Општина Љубовија
Из пројекта Википедија
| Општина Љубовија | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Површина (2004.) Пољопривредна површина ¹ Шуме |
356 km² 20.890 ha 12.220 ha |
| Становништво (2002.) | 17.052 становника |
| Природни прираштај (2004.) | -4,1 % |
| Број насеља | 27 |
| Положај | |
| Административна јединица | Централна Србија |
| Округ | Мачвански округ |
| Седиште општине | Љубовија |
| Остало | |
| Дужина путева (2004.) | 177 km |
| Број запослених становника (2004.) | 3.057 |
| Број основних школа (2003/2004) Број ученика |
23 1.468 |
| Број средњих школа (2003/2004) Број ученика |
1 354 |
| подаци су преузети са сајта републичког завода за статистику Републике Србије ¹ друштвена и индивидуална пољопривредна газдинства |
|
Општина Љубовија je општина у западној Србији. обухвата крај Азбуковицу и има површину од 356 km2. Према попису из 2002. општина Љубовија има око 17.000 становника, а 1961. године имала је 25.000 житеља. Знатан део одселио се у Мачву, али и у Срем, подручје Ваљева, Новог Сада, Београда и других градова. Највеће место је Љубовија, са око 5.000 становника, а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнча и Врхпоље.
Садржај |
[уреди] Географске одлике
То је брдско-планинско подручје које у дужини од 38 km од Републике Српске и општина Сребреница и Братунац одваја река Дрина. На северозападу је општина Мали Зворник, северу Рађевина (општина Крупањ) и Подгорина (општина Осечина), на североистоку Ваљево, а на истоку општина Бајина Башта. висок 1.272 метра. Азбуковицу пресеца неколико бујичних река које се уливају у Дрину, а најпознатије су Трешњица и Љубовиђа.
[уреди] Историја
Азбуковица је била насељена још у праисторији о чему сведоче налази из надгробних хумки у Лоњину и градинска насеља из Рујевца. У време Римског царства крај је припадао провинцији Далмацији, путевима повезивао Домавију и Сингидунум. За заштиту овог и пута долином Дрине, Римљани су подигли неколико утврђења од којих су најпознатија била Ђурим, Немић, Градац и Кулина-Микуљак.
Римљани су користили и руднике у Црнчи, којима се управљало из Домавије (данашња Сребреница), а остаци насеља из тог периода пронађени су у Врхпољу, Црнчи и Узовници. У Грачаници и данас постоје темељи базилике из 4. века, а римски споменици налазе се раштркани по Азбуковици или су у Народном музеју у Шапцу, јер Љубовија нема свој музеј.
Кроз средњи век Азбуковица је била у саставу Византије и српских држава, а све време коришћени су рудници Липник и Велики Мајдан. У званичним документима, најстарији за сада познати помен је помен Липника из 1319. године. На реци Љубовиђи у селу Горња Љубовиђа сачуван је средњевековни мост који је био на караванском путу према Ваљеву и Београду, познат у народу као Латинска ћуприја, у Горњој Трешњици су остаци средњовековног Великог и Малог града, а има и неколико комплекса споменика - у Узовници, Рујевцу, Црнчи и Горњој Трешњици.
У ово подручје Турци су дошли одмах после пада Смедерева, 1459. године. Због значаја рудника Црнча овај крај је био царски хас који је по највећем селу добио назив хас Буковица, па је вероватно од тога настао и назив Азбуковица. Турци ће утврдити, ојачати и населити средњевековну тврђаву Соко град, која ће бити неосвојива све до предаје 1863. године када је и порушена.
Љубовија је [1860]]. постала среско место, а 1871. године, указом Милана Обреновића, варошица. Међутим, већ 1896. године хировита Дрина ће Љубовију сравнити са земљом и она се од тада развија на данашњем месту, око три километра узводно и мало удаљена од Дрине.
У Првом светском рату народ овог краја много је страдао у одмаздама после великих битака на Гучеву и Мачковом камену. Неколико села испод Мачковог камена дочекало је крај рата без половине мушког становништва. У Другом светском рату Азбуковчани су учествовали од 1941. године у оба покрета - четничком и партизанском, али ће због овог првог, читав крај 30 година испаштати, потпуно занемариван од стране Републике, што ће појачати стално присутно исељавање становништва.
[уреди] Познати мештани
Најстарији међу познатим Азбуковчанима је Петар Протић Сокољанин, који је био један од првих доктора наука у Србији. Докторирао је правне науке у Хајделбергу 1854. године, а био је и песник Дружине младежи српске. Из Доње Оровице потиче шаховска легенда Светозар Глигорић, а из Дрлача глумац Ненад Ненадовић.
[уреди] Занимљивости
Азбуковчане други називају "кривоторбићи", по шареним тканим торбама које су се некада носиле, које накриве преко рамена када крену у варош.
[уреди] Види још
| Мачвански округ |
|---|
|
Општине: Богатић • Владимирци • Коцељева • Крупањ • Лозница • Љубовија • Мали Зворник • Шабац |
