Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions Махатма Ганди - Википедија

Махатма Ганди

Из пројекта Википедија

Мохандас Карамчад Ганди (написано девангаријем: मोहनदास करमचन्द गांधी).

Мохандас Карамчанд Ганди

"Отац нације" -- Субаш Чандра Босе
рођен: 2. октобар, 1869.
Порбандар, Индија
преминуо: 30. јануар, 1948.
Њу Делхи, Индија

Рођен 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. Познат је као Махатма Ганди (прво га је Шри Ауробиндо Гош назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа"). Један је од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције. (в. махатмисти)

Помогао је остварењу индијске независности од британске власти, инспиришући остале људе под колонијалном влашћу да раде на сопственој независности и потпуно одбаце Британску империју и замене је Комонвелтом. Гандијев принцип сатјаграхе инспирисао је генерације демократских и антирасистичких активиста, укључујући и Мартина Лутера Кинга и Нелсона Манделу.

Ганди је често говорио да су његове вредности једноставне, преузете из традиционалних хиндуистичких веровања: истина (сатја) и ненасиље (ахимса).

Садржај

[уреди] Принципи

Викицитат има колекцију цитата сродних са:

На Гандијеву филозофију и његову идеју сатје и ахимсе утицали су Багавад Гита и хиндуистичка веровања, као и пракса религије џаин. На Гандија је, такође, утицај имали су и ненасилни слободарски и просветитељски принципи Лава Николајевича Толстоја, са којим је имао преписку док је био на студијама у Јужној Африци. Концепт ненасиља (ахимса) постоји дуго у индијској религијској мисли и доживео је многа оживљавања са хиндуистичким, будистичким и џаианским контекстом. Ганди објашњава своју филозофију и начин живота у својој аутобиографији Прича о мојим експериментима са истином.

Он је био стриктан вегетаријанац, а пред крај живота и фрутаријанац. Написао је књиге о том питању док је студирао право у Лондону (где је упознао поборника вегетаријанства Хенрија Салта на састанцима Вегетаријанског друштва). Треба додати да је идеја вегетаријанства била дубоко укорењена у хиндуистичкој и џаинској заједници у Индији, као и да су у Гандијевој родној земљи, Гуџарату, Хиндуси углавном вегетаријанци. Експериментисао је са различитим исхранама и веровао је да исхрана треба да буде довољна да задовољи минимум захтева тела. Такође је умео и да не једе с времена на време. Штрајк глађу је примењивао и као политичко оружје.

Ганди је прекинуо са сексуалним односима са 36 година и отишао у потпуни целибат иако је још увек био венчан. Дубок утицај на тај Гандијев пут имала је хиндуистичка идеја брамачарје, односно духовног и практичког чистунства које је у великој мери повезано са целибатом.

Ганди је проводио један дан недељно у тишини. Није говорио и веровао је да му то доноси унутрашњи мир. То је простиекло од хиндуистичког разумевања моћи моуне и шанте. Тих дана је комуницирао са другима пишући на папиру.

После повратка у Индију из успешне адвокатске каријере у Јужној Африци, одбацио је своје одело које означава богатство и успех. Његова је идеја била да узме одело захваљујући чему ће га прихватити и најсиромашнија особа у Индији. Залагао се за коришћење ручно направљене одеће (кади). Ганди и његови следбеници сами су себи правили одећу. То је била претња британском естаблишменту – док су индијски радници често били незапослени, они су куповали своју одећу од страних енглеских индустријских мануфактура -- ако Индијци сами праве своју одећу, то би учинило британску индустрију бескорисном.

Ганди је био против уобичајеног образовања имајући став да деца најбоље уче од родитеља и друштва. Док је био у Јужној Африци, Ганди је са истомишљеницима направио групу учитеља који су ову идеју спроводили у праксу учећи децу ван уобичајеног система образовања.

[уреди] Одраз на уметност

Најпознатије уметничко дело о Гандијевом животу је филм Ганди, режиран од стране Ричарда Атенборова и са Беном Кингслијем у улози Гандија (занимљиво, и сам са гуџаратским коренима). Други филм који описује Гандијеву 21. годину живота у Јужној Африци је Стварање Махатме, режиран од стране Шјама Бенгала и са Раџатом Капуром у улози Гандија.

У САД постоје статуе Гандије поред Зграде Фери у Сан Франциску, у парку Трга савеза у Њујорку и близу Индијске амбасаде у Округу Дупонт у близини Вашингтону.

[уреди] Библиографија

[уреди] Види још

  • ахимса
  • махатмисти
  • Покрет за независност Индије
  • Виноба Баве
  • Субаш Чандра Босе
  • Сароџини Наиду
  • Махадев Десаи
  • Списак Индијаца
  • Гандикон

[уреди] Спољашње везе

THIS WEB:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2006:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu