Задар

Из пројекта Википедија

Задар

Задар на мапи Хрватске

Координате: 44.12° СГ Ш, 15.231° ИГД

Поглед на Задар са звоника катедрале св. Стошије

Задар је град у Хрватској, на Јадранском мору, који има 82.718 становника (попис 2005.). Задар је центар шире северне Далмације. Налази се на 44:26 северне ширине и 15:03 источне географске дужине.

[уреди] Историја

У 9. веку п.н.е. Илирско племе Либурни настанило је Задар. У 1. веку п.н.е. Задар је постао римска колонија и успео је одржати своју независност кроз средњи век. Након пада Западног римског царства и разарања Салоне у раном 7. веку, Задар је постао главни град византијске провинције Далмације.

Франци су освојили Задар у раном 9. веку, али је враћен Византији 812. миром у Ахену. У 10. веку, Задар насељавају Словени. Задар је 1105. признао власт Угарског краља Коломана. Од тада Задар почиње све чешће ратовати с Венецијом.

1202. Задар су, уз помоћ крсташа, освојили Млечани. Крсташи су обећали Млечанима да ће им платити превоз бродовима до Египта, а када нису могли платити, Млечани су крсташе усмерили на Задар. Чак је и хрватско-угарски краљ Емерик подржао крсташки поход, јер је настао сукоб око тога је ли правоверно да Божја војска нападне хришћански град. Свакако је Задар био разрушен и освојен. Папа Иноцент III екскомуницирао је Млечане и крсташе који су суделовали у освајању.

После неколико побуна, град је дошао под власт угарско-хрватскога краља Лудовика I. (миром у Задру 1358). После Лудовикове смрти Задар признаје власт краља Жигмунда, а затим Ладислава Напуљског који је 1409. Венецији продао Задар и »своја права« на Далмацију.

Отада Задар почиње пропадати, јер су Венецијанци знатно ограничили његову политичку и економску аутономију. Када су Турци почетком XVI. века освојили задарско залеђе, Задар постаје само јака тврђава која осигурава венецијанску трговину на Јадрану, управно средиште венецијанских поседа у Далмацији и културно средиште.

У то време у Задар и његову околину, као и у остатак граничног подручја према Турској (Крајина), населио се велики број Срба. Срби из залеђа Задра су протерани током етничког чишћења Срба из Хрватске 1995. године. Њихова имовина је махом конфискована, а малобројни повратници су изложени разним притисцима, како државе, тако и хрватских насељеника. Данас број Срба у Задру и околини не прелази 5%.

Након пада Венеције, Задар је 1797. припао Аустрији, где је од 1815. до 1918. био главни град Далмације. Споразумом у Сен Жермену Задар је након Првог светског рата припојен Италији. У саставу Италије Задар је практично остао све до 1945. када је враћен Југославији.

У XV и XVI веку значајна је активност књижевника који пишу на народном језику (Јеролим Видолић, Петар Зоранић, Брне Крнарутић, Јурај Бараковић, Шиме Будинић). Након пада Венеције (1797.). Задар је под Аустријом до 1918, изузев раздобљa француског владања (1805. - 1813.), остајући главни град Далмације. За време француског владања (1806. - 1810.) у Задру су излазиле прве новине на хрватском језику Краљски Далматин. Задар је у другој половини XIX века. жариште покрета за културни и национални препород у Далмацији.

[уреди] Споменици и знаменитости

Црква Светог Доната

Црква Св. Доната

Црква Св. Доната из 9. века саграђена на остацима римског форума најпознатији је споменик и симбол града Задра, уједно и најпознатија монументална грађевина у Хрватској из раног средњег века. Саграђена је на традицијама рановизантијскеизантске архитекуре у раном средњем веку, највероватније почетком 9. века. Кружног је облика и није се сачувала у облику како је првотно саграђена. Недостаје јој јужна приградња, па јој је средишња кружна језгра с те стране видљива. До 15. века називала се црква Св. Тројства, а од тада носи име Св. Донат, по бискупу који ју је дао саградити. Први пут црква се спомиње средином 10. века у списима византијског цара Констатина Порфирогенета. Данас се њен простор због изванредних акустичних карактеристика користи за музичке програме ("Глазбене вечери у Св. Донату").

Форум у Задру

Форум

Форум у Задру испод темеља цркве Св. Доната и бискупске палате протеже се плочник главног трга из римских времена - Форум. Почеци му сежу у 1. век пре Христа. С три стране Форум је био опкољен монументалним тремом којег су красиле акантусове витице, гирланде и маскерони.

Катедрала Светог Стошије

Катедрала Св. Стошије

Портал Катедрале Св. Стошије задарску катедралу посвећену Св. Стошији украшава изван на прочељу ружа те на забату главне лађе мања готичка ружа, накнадно уметнута. Портали имају карактеристичан романички облик, данас унутрашњост катедрале доима се својом монументалношћу (главна лађа је трипут шира од споредних). Звоник катедрале који данас доминира Задром, започет је још у касном средњем веку, да би га тек 1892. довршио енглески архитекта Томас Џексон по узору на звоник рапске катедрале.

Црква Светог Кршевана

Црква Св. Кршевана

Црква Св. Кршевана - апсида Тробродна базилика с три богато украшене полукружне апсиде припадала је мушком бенедиктинском самостану. Саграђена је у романичком стилу и посвећена 1175., а име је добила по Св. Кршевану мученику, заштитнику града Задра. Прочеље је једноставно. У доњем делу нема никаквих украса осим главног портала. Унутрашњост цркве красе фреске романичко-бизантинских карактеристика. Звоник се почео градити крајем 15. века, али никада није довршен. Најлепши део фасаде је спољни украс, апсида.

Монументална Копнена врата

Градске зидине (Мурај)

Монументална Копнена врата (Порта тераферма) Микелеа Санмикелија из 1543. године у луци Фоша.Сачувани су остаци из римског доба, из средњег века те највише из 16. века. Уз бедеме се налази средњевековна "Капетанова кула", а најсликовитији се део налази на јужном делу код лучице "Фоше", где се налазе и Копнена врата из 1543. Према луци, близу цркве Св. Кршевана налазе се Лучка врата из 1573.

[уреди] Срби у Задру

Задар је одувек био најважније средиште православних Срба у Далмацији, који су ту чинили и знатан део становништва. Задранин Србин био је Јован Зовинић који је још 1535. био ректор правника на универзитету у Падови.

Од 1842. до 1918. овде је седиште Епархије далматинске. 1841. у Задру је основана православна Клирикална школа а 1869. Богословски завод који је био у рангу факултета. Од 1854. у граду ради српска Девојачка школа а 1879. и вртић. Српска читаоница отворена је 1879. а Српска штедионица 1902. Српско певачко друштво "Бранко" настало је 1904. године.

У Задру су излазили српски листови "Првенац", "Истина" (1885-88), годишњак "Магазин", "Српски лист" (1880-88), "Српски глас" (1888-1904).

Знаменити Срби који су свој век провели у Задру били су: Петар Јагодић-Куриџа, вођа буковичке буне, сердари Стојан Јанковић и Илија Смиљанић, епископи и борци за нациналну просвету и права Срба Симеон Кончаревић и Стефан Кнежевић, др Никодим Милаш, архимандрит Герасим Петрановић, научник Божидар Петрановић, песник Јован Сундечић, књижевници Симо Матавуљ и Владан Десница.