Чаковец
Из пројекта Википедија
Координате: 46.388° СГ Ш, 16.439° ИГД Чаковец је град на сјеверу Хрватске и средиште Међимурске жупаније.
Садржај |
[уреди] Географски положај
Чаковец је смјештен на (географској ширини 46.3844444 N, географској дужини 16.4338889 E, на надморској висини од 164 m), смјештен у близини ријеке Трнаве између ријека Муре и Драве. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.
[уреди] Становништво
Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином Хрвата римокатолика, с до 4% Мађара, Њемаца, Словенаца и других мањина.
[уреди] Саобраћај
Прва пруга саграђена је 1860, повезивала је Будимпешту с лукама Ријеком и Трстом). Повезнице с Мурским Средишћем и Лендавом саграђене су 1889. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз Горичан према Мађарској са Загребом, Карловцем, и Јадранским морем.
[уреди] Историја
У Римско доба, како Страбо записује и извештава у првом вијеку, на данашњем мјесту Чаковца био је Aquama (мокри град), војно постројење и легионарски камп. Име долази од грофа (Димитрија Чака), који је почетком 13. вијека подигао дрвено утврђење касније названу "Чаков торањ". Први пут је споменута 1328. године. Насеље се појављује у службеним записима 1333. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је 1547, кад је Никола Шубић Зрински од Сигета постао власник подручја. У то вријеме, дворац бијаше богато украшен, окружен парком и киповима/попрсјима чувених војсковођа и владара. Војвода Јурај Зрински дао је привилегије становницима Чаковачке тврђаве и околним насељима 29. маја, 1579, што је био почетак претварања Чаковца из војног утврђење/властелинског посједа у слободан трговачки град. Тај датум слави се као Дан града. 1738. године град је погодио земљотрес, а 1741. пожар. Слиједећи земљотрес дошао је 1880. Крајем 18. века власници града постају грофови Фестетићи, и град је постао велико индустријско средиште, пун обрта и трговина. 1848 гроф (бан) Јосип Јелачић ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској. Године 1893. град је добио струју.
[уреди] Данас
Чаковец је економски, транзитни и културни, центар Међимурске жупаније. Као административни центар, Чаковец има Гимназију, техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.
Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији (Међимурска трикотажа), индустрији ципела (Јелен), производњи хране (Вајда и Чаковецки млинови), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност фирме (Зрински). Иако је Чаковец град модерне архитектуре, динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални музеј Међимурја у дворцу чува 17.000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којега је куглана), градски базен - купалиште.
[уреди] Познати Чаковчани
- Лидија Бајук - музичар, забављач
- Лујо Безередy - кипар
- Драгутин Фелетар - историчар, географ, писац
- Јоза Хорват - авантуриста, писац
- Роберт Јарни - фудбалски играч
- Ладислав Краљ-Међимурец - умјетник (акварелиста)
- Иван Новак - повјесничар, политичар
- Никола Павић - пјесник
- Ружа Поспиш-Балдани - оперска пјевачица
- Фрањо Пунчец - тенисер
- Јосип Штолцер-Славенски - композитор
- Никола Зрински - војник, пјесник, филозоф
- Петар Зрински - војник, политичар
[уреди] Спољашње везе
- Службене странице Чаковца
- План града - CroMaps navigator
- Чаковец Туристичка агенција
- Вијести из Међимурја
- Радио Чаковец
- Poštanske markice &Zrinski
- Teniski Klub Čakovec
- Studio animiranog filma iz Čakovca
- Muzej Međimurja
- Čakovec Trgovačka komora Čakovca
- Učiteljska škola
- Grad prijatelj Čakovca - Schramberg - u Njemačkoj
Бакар | Бели Манастир | Белишће | Бенковац | Бјеловар | Биоград на Мору | Бује | Бузет | Валпово | Вараждин | Вараждинске Топлице | Велика Горица | Винковци | Вировитица | Вис | Водице | Водњан | Врбовец | Врбовско | Вргорац | Врлика | Вуковар | Гарешница | Глина | Госпић | Грубишно Поље | Дарувар | Делнице | Доња Стубица | Доњи Михољац | Дрниш | Дубровник | Дуга Реса | Дуго Село | Ђаково | Ђурђевац | Жупања | Забок | Задар | Загреб | Запрешић | Златар | Илок | Имотски | Иванец | Иванић Град | Јастребарско | Карловац | Кастав | Каштела | Клањец | Книн | Комижа | Копривница | Корчула | Краљевица | Крапина | Крижевци | Крк | Кутина | Лабин | Лепоглава | Липик | Лудбрег | Макарска | Мали Лошињ | Метковић | Мурско Средишће | Нашице | Нин | Нова Градишка | Новаља | Нови Мароф | Нови Винодолски | Новиград | Новска | Обровац | Огулин | Омиш | Опатија | Опузен | Ораховица | Орославје | Осијек | Оточац | Озаљ | Паг | Пакрац | Пазин | Петриња | Плетерница | Плоче | Пореч | Пожега | Преграда | Прелог | Пула | Раб | Ријека | Ровињ | Самобор | Света Недеља | Свети Иван Зелина | Сењ | Сињ | Сисак | Скрадин | Слатина | Славонски Брод | Слуњ | Солин | Сплит | Стари Град | Супетар | Триљ | Трогир | Умаг | Хрватска Костајница | Хвар | Црес | Цриквеница | Чабар | Чаковец | Чазма | Шибеник