани су главну саобраћајницу која је повезивала Сингидунум (Београд) и Виминацијум (Костолац), своја два, у то време велика града Горње Мезије, изградили уз обале Дунава преко територије данашње Гроцке. Докази за то су бројни: виле-рустике, гробнице римских великодостојника, златан накит, новац и многе друге ископине. Прво помињање Гроцке, у писаној форми, забележено је у 9. веку (878. године), када се за насеље на ушћу мале речице у Дунав срећемо са словенским именом Градец. Следеће писано помињање забележено је у запису Евлије Ћелебије 1521. године, под називом Хисарлик (утврђена војна постаја на цариградском друму). Највише података о Гроцкој у средњем веку налазимо у турским пописима и из записа путописаца. Герлах, путописац који је 1578. године прошао кроз Гроцку и забележио: "...велики поток дели Гроцку на два дела, у једном делу подигнуте су мале српске колибе покривене трском и сламом, а у другом има и лепих турских кућа, често шиндром покривених." Данас је Гроцка београдска општина која заузима површину од 28.923 ha, на којој живи 75.466 становникаи и има 15 насељених места. Општина је основана 1955. од када је приступила заједници београдских општина. Дан општине, као и општинска слава, је Света Петка, 27. октобар. Северни део територије излази на реку Дунав дужином од 24 километра, а обим границе општинске територије је 96 километара. До Гроцке стижете аутопутем Београд-Ниш, железничком пругом Београд-Ниш-Скопље-Солун-Атина, магистралним путем Београд-Смедерево. Градски и приградски саобраћај може вас довести до било којег места на територији општине.
[уреди] Варошке и сеоске куће
Најстарије језгро Гроцке данас је део некадашњег Цариградског друма, уз који се и формирало прво насеље. Да је данашња главна улица коришћена од самог настанка насеља као чаршија, трговачки и пословни центар, сведоче карактер и намена очуваних старих кућа. Осим пословних зграда са дућанима, занатским радионицама и кафанама, у чаршији се налазило и неколико стамбених зграда варошког типа, чији су власници били имућни трговци и занатлије. Специфичан карактер Гроцке, која је с једне стране била варошица, односно административни и трговачки центар, а са друге сеоско насеље са изванредним природним условима, одредио је основну поделу старих грочанских кућа на варошке и сеоске. У погледу типских обележја, целокупни сачувани архитектонски фонд садржи елементе народне архитектуре са различитих подручја Србије, који су у одређеним моментима имали пресудан значај у формирању руралне архитектуре не само у Гроцкој, већ на целом подручју града Београда. У једној од таквих зграда налази се и "Завичајни музеј Гроцке" који је отворен 1982. године у адаптираној "Ранчићевој кући". Дубочајска збирка проф. др Александра Костића стална је поставка Музеја. Као свестран човек посвећен науци, професор др Александар Костић се бавио и археологијом. Године 1933. на Дубочајском гребену у Гроцкој открио је многе римске гробове, накит, новац, керамику, оружје и остатке животињског и биљног света. Дубочајска збирка је стална изложбена поставка палеолошких, археолошких, нумизматичких и других ископина. У музеју су интересантни експонати (200 одабраних), а посебно се истиче вилица хипариона (претече коња) из плиоценске ере, стара око 12 милиона година.
[уреди] Манастир Рајиновац
Један од првих сусрета са манастиром Рајиновац сачуван је у турском попису из 1528. године, где се помиње као манастир Свети Рајко. Под истим именом јавља се и 1530. године. Легенда каже да је некада давно код неког богаташа Бугарчића у Бегаљици служио момак из Босне, по имену Раја. Када је одслужио своје, Бугарчић му је поштено исплатио зарађене дукате. Раја је кренуо својој кући, али га код извора сачекају Бугарчићеви синови, убију га, новац покупе, а Рају затрпају кладама. После две године нађу га чобани мртвог и пријаве газди. Газда препозна свог бившег слугу Рају, и досети се да су га убили његови синови, јер је један у међувремену "сишао с ума", а и други се озбиљно разболео. Да би окајао грех који су његови синови починили, Бугарчић за исту суму дуката, колика некада беше исплатио Раји, на своме имању, недалеко од извора где је Раја убијен, подигне малу дрвену цркву Раји за душу, а себи за спасење. У народу је остала прича да је цркву подигао Рајин новац, па се она и данас зове Рајиновац.
[уреди] Винчанска култура
Интересовање европске археолошке науке за налазиште Винча јавља се почетком прошлог века, када њен истраживач професор Милоје Васић објављује прве научне радове у водећим европским научним часописима. Истражен је само централни део локалитета, односно око 4 посто од укупне површине налазишта. На истраженој површини, професор Васић је открио археолошки слој дебљине око 10 метара. У археолошким слојевима откривене су рушевине насеља и трагови живота од неолита (5500. година пре нове ере), па све до данашњих дана, што практићно значи да се у Винчи у континуитету живи седам хиљада година. Посебну занимљивост представља податак да је 80 посто археолошких наслага формирано у периоду од 5250. до 4250. године пре нове ере. Винчанска култура простирала се на територији од око 200.000 квадратних километара, односно, на простору омеђеном Карпатима на северу, реком Босном на западу, софијским пољем на истоку, и скопском котлином на југу. На овој огромној површини пронађено је преко 600 налазишта са археолошким материјалом који је стилски веома уједначен, што говори да је то била врло компактна и хомогена култура. Многи светски и европски археолози винчанску културу третирају као једну од најранијих европских цивилизација. У време винчанске културе подижу се надземне куће сложене архитектуре са више просторија, грађене од дрвета и облепљене блатом. Куће у насељу формирају низове, увек су исте оријентације, са пролазима и улицама између њих, тако да је у Винчи створена прва урбана целина на тлу Европе. Винчански човек се углавном бавио пољопривредом и сточарством. Велики вишкови производа довели су до развоја трговине, што је Винчанима омогућило брзи економски развој.
[уреди] Богата археолошка налазишта
Територија општине Гроцка обилује већим бројем археолошких налазишта. Професор Петар С. Павловић је двадесетих година двадесетог века на локалитету Каргача (Врчин) открио 48 нових врста фосила шкољки и пужева, који нису пронађени нигде на територији некадашњег Панонског мора. У усеку пешчаног наноса који је направила Дубочајска река, професор др Костић открио је већу количину шкољки, пужева, фосила, лишћа и разних врста дрвећа. На истом локалитету откривени су и рогови јелена и кости мамута, а посебно је вредна пажње вилица хипариона која потиче из средине понтинског периода када је Панонско море било на крају свога постојања. На ушћу Болечице у Дунав, на њеној десној обали, постојало је веће насеље из времена баденске културе (2200-1800. године пре нове ере). Фрагментални керамички судови нађени су и на Шупљој стени у Врчину под Авалом. У периоду старијег гвозденог доба (1000-300. године пре нове ере) подручје Гроцке било је настањено келтским становништвом и то припадницима племена Трикорнинци. Велики број остатака металних предмета нађени су на потесу од Винче до Орашја. Око 300. године пре нове ере у ове крајеве се настањују Скордисци - мешано келтско племе које на овим просторима живи и у време раног Римског царства. Гроцка у римско доба припада насељима на горњомезијском лимесу које чини низ градова и утврђења на Дунаву. Као значајно насеље у најближој околини помиње се Трикорниум (Ритопек). Одатле потичу и многобројни натписи на латинском, трачком и келтском језику. Трикорниум се такође помиње и у Прокопијевом списку тврђава на Дунаву. Остаци архитектуре из тога доба за сада су откривени у Ритопеку (каструм - војни логор), гробнице у Брестовику и Гроцкој и делови виле на локалитету Дубочајски поток.
[уреди] Туризам
- “Дани жена Бегаљице” - излажу се ручни радови који се израђују током зиме и доносе се јела спремљена по старим рецептима. Посебан жири оцењује квалитет радова и јела а најбољи бивају награђени. Ретки су мушкарци који имају привилегију да буду позвани на ову светковину.
- Спасовдански сабор хармоникаша у Болечу окупља најбоље хармоникаше из Гроцке и целе Србије. Поред хармоникаша, наступају и певачи који уз пратњу хармонике и оркестра певају старе и новокомпоноване народне песме.
- Недељом пре Петровдана у Врчину се одржава фестивал фолклора. Давне 1989. године покренута је у Врчину културно-спортска манифестација под именом "Песмом за Србију". У оквиру манифестације организоване су смотре фолклорног стваралаштва, такмичење певача аматера, изложбе слика и икона, концерти староградске и класичне музике, изложбе народног стваралаштва као и турнири у малом фудбалу, кошарци, рукомету, шаху. Највећу пажњу посетилаца привлачи такмичење у справљању ловачког паприкаша. Ову традицију наставља Фестивал фолклорног стваралаштва "КРЕНИ КОЛО" који је замишљен као место где ће се окупљати групе које негују фолклорно стваралаштво својих крајева.
- Последња недеља јула традиционално је посвећена "Грочанским свечаностима". Манифестација се одржава од 1968. године и траје седам дана. Садржи спортска догађања, музику и игру. У оквиру свечаности највећу пажњу привлачи такмичење у справљању рибље чорбе "Златни котлић Дунава". Свих дана "Грочанских свечаности" на обали Дунава одржава се и вашар.
- Прва недеља августа резервисана је за старе аутомобиле. Олдтајмери, или аутомобили ветерани, тада дефилују грочанским путевима. Ветеран клуб из Гроцке који поседује неколико старих аутомобила, организује изложбу старих аутомобила.
- „САБОРОВАЊЕ” изворног народног певања у септембру месецу се одржава у дворишту "Ранчићеве куће" и окупља народне певаче из свих крајева Србије. Такмичење је у старом, изворном, натпевавању у категоријама поједанаца и певачких група.
Дунав са адама, пешчаним спрудовима и врбацима, која протиче поред Гроцке, пружа услове за одмор уз воду и риболов. Од рибљих врста преовлађују бела риба, сом и шаран.
