Копаоник

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Копаоник (вишезначна одредница).

Копаоник је највећи планински масив у Србији; пружа се од северозапада ка југоистоку око 75 км, досежући у средњем делу ширину око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Копаоник.

Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.

На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.

Сточарство је главно занимање становништва, а у новије време туризам. Копаоник је већ у средњем веку био рударска област, па су из тог периода остали многи поткопи, називи и рударски алати. Рударство је обновљено у новије време, нарочито у Трепчи.

Данас је на Равном Копаонику велики туристички планински центар, са бројним смештајним капацитетима, системом смучарских стаза и жичара и другом инфраструктуром. Други такав комплекс се развија код села Брзећа на источној падини, где у хотелима, апартманима и кућама има око 1.000 лежаја.

Са западне стране, од Ибарске магистрале, воде два пута за Равни Копаоник, један од Биљановца уз Јошаничку реку, а други од Руднице; и са источне стране од Крушевца и Топлице преко Брзећа.

Од Равног Копаоника одваја се његов источни огранак са спуштањем на превој Мрамор (1140 m), затим се пење ка Великој огледни (1359 m) и таласастим гребеном Врата (1072 m), Почар (1163 m) завршава са Јаворцем и његовим врхом Журла (869 m), спуштајући се стрмо у Јанкову клисуру која га одваја од планине Јастребац.

Привлачност Копаоника лежи у изузетној динамици његовог рељефа. Пространи планински пашњаци густе зимзелене и мешовите шуме, као и планински врхови са којих се виде Шар планина, Стара Планина као и остале околне планине остају у неизбрисивом сећању свих који су посетили ову планинску лепотицу.

Садржај 1 Врхови Копаоника 2 Планиниски превоји Високог Копаоника 3 Флора и фауна 4 Клима 5 НАТО дејства на подручију Копаоника 6 Термални извори и бање 7 Културноисторијски споменици на подручију Копаоника 7.1 Средњевековни градови 7.2 Манастири 8 Види још 9 Спољашње везе

[уреди] Врхови Копаоника

• Панчићев врх 2017 m
• Суво рудиште 1976 m
• Велики Караман (Вучак) 1936 m
• Велика Гобеља 1934 m
• Мали Караман 1904 m
• Мала Гобеља 1854 m
• Небеска Столица 1793 m
• Бећировац 1782 m
• Кукавица 1726 m
• Маркове стене 1721 m
• Вучак (Бањски Копаоник) 1714 m

[уреди] Планиниски превоји Високог Копаоника

• Јарам 1778 m (Велика Гобеља - Вучак)
• Пајино пресло 1804 m (Мали Караман - Суво Рудиште)
• Раскрсница 1514 m (Доњи Бабин Гроб - Кукавица)
• Велика греда 1440 m (Греда - Пашино Бачиште)

[уреди] Флора и фауна

Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су Панчићева оморика (Sempervirum Kopaonicense Pancic), Панчићева поточарка (Cardamine Pancicii) и копаоничка љубичица (Viola Copanicensis).

Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco Peregrinus), златни орао (Аqуила Curvirostra), сова (Bubo Bubo), дивља мачка (Felis Silvestris) и јелен (Capreolus Capreolus).

[уреди] Клима

Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7°C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.

[уреди] НАТО дејства на подручију Копаоника

Током НАТО агресије на СРЈ,авиони НАТО Пакта дејствовали су по војним и цивилним циљевима на подручију законом заштићеног националног парка Копаоник.Прве вечери агресије ракетирана је радарска инфраструктура и пратећи објекти на Панчићевом врху и том приликом је маузолеј Јосифа Панчића претрпео мања оштећења.Поред ракетирања војних објеката на самом врху НАТО авиони су на ширем подручију Панчићевог врха изручили већу количину касетних бомби чија је употреба забрањена,због чега је кретање ван пута на том делу опасно по живот о чему јасно сведоче знаци упозорења.О постојању заосталих касетних бомби сведоче и пожари које су оне покренуле протеклих година у којима је страдала само биљна заједница клеке и боровнице.

НАТО авијација је 13.04. дејствовала по хотелу Бачиште који је спаљен до темеља,а кретање по оближњој шуми је строго забрањено, због опасности од неактивираних касетних бомби.

[уреди] Термални извори и бање

У региону планине има доста термалних извора. Врло су познате Врњачка Бања, Матарушка Бања и Сијаринска Бања. У самом подножју налази се Јошаничка Бања (термални извор, 78°Ц), Луковска Бања (36-56°Ц) и Куршумлијска Бања (38-57°Ц). Поред термалних извора на Копаонику постоје и минерални извори као и извор нискорадиоактивне воде(најрадиоактивнији у Србији) Крчмар на висини од 1950 м и Марине воде на висини од 1700 м.

[уреди] Културноисторијски споменици на подручију Копаоника

У околини Копаоника постоји велики број културно-историјских споменика. Неки од њих су:

• Остаци средњевековног манастира тзв. Црквине код Небеских столица подно самог Панчићевог врха
• Остаци средњевековног пута - Кукавица (око 4 km)
• Остаци средњевековног рудника - Гвоздац, село Запланина, Смоковска река, Кадијевац, Суво Рудиште, Брзећка река, Бела река
• Грађевине сакралне архитектуре - светилиште Метође, црква Св. Петра и Павла у Кривој реци, *грађевина из турског периода - турско купатило у Јошаничкој бањи
• Споменици из ослободилачкох ратова: споменик на Мрамору, споменици Ђачки гроб, Расксница, споменик жртвама фашизма у Кривој Реци
• Панчићев маузолеј (смештен у комплексу специјалне намене)
• Значајни историјски објекти - Мијатовића јаз, сеоске куће: село Лисина, село Ђорђевићи, село Црна Глава, село Крива Река, село Брзеће, воденице и пилане: Брзеће, Крива Река, Гобељска река, Јошаничка Бања.

[уреди] Средњевековни градови

• Рас
• Звечан (XI-XIV век),
• Маглич (XIV век),
• Брвеник (XIV век),
• Врх Лаб (XIV век),
• Козник (XV век)

[уреди] Манастири

• Петрова црква (VIII-IX век) код Новог Пазара
• Студеница (XI-XII век) код Ушћа
• Жича (XIII век) код Краљева
• Сопоћани (XIII век) код Новог Пазара
• Ђурђеви ступови (XII век) код Новог Пазара
• Градац (XIII век) код Рашке
• Павлица (XIV век) код Рашке

Извор:Копаоник.нет

[уреди] Види још

• Национални парк Копаоник
• Планине у Србији

[уреди] Спољашње везе

• Интернет страница и Копаонику
• Туристички центар Копаоник
• Копаоник
• Фотографије Копаоника

Планине Србије

Острвске планине Фрушка гора | Вршачке планине   Родопске планине Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Варденик | Чемерник | Руј-планина | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Видојевица | Јастребац | Јухор | Црни врх | Азањске планине   Карпатско-балканске планине Карпатске : Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован Балканске : Ртањ | Озрен | Девица | Сува планина | Стара планина   Проклетијске планине Проклетије | Хајла | Комови | Жљеб | Виситор | Мокра планина | Мокра гора   Шарске планине Шар планина | Коритник | Паштрик | Јуничка планина   Старовлашко-рашке планине Звијезда | Тара | Златибор | Чемерно | Гиљева | Златар | Јавор | Голија | Рогазно | Јелица | Љубишња |   Копаоничке планине Копаоник | Жељин | Гоч | Столови   Шумадијске планине Авала | Космај | Сувобор | Букуља | Веначац | Рудник | Вујан | Котленик | Гледићке планине   Рудне и флишне планине Рудне  : Гучево | Барања | Јагодња | Соколске планине | Медведник | Јабланик | Повлен | Маљен | Сувобор Флишне  : Цер | Влашић